Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Напредњаке погодио говор Владете Јанковића

Потакнут једним од оних твитова којим нас глупи телефони по неком алгоритму сваки час бомбардује, потражио сам у „Гугловом” претраживачу речи: „Владета Јанковић говор.” У року од 0,26 секунди запљуснуо ме је талас једноумних наслова који су, сви одреда, славили говор и говорника. Ево их редом: „Историјски говор Владете Јанковића”, „Говор за памћење”, „Говор Владете Јанковића заболео напредњаке”, „Говор Владете Јанковића после којег скупштина неће бити иста”, „Владета Јанковић говором у скупштини прекинуо једноумље”.

Ако се изузме један двосмислен наслов на порталу „Н­ова.рс”, који гласи „Напредњаке је баш заболео говор Владете Јанковића”, једино је штрчао онај којим портал „Пинк.рс” обавештава читаоце да је „Владета Јанковић злоупотребио место председавајућег скупштине”.

Одавно се клоним нападних и одвећ интригантних наслова јер искуство сведочи да текстови који их прате не одговарају пробуђеним очекивања. Ипак, знатижеља је овога пута била јача. Питао сам се, наиме, шта би то Владета Јанковић могао историјски да каже.

Наравно, гвоздени закон таблоидног новинарства ни овога пута није попустио. Осим, уколико се под „историјским” не подразумева римејк неког давно написаног говора.

За оне који, попут мене, нису уживо пратили скупштински пренос, постоји „Јутјуб”. Упркос очигледности тренутка, у једном моменту морао сам да проверим датум, јер је сличан говор могао бити одржан и 1992, када је говорник био у зениту свог политичког активизма, или 2005, када је на власти била једна од његових партија, или било које друге године од повратка парламентаризма у Србију до данас, а извесно и пре.

Говор ме је, да пређем на ствар, неодољиво подсетио на општа места која су се могла прочитати у рефератима и чути на курсевима за полазнике школа за демократију, цивилно друштво и млаћење празне сламе. Укратко, беседио је Јанковић тамо где нема слободних избора нема ни демократије, а то значи ни истине, слободе, поштења и правде. Да је одржан 1789. године, говор би несумњиво снажно одјекнуо. Четврт миленијума доцније, макар изговорен и у српском парламенту, те речи звече тривијално.

Ако се пак хтело рећи да избори у Србији – на основу којих је формиран парламент чијој конститутивној седници је председавао сам Јанковић – нису били слободни, онда нас то води до парадоксалног закључка да је и он сам, по ко зна који пут, изабран на неслободним изборима па ни његова реч не вреди много. Једину новост, макар и бесмислену, унео је онај део у коме се доводе у питање све одлуке које су доносиле скупштине које нису биле плод слободних избора. Када бисмо се држали школских принципа за које се Јанковић декларативно залаже, то би нас вратило у средину претпрошлог века и Милошево доба. Почевши, наиме, од Светоандрејске скупштине – када се зачиње модерни парламентаризам у Србији – ниједна скупштина није формирана у складу с идеалом слободних избора на које се позива.

Да је стварно желео да каже нешто историјско, или макар ново, онда је уместо општих места морао да се фокусира на стварне проблеме који су у корену данашњих изборних мањкавости. Није, наиме, довољно рећи да РТС треба да даје подједнак простор и власти и опозицији. Тога, уосталом, од када постоји РТС никада није ни било. Сетимо се да је Српска радикална странка, мада је на изборима добијала и 30 одсто гласова, била потпуно маргинализована у медијском простору – укључујући и РТС. Од свих медија, СРС је била присутна једино на радио Фокусу и у листу „Велика Србија”. Тек када су Тома и Вучић отишли из СРС-а, добили су несразмерно велики простор у медијима које је контролисао ДС. Нема, другим речима, ништа ново у чињеници да је РТС политички пристрастан. Новост би била да је председавајући искористио прилику да укаже на разлоге из којих је то тако. Не треба дубоко загребати па да потече гној таложен више деценија у медијској сфери. Механизам који омогућава пристрасност РТС-а успостављен је у време када је на челу РТС-а био човек постављен управо вољом тадашње странке Владете Јанковића. Уосталом, чак ни управљачка номенклатура у РТС-у од тада није битно мењана, тако да се и данас ради онако како је својевремено пројектовано. Што се грбо роди време не исправи, нити за тим има жеље јер овакав РТС, из различитих разлога, одговара и власти и опозицији које год странке да их чине.

Ламентирање над улогом парламента у односу на извршну власт и председника у ситуацији када партијска руководства одлучују о посланичким листама, односно када се гласа за листе, а не за посланике делује наивно. А знамо да посланик Јанковић није наиван. Једина особа која у овој земљи има недвосмислен демократски легитимитет је председник државе који се бира непосредно. Тако предвиђа Устав, који је, истина, недовољно јасан по питању да ли имамо председнички или парламентарни систем. Логиком партијске хијерархије сва остала лица у законодавној и извршној власти су на овај или онај начин постављена на те позиције, а одлучујући утицај на та постављења има партијски врх. Тако је у свим партијама. Да је хтео да каже заиста нешто ново, Јанковић је могао да се заложи за промену изборног система. Но, у том случају отвара се питање да ли би он и њему слични мајстори политичко-страначког успињања икада више били у прилици да седну у посланичке клупе. Овакав парламент, поновимо претходни закључак који се односио на РТС, одговара и власти и опозицији које год странке да их чине јер је само на тај начин могуће установити политичку класу којој припадају и власт и опозиција.

Не мислим да је Јанковић злоупотребио позицију председавајућег. Још мање да је то, како се тврди у поднаслову једног текста, било срамно. Ничег посебно срамног, као ни на било који начин посебног и различитог у односу на општи просек није било у Јанковићевом говору. Он је, као што то чине сви, искористио прилику да пред камерама изнесе своје и сматрање своје политичке групе. Непристојно је, међутим, а ничим није утемељено, инсистирање да су управо он и његова група гарант слободе и демократије. Постоји разлика између промовисања општих вредности и сакривања партикуларних интереса иза општих вредности. Реакције посланика у скупштини сведоче да је наступ Владете Јанковића различито схваћен у два табора.

Што се накнадних осврта тиче, опозициони медији славили су Јанковићев говор, а не одбрану парламентаризма. Медији наклоњени власти нису се тиме много бавили. Да ли је то израз жеље да се пређе преко увреде или је, како извештава портал „Нова”, напредњаке баш заболело његово излагање, остаје да се види.

Надајмо се да је у питању ово прво и да ће и опозиција тако схватити тај гест. У супротном, говор Јанковића ће остати забележен као изазов којим је почела нова сезона ријалити програма који на свом Другом програму преноси РТС.
(Аутор је професор на Филозофском факултету у Београду)

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

"Врана врани очи не вади"!
Све сте то лепо рекли али где је 50 милијарди долара које су однете на приватне рачуне ДОС- оваца, после доношења криминалног закона о приватизацији 2001. О томе је писао Мајк Хадсон, амерички публициста. За део се зна: Маловићка, реформатор нашег Правосуђа купила је стан у Вашингтону за 4 милона долара а где је остало...!!!?
Етика памфлета
Владета је стари Београд, а ово је нови.
Miki
Ko gubi izbore, ima pravo da se ljuti. Ali ne i da filozofira i ništa ne kaže.
ljuba
Što ne ulože pare u nove medije i pričaju šta žele. Niko im ne brani. Oni bi hteli da privatni mediji pišu i prikazuju ono što njima odgovara. Taj film neće gledati jer privatni mediji imaju svoju politiku uređivanja i svoje interese.
Darko
Ako privatni mediji dobiju nacionalnu frekvenciju, imaju i posebnu odgovornost
vlada
Mozda radikali i nisu imali pristup medijima u vreme demokrata ali sigurno nisu satanizovani kroz tabloide kao danasnja opozicija.
georgije maric
Bili su nipodastavani, sto je mnog veca uvreda od " satanizovanja" ma sta to znacilo. Pri tom su imali uvek znatnu podrsku biraca.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.