Зашто се НЛБ Комерцијална банка повлачи са берзе

НЛБ Комерцијална банка најавила је одржавање скупштине акционара на којој ће бити одлучено да се повуче са берзе. У документу објављеном на Београдској берзи наводи се да ће ванредна седница скупштине НЛБ Комерцијалне банке бити одржана 22. августа. Једина тачка дневног реда је доношење одлуке о повлачењу акција те банке са регулисаног тржишта и престанку својства јавног друштва. Власник ове банке настале припајање после приватизације Комерцијалне банке је НЛБ ДД.

Из НЛБ Комерцијалне банке наводе да се повлачи са берзе, након што је НЛБ група постала њен једини и стопроцентни власник.

– То подразумева да су све акције већ откупљене од акционара, односно да је цео поступак откупа, укључујући и обрачун цене акција, спроведен и окончан у складу са Законом о привредним друштвима – кажу за „Политику” у овој банци.

Ненад Гујаничић, брокер „Моментум секјуритиза”, наглашава да када је НЛБ договорио куповину државног пакета акција Комерцијалне банке од 83 одсто, било је већ тада извесно да ће у неком моменту покушати да у потпуности консолидује власништво и напусти Београдску берзу.

– Овдашња регулатива је прилично великодушна према већинским власницима којима омогућава да постану сто процентни, то јест једини власници акционарског друштва уколико прескоче праг од 90 одсто власништва. НЛБ је то недавно успео, па је принудно откупио акције од мањинских акционара. Дакле, није то пракса која је реткост на нашем тржишту. Штавише, прилично је учестала јер захваљујући лошем инвестиционом амбијенту наша берза никада није успела да се профилише као место где је компанијама у интересу да на њему постоје – објашњава Гујаничић.

Наш саговорник напомиње да је основна улога берзе свуда у свету да фирмама омогући јефтиније финансирање, како оне не би зависиле само од банкарских кредита, већ да могу на берзи да прикупе капитал. Код нас тај механизам никада није заживео.

– Све компаније су дошле на берзу по сили Закона о приватизацији и нису имале корист од берзе, у смислу да се јефтиније финансирају. Са друге стране, имају некакве обавезе, попут кварталног извештавања, скупштине и разних процедура. Многим фирмама то ствара оперативне трошкове или у појединим ситуацијама једноставно неће да се бакћу са малим акционарима – наводи Гујаничић.

Према његовим речима свуда у свету компаније које се котирају на берзама веома ретко имају већинске власнике који имају огроман удео од 90 или 100 одсто. То су углавном фирме које имају дисперзовану власничку структуру. Наш саговорник наводи пример „Мајкрософта”, у ком Бил Гејтс има неколико процената власништва, упркос увреженом мишљењу да је он већински власник. Гујаничић сматра да само у случају дисперзованог власништво (овај тип власништва се одликује пакетима акција мањим од 20 одсто) берза може да функционише. Нема никаквог смисла да на берзи постоји већински власник који има 95 одсто.

– На Београдској берзи осим „Металца” и још неколико фирми не може се наћи компанија која нема већинског власника почев од „Дунав осигурања”, у коме је већински власник држава, НИС-а где је већински власник „Гаспром”, „Техногаса” у коме је већински власник „Месер”. Код нас већински власници лако могу да дођу до прага од 90 одсто власништва и потом иду на принудни откуп акција. Све велике фирме које су биле на Београдској берзи ишле су тим путем. То је била судбина „Имлека”, „Бамбија”, „Сојапротеина”, Ветеринарског завода из Суботице, „Дијаманта” из Зрењанина. На нашем тржишту постоји десетак компанија које се тренутно налазе на берзи и могуће је да ће оне кренути тим путем, јер немамо велике институционалне инвеститоре, попут пензионих фондова или осигуравајућих кућа, са којима принудни откуп акција не би ишао глатко – каже Гујаничић.

У свету се углавном нове фирме појављују на берзи, а изузетно су ретки примери да компаније, које су дуже време котиране на берзи, напусте берзу. Тамо када неко направи добар предузетнички подухват и исцрпи све изворе финансирања, одлази на берзу. Првобитни власник више није једини, дели судбину пројеката са великим бројем акционара, а при том скупља капитал који му омогућава даље финансирање. У свету је берза место где мора много тога да се да, да се полажу рачуни, да се отворено послује и поштују разна правила, али са друге стране постоји корист у смислу потенцијала да се поново емитују акције и да се компанија даље развија.

– Фирме у свету се повлаче са берзе искључиво када компанија доспе у проблем па неки крупан акционар жели да је повуче са берзе да би спровео реструктурирање које тешко може да реализује са другим акционарима. Најчешћи случај силаска са берзе је када су обично мање компаније предмет преузимања – објашњава Гујаничић.