Субота, 10.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јован Дучић међу великанима у кливлендској башти

Биста песника и дипломате постављена је у Рокфелер парку у Кливленду у знак сећања на његове бесмртне стихове, али и на његову мисију у САД, где је провео последње године живота
Прота Драгослав са ћеркама на откривању бисте великог песника (Фото: Лична архива)

На плацу број 32 у Рокфелер парку у Кливленду (Охајо) међу бистама 10 српских великана у Српској културној башти, у чијем се средишту налази бронзана икона Светог Саве, недавно је откривена биста још једног знаменитог Србина који је оставио значајан траг како у матици, тако и у животу српске дијаспоре – песника и дипломате Јована Дучића.

Први амбасадор у историји југословенске дипломатије, и међу првима у српском песништву и књижевности, Дучић је био дипломата и изасланик у девет држава света, а са последње дипломатске службе у Мадриду отишао је у САД након што је Немачка окупирала Југославију 1941. године. Ту је провео и последње године живота и био веома активан члан српске дијаспоре, радећи оно што је најбоље умео – пишући. Како нас подсећа Милош Растовић, координатор за културу Српског народног савеза из Питсбурга, Јован Дучић настанио се у Гери у држави Индијани, где му је живео рођак Михајло Дучић.

– Његова делатност у Америци везује се за рад у српско-америчким организацијама као што су Српска народна одбрана и Српски народни савез. Дао је велики допринос „Американском Србобрану”, најстаријим српским новинама које излазе у континуитету на америчком континенту од 1906. године. Др Александар Петров, бивши уредник „Американског Србобрана” истакао је у књизи „Првих 100 година Српског народног савеза” да је „Американски Србобран” „место где је Јован Дучић извршио своју последњу мисију на овом континенту”. „Посветивши се у потпуности овој мисији, Дучић је писао политичке чланке и песме искључиво за ’Американски Србобран’. Његов допринос је био допринос песника и патриоте.” Дучић је предвидео да ће комунизам и југословенство бити највећа опасност за опстанак српске државе. Он је истакао да немањићка српска држава не може бити ствар ценкања на пијаци за утопијску идеју Југославије која је доживела слом у Другом светском рату. Сматрао да ће овај слом дати добру лекцију српском народу или ће постати знак коначног пораза – наводи Растовић.

Велики песник и искусни дипломата преминуо је у Гери 7. априла 1943, а сахрањен је на српском православном гробљу манастира Светог Саве у Либертивилу. Његова последња жеља, да почива у родном Требињу, испуњена је 2000. године, када су његови посмртни остаци пренети у завичај.

Алекс Мићоски поред бисте

Срби у Америци постављањем бисте у зеленилу живописне Српске културне баште одали су пошту чувеном сународнику, чувајући успомену на њега. Како објашњава Растовић, домаћин ове манифестације је био Алекс Маћески, оснивач Српске културне баште и почасни конзул Републике Србије. Након освећења бисте, које су обавили прота Драгослав Косић и отац Нектарије Тешановић, Маћески је срдачно поздравиo присутне госте. Он је подсетио присутне да је Српска културна башта основана 5. октобра 2008. године и указао на њен значај наводећи да су народ и земља Србије инспирисали ову културну башту.

Она је смештена у чувеном Рокфелер парку, у којем се на око 12 хектара простиру кливлендске културне баште. Њихов зачетак је у 1916. години, када је оснивана она посвећена Вилијаму Шекспиру. Данас је то Британска културна башта, а осим ње, још 33 земље света имају своје културне баште с бистама знаменитих личности из своје земље. На симболичан начин, оне представљају мир и разумевање међу народима и различите етничке групе чији су исељеници допринели развоју Кливленда и САД у целини, објашњава Растовић.

– Сваке године културне баште постају место окупљања за догађај „Један светски дан”, на којем различите етничке групе представљају своју културу уз мото: мир кроз узајамно разумевање – каже наш саговорник.

Он додаје да су у баштама бисте познатих песника, писаца, филозофа, композитора, уметника, научника и спортиста представљених земаља, као што су Шекспир, Данте, Јохан Себастијан Бах, Семјуел Бекет, Фредерик Шопен, Конфучије, Никола Коперник, Антоњин Дворжак, Јури Гагарин, Гете, Џејмс Џојс, Марк Твен, Томас Мор и многи други.

Србија и Хрватска придружиле су се Словеначкој башти, основаној 1932, и заједно су чиниле Југословенску башту из које су иступиле после распада заједничке државе деведесетих година прошлог века. Југословенска башта поново је била посвећена Словенији, а она српска основана је трудом и залагањем Маћеског, који и дан-данас брине о њеном одржавању. Осим бронзане иконе Светог Саве у центру Српске баште, красе је и мозаици из Хиландара, Пећке патријаршије и манастира Жиче. У њој су постављене бисте Николе Тесле, Михајла Пупина, Милеве Марић, краља Петра Првог, Петра Петровића Његоша, Стевана Стојановића Мокрањца, Вука Стефановића Караџића, Милутина Миланковића, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, а однедавно и Јована Дучића, српског песника, писца и дипломате.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.