Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ВЕСЕЛИН МАРКОВИЋ, писац

Филмичност књига има корен у њиховој универзалности

Кад су га питали због чега екранизује књиге, Хјустон је одговорио да га покреће дивљење које осећа према тим делима и да не намерава да остави свој печат већ да буде веран замислима писца
(Фото: Документација „Архипелага”)

Односом прозе и филма, једном од најлепших есејистичких тема, бави се у књизи „Шарлотино двориште” Веселин Марковић, романсијер, приповедач и есејиста, који живи у Стразбуру. Ова књига је објављена у издању „Архипелага”, који је штампао и Марковићево „Израњање”, (роман из 2001. године, овенчан „Виталовом наградом”), а објавио је и његов роман „Ми различити”, путописну књигу „Светлост на води” и приповетке „Прошлост никад не прође”.

У „Шарлотином дворишту” Веселин Марковић описује своје прво одушевљење књигама, везано за потребу да и сам постане аутор, али и фасцинацију филмом. „Тако су читање књига и гледање филмова моје љубави још од раног детињства”, пише Марковић. Предмети његових анализа су дела Станислава Лема, Хемингвеја, Џојса, Ијана Макјуана, Тенесија Вилијамса, као и њихове екранизације.

Шта вас је привукло Лемовом „Соларису”, и на који начин три филма снимљена по овом роману дочаравају његову структуру и идеје о „другачијим облицима живота”?

По „Соларису”, једном од најбољих научнофантастичних романа, снимљена су три филма. Прва екранизација настала је у СССР-у, потписали су је Ниренбург и Ишимбајева, а затим су дошли Тарковски и Содерберг. Роману ме је, између осталог, привукло то што је Лем кренуо од маштовите ситуације и појединачних судбина, па преко (неуспешне) комуникације с несхватљивим обликом живота ненаметљиво стигао до питања: „Ко смо ми и шта знамо о себи, другим људима и о космосу?”. Само је прва екранизација до краја пратила роман, док су Тарковски и Содерберг кренули засебним путем и тежиште пребацили на однос између главних (људских) ликова. То је разлог зашто се Лем свађао с Тарковским; сматрао је да филм запоставља филозофску димензију његовог романа.

Да ли неки аутори пишу „филмичније” од осталих? Може ли се тако објаснити низ екранизација дела Шодерлоа де Лаклоа, Џејн Остин, Емили Бронте или Толстоја?

Можда та филмичност има корен у универзалности. Књиге тих аутора говоре о одређеном времену у одређеној земљи, али превасходно говоре о универзалним људским осећањима. Ситуације из, на пример, „Опасних веза” нису нужно везане за Француску 18. века. По том одличном роману снимљено је чак девет филмова и серија, а већина није смештена у Француску, чак ни у Европу. Такође, не треба заборавити да књиге ових аутора имају чврсту, мање или више јасну фабулу. Наравно, не мислим да је то недостатак већ да их та особина чини „филмичнијима”. Естетски гледано, „Замак” је неоспорно вредније остварење од „Разума и осећајности”, али је дела Џејн Остин лакше пренети на филм. И погледаће их већи број људи.

Џона Хјустона наводите као редитеља који је много снимао на основу књижевних дела, а последњи његов филм био је управо по Џојсовој приповеци „Мртви”. Како тумачите однос ова два уметничка дела, прозе и филма?

Кад су га питали због чега екранизује књиге, Хјустон је одговорио да га покреће дивљење које осећа према тим делима и да не намерава да остави свој печат већ да буде веран замислима писца. Тако је поступио и у овом филму. Поштовао је дијалоге, атмосферу, динамику и особине ликова, махом. Реч „махом” значи да је ипак направио једну измену. Екранизације су често више оптимистичне или бар мање трагичне у односу на књигу, а то је и овде случај: главни јунак филма је симпатичнији него у Џојсовој приповеци, а однос између супружника је блискији. Наслов се односи и на Хјустона. Био је тада неизлечиво болестан. И окружен породицом: кћер Анџелика игра једну од главних улога, а син Тони је написао сценарио. Нажалост, Хјустон није доживео да види премијеру.

Да ли вам се свидело решење сценаристе Харолда Пинтера за филм по роману „Жена француског поручника” Џона Фаулса, који је лансирао тада младу Мерил Стрип? Како се ваше сензације у вези са овим романом и филмом надовезују на Макјуанов роман „Искупљење” и истоимени филм?

Веома ми се допало. Док нисам видео Пинтерова решења, мислио сам да се по том роману не може снимити филм. Један од разлога: у књизи истовремено постоје два завршетка. Међутим, Пинтер је успео. Звучи парадоксално: он се веома удаљио од романа да би га пренео у другу уметност, а притом му је остао веран. Роман је пренео у садашњицу, многе мотиве избацио, а измислио је читав ток радње. Скоро половина филма не постоји у Фаулсовом роману. Када је реч о Макјуановом роману „Искупљење”, ситуација је обрнута: више ми се допала књига него филм. Оба романа су метатекстуална, то јест писац учествује у свету ликова. Међутим, Фаулс превише објашњава и анализира, уз обиље непотребне реторике, док Макјуан постепено одаје информације и много боље користи простор између редова.

Обично се каже да су књиге увек боље од филмова који су по њима снимљени. Да ли је неки филм по вашем мишљењу засенио књигу?

Такав став није нити тачан, нити коректан према филмској уметности. Истина је да су многе књиге знатно боље од филмова који су по њима снимљени, али није мали број ни супротних случајева. Рецимо, прва екранизација Хемингвејеве приче „Убице” (с Бертом Ланкастером и Авом Гарднер), затим поменута „Жена француског поручника”, па „Блејд ранер”, „Being There” с Питером Селерсом који је код нас преведен као „Добродошли, мистер Ченс”, па „2001: Одисеја у свемиру”... Не схватам зашто би неко гледао екранизацију, ако већ унапред сматра да она неће бити на нивоу књиге. Уместо упоређивања и уопштавања, мене занима да видим како су значења једне уметности преведена на језик друге.

Којим се филмовима стално враћате, а којим књигама?

Набоков је рекао: „Књигу не можете да прочитате. Можете само да је изнова читате.” Ако су књига или филм одлични, онда у другом читању и гледању продубите доживљај. Знајући целину, можете одмах да схватите међудејство појединости, можете да пратите како неки мотиви најављују друге и како се све спаја у складно остварење. Више не умем да кажем колико сам пута читао, рецимо, „Кваку 22”, „Мртве душе”, „Замак” или „Лолиту”, нити колико сам пута гледао филмове „Фани и Александар”, „Житије Брајаново” и разне верзије „Солариса”.

По ком књижевном делу бисте волели да видите филм који још није снимљен?

То је одлично и занимљиво питање. Жалим што никадa није снимљен филм према Раблеовом роману „Гаргантуа и Пантагруел”. У рукама маштовите филмске екипе то би могло да буде сјајно остварење. По одличном роману „Добри војник” Форда Медокса Форда снимљен је само један филм, за телевизију, пре четрдесетак година; волео бих да видим још неку екранизацију. По „Кваки 22” Џозефа Хелера јесу снимани филмови, али ниједан није достојан књиге. Тај роман је тешко екранизовати због великог броја ликова, због многобројних флешбекова, као и због сталних промена тачки гледишта. Међутим, сигурно бисмо гледали ремек-дело ако би се режисер и сценариста изборили с нарацијом и композицијом књиге.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.