Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Казну од 40 година затвора издржава 89 осуђеника

Они су смештени у казнено-поправним заводима у Пожаревцу, Нишу и Падинској Скели. – Двојица су осуђено на доживотни затвор. – Жртве најтежих злочина су жене
(Фото Д. Жарковић)

Уколико Апелациони суд потврди првостепену пресуду изречену 22. јула Зорану Марјановићу због убиства супруге Јелене 2016. године, он ће бити деведесети осуђеник у Србији на максималну казну од 40 година затвора. Такозвана доживотна робија, иако се чини тежом казном, може да траје и кратко, као што је то био случај са Нинославом Јовановићем, познатијим као Малчански берберин, који је преминуо 8. јула у болници у Пожаревцу након што му је позлило у „Забели”.

Доживотни затвор уведен је као кривична санкција у Србији од 1. децембра 2019. и може да буде примењен само на злочине који су учињени после тог датума. Јовановић је отмицу и силовање дванаестогодишње девојчице извршио у децембру и јануару 2020, када је ухапшен после 17 дана потраге, а правоснажно је осуђен у августу прошле године. Првостепена пресуда Вишег суда у Нишу изречена је 5. јануара, на исти дан када је приведен на гробљу у Малчи. То је била прва доживотна казна изречена у Србији откад је уведена изменама Кривичног законика, а трајала је, с временом проведеним у притвору, годину и по дана.

После Малчанског берберина, на казну затвора до краја живота осуђени су Дејан Дабовић и Радомир Благојевић, обојица због убистава својих бивших партнерки. Дабовић је злочин извршио у Новом Саду крајем децембра 2019, непуних месец дана после увођења казне доживотне робије, а у исто време Малчански берберин је отео дванаестогодишњу девојчицу, која је после вишедневне потраге пронађена и збринута.

Благојевић је у јулу 2020. у Сурчину полио жену бензином и запалио, а она је од опекотина преминула после неколико дана. Он је у априлу ове године пресудом Вишег суда у Београду осуђен на казну доживотног затвора и то је трећа таква санкција коју су судови у нашој земљи изрекли од када је уведена.

Молба Дабовића да казну издржава у Црној Гори, будући да је он из Херцег Новог, била је најпре одбијена, да би у јуну новосадски суд усвојио молбу о овом премештају, али услови за пребачај још нису испуњени. Како сазнајемо у Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде, Дабовић санкцију издржава у Србији.

– У овом тренутку се 89 осуђеника налази на издржавању казне затвора у висини од 40 година. Смештени су у казнено-поправним заводима затвореног типа са посебним обезбеђењем – KПЗ Београд, KПЗ Пожаревац (Забела) и KПЗ Ниш. Две особе се у овом тренутку налазе на издржавању казне доживотног затвора – наводе из Управе за извршење кривичних санкција.

Наглашавају да они имају иста права као и други осуђеници, која су предвиђена Законом о извршењу кривичних санкција. Могу да их посете деце, родитељи, усвојеници, усвојитељи, да примају пакете, бораве на свежем ваздуху, дописују се, буду радно ангажовани у заводу, имају право на здравствену заштиту и др.

– У погледу осуђеника са високим казнама, као и оних са нижим казнама, рад Службе за третман у српским затворима је успостављен по свим правилима и доброј пракси напредних европских затворских система. Третман почиње од првог дана када осуђеник дође на издржавање казне и састоји се у томе да откријемо узроке инкриминисаног понашања, да суочимо осуђеног са узроцима, да повећамо његову самокритичност и да јачамо мотивацију за променом – напомињу из управе.

Додају да се са сваким осуђеником индивидуално и групно ради, у складу са процењеним потребама, без разлике у односу на висину изречене затворске казне. Програм поступања је индивидуализован и одређује се у складу са ризицима, капацитетима, потребама и мотивацијом сваког осуђеног понаособ. Програм се редовно преиспитује и усклађује са евентуално новонасталим околностима.

– Осуђеник, као што закон и предвиђа, учествује у раду са службеницима у третману на добровољној основи, што значи само ако он то жели. Према осуђеној особи се примењује индивидуални рад службеника третмана, као и групни рад кроз специјализоване програме за управљање љутњом и контролу беса, затим групни рад са зависницима од психоактивних супстанци и зависницима од алкохола – наводе из управе.

Укaзују да програм поступања према свим осуђеницима, укључујући и осуђене на 40 година затвора, обухвата и стручно оспособљавање, школовање у заводу, као и радно ангажовање на помоћним пословима у заводској кухињи, вешерају, картонажи, кантини, радионици за шивење, одржавању хигијене, библиотеци и капели у заводу, молерају, кројачници.

Део програма поступања односи се и на слободне активности. Сви осуђеници укључени су у рекреативне спортске активности, организована такмичења у фудбалу, кошарци, стоном тенису, шаху и другим спортовима, као и у културне активности у оквиру којих активно учествују у драмској и литерарној секцији, сликарству, макетарству, дуборезу.

Да ли је Марјановић могао да побегне после изречене пресуде

Зоран Марјановић налази се у притворској јединици Окружног затвора у Бачванској улици у Београду, где може да остане до правоснажности пресуде. Уколико другостепена пресуда буде такође осуђујућа, тада би Марјановић био упућен на издржавање казне у неки од казнено-поправних завода затвореног типа у Нишу, Пожаревцу или Падинској Скели.

Иако се бранио са слободе, неки медији су нагађали да ли је могао да побегне из земље после изречене првостепене пресуде, уз коју је суд донео и решење о одређивању притвора. Будући да је разлог за притвор био „узнемирење јавности”, Марјановић није могао да буде ухапшен у судници. То би било могуће да је као разлог за притвор наведена опасност од бекства. Међутим, у овом случају осуђени је отишао кући, а ухапсила га је полиција по налогу суда.

Малчански берберин сахрањен у Малчи

Нинослав Јовановић је казну доживотног затвора издржавао у Забели, а сахрањен је на сеоском гробљу у Малчи, где се скривао након што је пустио отету девојчицу, а управо ту је био и ухапшен. Сахрани су присуствовали његови родитељи, ужа породица и неколико комшија.

Процедура сахране осуђеника прописана је Законом о извршењу кривичних санкција. О смрти осуђеног одмах се обавештавају полиција и јавни тужилац, а затим његов брачни друг, деца и усвојеник, а ако их осуђени нема онда његови родитељи, усвојитељ, брат, сестра, даљи сродници или особа коју је он одредио. Обавештава се и суд који је донео првостепену одлуку, суд надлежан за извршење и матичар. Посмртни остаци осуђеног и његове личне ствари предају се породици или особи коју је он навео. Ако осуђени нема породицу, или породица, односно особа коју је одредио, не прихвати посмртне остатке, осуђени се сахрањује о трошку казнено-поправног завода.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.