Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Шта ново доноси потписани Темељни уговор

Изнете правне и политиколошке околности потврђују да Темељни уговор заиста јесте важан и драгоцен искорак, искорак који Црну Гору може повести из анахроног секуларизма који херметички раздваја државу и цркву путем изградње кооперације државе и цркве, а на ком су већ далеко одмакле земље попут Немачке у европским или Србије у регионалним оквирима
Патријарх Српске православне цркве Порфирије и црногорски премијер Дритан Абазовић (Фото Танјуг)

„Ми већ имамо Темељни уговор са Богом. Темељни уговор су наше светиње, које нас повезују са Богом и које смо бранили и одбранили, и које ћемо опет бранити...”, по сећању бележимо речи овогодишње Тројичинданске беседе митрополита Јоаникија изговорене у манастиру Стањевићи. Пажљивији пратиоци узбурканих државно-црквених односа у Црној Гори засигурно ће се сетити како је, управо митрополит Јоаникије пре три године о истом празнику изговорио речи заклетве о одбрани светиња, чиме је отпочела литијска борба. Та борба је још једну своју победу доживела потписивањем Темељног уговора између Српске православне цркве (СПЦ) и Црне Горе. Шта то ново у правном поретку Црне Горе уноси, својом садржином, овај правни акт? Може ли потписивање Темељног уговора, након што је проживљена агонија његове хиперполитизације, у будућности бити основа за уношење даха свежине у уставни модел односа државе и цркве у Црној Гори? Одељци који следе покушаће да, првенствено кроз правничку оптику, назначе скицу одговора на постављена питања.

Потписивањем Темељног уговора Црна Гора се извукла из „офсајда” дискриминаторног поступања, у коме се налазила читаву деценију. Наиме, црногорске власти закључиле су споразуме са Светом столицом, исламском и јеврејском заједницом, али је је закључивање уговора са СПЦ, идентичног обима права и обавеза, и уз разумљиво уважавање специфичности конкретне верске заједнице, а што јесте разлог зашто се уговори између државе и верских заједница уопште и потписују, игнорисано и одбијано. Тиме је Црна Гора чинила континуирану повреду чл. 9 Европске конвенције за заштиту људских права (ЕКЉП), који се односи на слободу вероисповести! Потврду овог става налазимо у судској пракси Европског суда за људска права у Стразбуру, као чувара и тумача ЕКЉП. Овај суд је у случају „Ријеч живота против Хрватске” утврдио да, „када постоје закључени споразуми с другим верским заједницама, изостанак закључивања споразума са оним верским заједницама које то желе” (а СПЦ је конструктивним приступом такву жељу исказивала!) „представља дискриминацију када влада за такво разликовање нема објективно и разумно оправдање”, при чему се, према слову једне друге пресуде („Бесарабијска митрополија против Молдавије”) „непоткрепљено озбиљним доказима позивање на угрожени национални интерес” (или тзв. фалсификовање историје) не може сматрати објективним и разумним оправдањем. Јасно је, дакле, да је императив усвајања европских вредности плуралистичког друштва наметао обавезу Црне Горе да потписивању уговора са СПЦ, најзад, приступи!

Потписивање Темељног уговора доноси и читав низ позитивних помака када је у питању правни положај СПЦ у Црној Гори. Издвојићемо само два најзначајнија таква помака – она која се односе на текст Преамбуле и одредбу о јемству вршења јавних овлашћења од стране СПЦ.

Иако нема правно обавезујући карактер, текст Преамбуле у делу који се односи на континуитет мисије и субјективитета СПЦ у Црној Гори, почевши од 1219. године вишеструко је значајан. Он је најпре израз уважавања од стране државе чињенице црквеног самоодређења и аутономије, а што је у потпуности на линији поштовања европског стандарда утврђеног још једном стразбуршком пресудом према којој „верске заједнице традиционално постоје у виду аутономних структура, а њихова се аутономија налази у самом средишту слободе вероисповести” (случај „Хасан и Чауш против Бугарске”). Надаље, став изнет у Преамбули, полазећи од њене правне природе, може бити од значаја и када су у питању улоге преамбуле – интерпретативна и симболичка. Прва се односи на тумачење и примену одредби уговора у пракси, а друга се односи на уважавање друштвене и политичке чињенице да потписивање Темељног уговора долази након што се, за потврду и одбрану става изнетог у овом делу Преамбуле, безмало плебисцитарно, на литијама изјаснила убедљива већина православног становништва Црне Горе.

Када је пак у питању одредба којом Црна Гора јемчи СПЦ вршење јавних овлашћења, одмах на почетку треба истаћи да само коришћење термина јемство разоружава прву отровну стрелицу одапету према овој одредби, о томе како се јавна овлашћења могу поверити само законом, а не и актом нижим од закона, какав је Темељни уговор. Критичарима ове одредбе је тако промакло да јемчити није синоним за поверити, те да верске заједнице, па тиме и СПЦ, већ имају поверена одређена јавна овлашћења законима, и то оним о слободи вероисповести, о општем образовању и другим. Експлицитно помињање јавних овлашћења СПЦ, насупрот незахвалној, а учесталој пракси по којој се до потврде о њиховом постојању долази тумачењем, може, с обзиром да она (јавна овлашћења), према ставу домаћих аутора представљају индицију јавноправног субјективитета, бити од користи и у још једном погледу. Реч је о процесу даље афирмације СПЦ као јавноправног субјекта у Црној Гори. Ово тим пре што се сличан закључак у погледу правне природе изводи на страни Римокатоличке цркве, наводно зато што она са Црном Гором има закључен међународни уговор. Међутим, према становишту немачке теорије која је у погледу државно-црквеног права најузоритија у Европи, сви уговори са црквама и верским заједницама морају бити третирани идентично у погледу ранга и садржине, без обзира на то да ли се формално посматрају као међународни или не.

Напослетку, сва је прилика да потписивање овог акта може бити камен спотицања и ове црногорске владе. Још се мастило од потписивања није осушило, а најављено је, од стране ДПС-а, покретање поступка изгласавања неповерења влади. Ако та иницијатива не успе, интересантна се могућност надвија на хоризонту. То би, наиме, могло да значи, свакако не у уско правном смислу, али у имплицитном и значајном политиколошом смислу да је Темељни уговор добио и накнадну подршку парламента. Тиме би његов легитимитет био и додатно оснажен!

Изнете правне и политиколошке околности потврђују да Темељни уговор заиста јесте важан и драгоцен искорак, искорак који Црну Гору може повести из анахроног секуларизма који херметички раздваја државу и цркву, путем изградње кооперације државе и цркве, а на ком су већ далеко одмакле земље попут Немачке у европским или Србије у регионалним оквирима. Ако се то и оствари, превазићи ће се трагични јаз о којем је писао професор Дарко Танасковић, јаз између „предсекуларности у Црној Гори и постсекуларности у Европи”.

Истраживач-приправник Института за упоредно право

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragomir Olujić Oluja
1) Temeljni ugovori se sklapaju isključivo između država – stoga je Temeljni ugovor Vlade CG i SPC ništavan; 2) u TU nema “kontitnuiteta misije i subjektivnosti SPC u Crnoj Gori, počevši od 1219.” – ne može ga ni biti, SPC je osnovana 1920. a 1855-1920. u CG deluje autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva; 3) “javnopravni subjektivitet” se stiče upisom u Evidenciju verskih zajednica, što SPC nije učinila – u Evidenciju su upisane Mitropolija crnogorsko-primorska i Eparija budimljansko-nikšićka…
Bolje SPC nego SKJ
1) Ako se temeljni ugovori "potpisuju samo između država", kako to da je država CG potpisala i uvažava takve ugovore sa Katoličkom Crkvom i Islamskom zajednicom? 2) SPC je dobila autokefalnost 1219. godine pa sigurno nije "osnovana 1920. godine". 3) Mitropolije SPC su naravno deo SPC pa je njihov upis u praksi isto što i upis same SPC. To da je komunistima-ateistima SPC trn u oku svuda gde postoji, i da je njima uništenje SPC glavni cilj je poznato, ali njihove laži (više) ne prolaze.
dodo
1920. je SPC obnovljena a ne osnovana.
Пропуст?
У тексту Темељног уговора нема ни речи о признању српског језика, у смислу употребе тог језика у пракси СПЦ у Црној Гори, а такође нема ни речи о признању српске ћирилице као писма које се употребљава у пракси СПЦ у Црној Гори. Зашто се о томе није водило рачуна? Велики пропуст!
INRI
@Propust, u pravu ste ali u Crnoj Gori se govori samo jedan jezik - srpski. Crnogorski jezik nikada nije postojao. To što na artiklima piše "MNE" ne znači da državi Crnoj Gori pripada i takozvani "crnogorski jezik". Drugi jezik koji se koristi u Crnog Gori je Albanski. Sve što je suprotno tome spada u kategoriju iskrivljene istorije. Ko želi da živi u lažima - neka izvoli i neka priča "crnogorskim jezikom". Njegovo lično pravo. U svakom slučaju, Srbija treba da tuži CG i BiH za krađu jezika!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.