Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неће да уклоне заставе са ограде цетињског манастира док се не скине тробојка са оцилима у Котору

Државним заставама није место на верским објектима, јер они не представљају државне нити органе локалне самоуправе, будући да је у Црној Гори на снази уставни принцип одвојености државе и Цркве, каже протојереј Игор Балабан.
Ограда Цетињскога манастира застрта заставама (Видео исечак)

ЦЕТИЊЕ - Група грађана Цетиња одбија да уклони црногорске државне заставе са ограде Цетињског манастира захтевајући да прво са цркве Светог Николе у Котору буде скинута тробојка са четири оцила или ако им се омогући да на звонику манастира буде истакнута застава истих димензија.

То су за Радио Цетиње рекли грађани који су покренули овај перформанс, а повод је био то што је у суботу монахиња СПЦ наводно „скинула, смотала и бацила државну заставу”, преноси портал „Кафе дел Монтенегро”.

Радио Цетиње наводи се сазнаје да је на организаторе протеста наводно вршен притисак из одређених политичких кругова, које нису желели да именују, да склоне заставе са ограде Цетињског манастира, али су они то „одлучно одбили” до испуњења њихових захтева.

Перформанс са државним заставама Црне Горе траје од суботе, а кулминирао је видео пројекцијом тог обележја на апсиду цркве Богородице у недељу увече.

Заставе су постављене и на ограду Влашке цркве у центру града, а у Бајицама је на храму Св. Јована такође истакнута државна застава Црне Горе.

Портал пише да је све то време на платоу испред Цетињског манастира присутна полиција.

Реагујући на овај перформанс координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске (МЦП), протојереј Игор Балабан каже да се ради о антицрквеној кампањи која се последњих дана захуктала у делу јавности заснована „на лажи да је монахиња оскрнавила државну заставу”.

„По сведочењима очевидаца, тај који је поставио заставу, и поред упозорења монахиње да то не чини, захтевао је од неких особа које су улазиле у манастир да се застави поклоне и да је целивају. Имајући у виду тако непримерено понашање и чињеницу да манастирска ограда није место на којем застава треба да стоји, монахиња је заставу скинула са ограде и вратила је власнику, који је, зачудо, одбијао да је узме”, рекао је Балабан, преноси Танјуг.

Он је за подгоричке Вијести рекао да је при том аргументација за одбијање да узме заставу назад у разговору са монахињом била у потпуности заснована на познатим увредљивим лажним флоскулама мањег броја црногорских грађана о историји и улози Цркве, које, како каже, „заправо представљају еклатантан пример ширења верске и националне мржње, уз познату претњу да ће неки 'они' да иселе некога из манастира”.

Балабан сматра да надлежни органи прво треба да испитају одговорност оних који користе државну заставу супротно закону.

„Државним заставама није место на верским објектима, јер они не представљају државне нити органе локалне самоуправе, будући да је у Црној Гори на снази уставни принцип одвојености државе и Цркве. О томе колико је непримерено и неваспитано, а, уверени смо, и незаконито, самовољно качити заставе или било каква друга обележја по црквеним или било чијим другим оградама, излишно је и говорити”, каже Балабан.

Сматра да је сваком разумном грађанину јасно да се овде ради о још једном „покушају да се Црква, на екстремистички начин, употреби у сврху идеолошко-политичких и ко зна каквих других лукративних интереса”.

„Они који се нису коначно обрачунали са Црквом преко Закона о слободи вероисповести, они који нису успели да спрече потписивање Темељног уговора и тиме омогуће да се у Црној Гори настави дискриминација МЦП и уопште СПЦ, они који мисле да им је нешто остало незавршено 4. и 5. септембра прошле године, када су насилно, али неуспешно, покушали да спрече устоличење црногорског митрополита, сада покушавају да на највулгарнији начин искористе национална осећања црногорских грађана, опет увлачећи Цркву у своје партијске обрачуне. Уверен сам да огромна већина грађана неће дозволити да буду предмет овакве примитивне злоупотребе”, рекао је Балабан.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Malković
Mislim da mi administrator neće zameriti ako kažem da je u pitanju performans milogorske rulje?!
Zvezdan
Nije mi jasno, kome crnogorske zastave na manastiru smetaju... SPC je prisutna u Crnoj Gori a Crna Gora je priznata od strane Srbije. Neka kace CG zastabe koliko hoce, u cemu je problem?
Srba
"Заставе су постављене и на ограду Влашке цркве у центру града"Nije to nikakva "Vlaska Crkva"Nego Srpska Crkva koju je sagradio Ivan Borojevic(Zapovednik Nisa) osnivac Cetinja.Po padu Nisa u Turske ruke povukao se u tu zabit i osnovao Cetinje.
Zeljko Bgd.
Možda ovi "verujući" ljudi okače nacionalne zastave i na verske objekte drugih konfesija - na katoličke crkve i islamske džamije.
Боро
Змија већ грицка свој репић!
tp
ko što reče Radovan III: NE MOŽE NAS NIKO DA POBEDI DOK MI NE PREDJEMO NA NJIHOVU STRANU!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.