Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да се прошлост Црне Траве не заборави

Детаљи са изложбе (Фото: Историјски архив Лесковца)

Лесковац, Црна Трава – Одавно су Црнотравци познати по неимарству, за многе је црнотравски крај „исечак вечности и лепоте”, али у исто време и део Србије који је, некако затурен, заборављен и остављен да – самује!

Изложбом „Да се прошлост Црне Траве не заборави”, каталогом и брошуром, приказан је, како стиче Марија Лазаревић, директорка Историјског архива у Лесковцу, живот који није био нимало лак, борба, али и сам развој овога краја. На укупно 17 паноа у самом центру Црне Траве било је изложено више од 70 фотографија и докумената који се сада могу видети у Општинској библиотеци „Сестре Стојановић”.

– Наша је намера била да бројним документима и фотографијама прикажемо развој Црне Траве и околине, живот њених становника између два светска рата, саме Црнотравце, као и да дамо посебан осврт на жене овога краја које су биле стуб породичног дома – вели Лазаревићева.

Ауторке поставке „Да се прошлост Црне Траве не заборави” јесу Данијела Симић и Марија Лазаревић из лесковачког Историјског архива, који је, уз црнотравску библиотеку, организатор ове јединствене изложбе. За ауторке изложбе посебно су били занимљиви детаљи који се односе на учешће Црнотравки у Другом светском рату. Мајке и девојке су до почетка рата биле домаћице, латиле су се оружја, похађале политичке и санитетске курсеве, помагале саборце и своје домове претвориле у илегалне ратне штабове и болнице. На изложби је посебно представљена културна и просветна делатност у чијем је средишту био Дом културе, основан 1964. године, чији је задатак, између осталог, био да се организује рад библиотеке са читаоницом.

Црнотравска библиотека је, у ствари, једина установа културе у овом крају. Располаже са око 26.000 књига и има више од две стотине чланова, највише ученика, али књиге радо позајмљују и најстарији становници најмање општине на југу Србије, у којој, посебно у забитима, у увелико опустелим домовима живе старине и – успомене!

У бројним записима вредних Црнотраваца могло се пронаћи више занимљивих детаља. Зна се, на пример, да корени библиотекарства потичу из 19. века. Давно је такође записано да први писани трагови културног живота у Црној Трави потичу из 1904. године, а да је 1920. отворена прва „Народна књижица и читаоница”, која је била део тадашње чувене Грађевинско-занатске школе.

Прикупљање предмета за етно-собу

У Општинској библиотеци „Сестре Стојановић” од почетка године организује се акција прикупљања нових-старих предмета из свакодневног живота Црнотраваца за етно-собу која ће бити доступна не само члановима библиотеке, него и путницима намерницима, али и свима који се бави прошлошћу овога краја на југу Србије. Прикупљање грађе о прошлости црнотравског краја биће настављено и наредних година.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

БОШКО АНТИЋ
Погледајте књигу "Црнотравске буктиње слобоеде аутора Часлава Динчића.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.