Субота, 01.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: АЛЕКСАНДАР ДАМЈАНОВИЋ, МИНИСТАР ФИНАНСИЈА ЦРНЕ ГОРЕ

Повећаћемо пензије, али се нећемо задуживати код ММФ-а

Примања највећег броја старих грађана дебело каскају за минималном зарадом и подносе највећи терет нове пореске политике, што је недопустиво и радимо на томе да минимална пензија буде 60 одсто минималне зараде
Александар Дамјановић (лична архива)

Од нашег дописника

Подгорица – Министарство финансија ће обезбедити стабилне и одрживе јавне финансије, уз све изазове на домаћем терену и све тешкоће споља које су последица рата у Украјини. Грађани Црне Горе могу бити безбрижни јер је сигурна исплата зарада, пензија и социјалних давања. Обавеза владе је да грађане сачува од инфлаторних шокова одговорним управљањем и мерама које се спроводе, у складу са могућностима државне касе, каже у разговору за „Политику”, министар финансија Црне Горе, Александар Дамјановић, одговарајући на питање какво је стање у државној каси.

„Много веће и финансијски јаче државе трпе последице и припремају се за могуће јесење додатне шокове. Поједине мере, попут преполовљених акциза на гориво и смањење ПДВ-а већ дају резултате. Држава ће урадити све што може да заштити и грађане и привреду. Примања највећег броја пензионера дебело каскају за минималном зарадом и подносе највећи терет нове пореске политике, што је недопустиво и радимо на томе да минимална пензија буде 60 одсто минималне зараде. Уз постојеће мере, план је да се пензионерима обезбеди једнократна подршка. Минимална пензија биће повећана у септембру, а надам се и покушаћемо да се то деси и у јануару, да би достигла 270 евра. Већ након та два корака, граница минималне пензије би износила 60 одсто минималне плате. Спремни смо, уколико буде најава несташица или додатних ценовних шокова. Посебно је важно то што ћемо терет ове кризе изнети без повећања опште стопе пореза на додату вредност или других, додатних пореских оптерећења”, најављује наш саговорник.

Да ли се укидањем доприноса за здравство које је спровела претходна влада маргинализовао Фонд здравства којем у овом тренутку треба близу 70 милиона евра? Је ли то терање грађана у приватне здравствене установе, прескупе за њихов џеп?

На тај начин је створена једна врста неизвесности у финансирању Фонда за здравствено осигурање. Значајна и крупна одлука је донета без анализа чиме се довело у питање финансирање здравствених услуга и отворио пут за приватне здравствене установе.

У озбиљном двомесечном раду смо скенирали стање и дошли до правих биланса. Испоставило се да недостаје око 65 милиона евра за функционисање Фонда здравства. То ћемо обезбедити и у сарадњи са Фондом и ресорним министарством, доћи до одрживих решења за функционисање државног здравственог система.

Начином убирања средстава за буџет незадовољне су и локалне самоуправе?

Нова пореска политика утицала је негативно на локалне самоуправе, посебно оне сиромашније. Потребно је системско решење за тај проблем, уместо што је остављен „отприлике износ” за покривање разлике коју трпе општине. Оне су за три месеца ове године изгубиле 2,67 милиона евра прихода, због чега је влада тај новац надокнадила из текуће буџетске резерве. За покриће губитака општина по основу мање прихода од пореза на доходак физичких лица и легализационог фонда планирано је 15 милиона евра из буџетске резерве. Међутим, немамо, толико новца за ову намену. У јулу је одлучено да им се надомести 3,44 милиона евра за април и мај.

Када се може очекивати ребаланс буџета?

Ребаланс је планиран за септембар, технички је спреман, а једини разлог зашто није крајем јула је процена да треба сачекати ефекте летње туристичке сезоне. Није добро испланиран буџет за ову годину, имамо неке новонастале обавезе као последицу преузетих обавеза. Ни дефицит за ову годину није добро планиран јер су пројектовани фиктивни приходи који немају законског покриће. Морамо наћи нове мере фискалне консолидације. Ова влада жели да буде и подршка привреди да одмрзне стратешке пројекте, уз приоритет да очува и унапреди стандард грађана. Морамо бити реални и пружити се колики нам је губер. Све што се ради мора да буде одрживо у буџету и да буде у складу са растом економске активности и продуктивности.

Да ли је почела да функционише компанија „Montenegro works”, формирана да унапреди управљање у државним компанијама?

Влада Црне Горе је донела недавно одлуку о добровољној ликвидацији предузећа „Montenegro Works” из више разлога, а пре свега због чињенице да скоро годину  функционише неодрживо, али и незаконито. Модел рада МW-а био је премного новца датог за читање већ доступних ревизија. Нема оправданог разлога да та фирма на овај начин настави да послује, уз коришћење и трошење државних ресурса. Да би се претворила у холдинг, она није смела бити незаконито основана, без упоришта у Закону о привредним друштвима који би морао да се мења, или да се донесе закон о привредним друштвима у државном власништву. Морао би да се мења и Закон о тржишту капитала, да би се дефинисао суперхолдинг који би газдовао свим акцијама државних предузећа. Идеја кровног холдинга се не може овако остварити јер је потребна измена више закона, односно дужи временски период, а за то нема времена с обзиром на то да се мора брже деловати да би се уредило стање у (већински) државним предузећима. Влада ће, у сарадњи с међународним партнерима, направити механизам за надзор над управљањем државним компанијама који је одржив и законом заснован. До краја године је планирано формирање фискалног савета кроз системски Закон о буџету и фискалној одговорности и одговарајуће дирекције у Министарству финансија која ће се бавити фискалним ризицима државних предузећа, што је и императивни захтев наших европских партнера. Тиме не да ћемо надоместити ово што ова фирма до сада није урадила, него ћемо много више урадити и превазићи њихов ангажман у смислу онога што држава може да ради.

Планирате ли у буџету новац за најављени попис становништва?

Буџетом Управе за статистику (Монстат) за 2022. годину је предвиђено око 3,3 милиона евра. Пошто је потребно више новца за ту намену, предложићемо ребалансом буџета одговарајући износ за попис. Влада је почетком јуна утврдила Предлог закона о попису становништва, домаћинстава и станова, а о датуму одржавања ће се консултовати са надлежним одбором Скупштине Црне Горе. За спровођење пописа је важно стабилно политичко и друштвено окружење, а такође је то једно од значајних питања које треба решити.

Пошто у буџету нема довољно новца да ли ће се спас потражити у задуживању код Међународног монетарног фонда?

Утврдили смо да у буџету недостаје око 170 милиона евра за ову годину. Пројекција је да ће у 2022. за то и стварање фискалне резерве на почетку наредне године бити неопходно до 270 милиона евра. Потребно је обезбедити и недостајући новац за 2023. годину која је пуна неизвесности. Министарству финансија је најважније да обезбеди најповољнију могућу позајмицу. Фокусирани смо на сарадњу са међународним институцијама попут Светске банке, ЕИБ-а, БРД-а и са домаћим ликвидним банкама. Обвезнице нећемо емитовати, јер камата није повољна. Црна Гора сада не преговара са ММФ-ом о задуживању, а у разговорима са овим значајним партнером били смо отворени да чујемо све могућности које би држава као чланица ММФ-а могла да користи уколико буде потребе. Видећемо да ли ће и када евентуално бити финансијског аранжмана и под којим условима. Оно што је сигурно, ни у једној опцији не бисмо пристали на смањење плата и пензија.

Оценили сте да држава губи озбиљан део прихода на тржишту промета нафтним дериватима и на тржишту игара на срећу због неадекватног законског оквира?

Државни буџет губи, али је смањење цене горива истовремено успешна мера, с обзиром на то да је Црна Гора међу државама са најнижим ценама у региону. До половине јула је буџет ускраћен за 10 милиона евра акцизних прихода од горива, али је тих 10 милиона директна подршка грађанима и привреди да би нормално функционисали. Без обзира на смањење цена горива на берзи које смо имали након дужег низа поскупљења, остали смо смо при намери да до 30. августа, до краја сезоне имамо умањење акцизне обавезе, што је око 22 цента по литри и директни је интерес потрошача. Ово је добра порука и као једна врста допуне туристичкој понуди како бисмо били ценовно конкурентни и да то осете и туристи.

Поред јавних и бројна приватна предузећа дугују држави стотине милиона евра. Зашто се годинама гледа кроз прсте чак и контроверзним бизнисменима чије богатство сада интересује и Специјално државно тужилаштво?

Знатно је увећан порески дуг од момента када је прекинут мој шестомесечни мандат у Управи прихода и царина до избора директора на јавном конкурсу. Он сада износи око 600 милиона, а кад сам био у Управи био је око 440 милиона евра. Порастао је делом и због методологије обрачуна зарада. Евидентно је да је било привилегованих у дугогодишњем периоду. Најважније је да се покушаји злоупотребе спречавају на време, а сви ће најбоље показати патриотизам тако што ће им заштита буџета и плаћање обавеза бити изнад свега. Надам се да ће владавина права заживети, посебно уз промене у тужилаштву и потребну политичку зрелост да се дође до најбољих, најкомпетентнијих, независних решења за носиоце најодговорнијих функција у правосуђу.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

slobodan
Penzije su iluzija i taj penzioni sistem ce vrlo brzo da pukne.Ne samo kod nas.
Miroslav
koliko crnogoraca dobija srpske penzije i u kom proseku
Иван Грозни
Да би се пензија "добијала" потребно је остварити право на то. А тај број је сигурно мањи него број српских пензија из Аустрије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.