Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Почиње обнова централне куле на Старом сајмишту

После реконструкције куле, следи обнова Италијанског и Спасићевог павиљона
(Фото Танјуг/Р.Прелић)

Централна кула која се налази у оквиру Меморијалног центра „Старо сајмиште” у Београду биће у потпуности реконструисана до краја наредне године, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној на овом историјском локалитету.

Због арматуре и бетона који се налазе у изузетно лошем стању она ће морати да буде уклоњена, објаснила је директорка Завода за заштиту споменика културе Београда Оливера Вучковић.

– Али користећи мере конзервације, рестаурације, санације и адаптације торањ ћемо вратити у потпуности према оригиналном пројекту. Када за неколико дана торња не буде било, знајте да ми не уништавамо културно наслеђе, већ да радимо према пројекту онако како налажу правила струке. Такође, Централна кула ће имати и панорамски лифт који неће нарушити првобитни изглед – рекла је окупљеним новинарима Оливера Вучковић, представљајући прву фазу реконструкције симбола Старог сајмишта, места на којем су се сударали живот и смрт.

Након Централне куле на ред за обнову долазе Италијански павиљон и Павиљон Николе Спасића, а план је да буду реконструисане све зграде некадашњег Сајма. Комплекс који је изграђен тридесетих година прошлог века као економска слика младе државе Краљевине Југославије, по избијању Другог светског рата је постао логор у којем је Гестапо заточио око 39.000 затвореника, а ликвидирао око 17.000.

– У време Гестапо логора кула је била слика ужаса који се овде догађао. Сада ће она бити централна фигура сећања на то време. Ту ће бити централни изложбени простор у оквиру меморијалног центра и неће бити заборављене ни друге историјске намене овог места: од сајма, преко логора, до уметничких атељеа у којима су стварали бројни значајни уметници – казала је Кринка Видаковић Перов, в. д. директорке меморијалног центра.

Иако је Старо сајмиште још 1987. проглашено за споменик културе, у стварности овај комплекс је био потпуно запуштен. Бесправна усељења, проблеми с нелегалним коришћењем струје до аљкавости администрације – тако је у катастру Централна кула била уписана као приземна зграда. Усвајањем Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште” 2020. године имовина је пренета на државу.

– Будући да у овом комплексу и даље живе неке породице, што легално, што бесправно, имовинско питање ће бити правно решено. Закон омогућава експропријацију, али још се не зна да ли ће то право бити искоришћено. Град не може да онима који ту живе бесправно обезбеди смештај – набројала је Кринка Видаковић Перов проблеме с којима се још суочавају.

Пре него што је постало место страдања Срба, Јевреја и Рома, 1937. године српски индустријалци, трговци и београдска општина подигли су Први београдски сајам. Ова изградња била је први искорак Београда на другу обалу Саве и сматра се отварањем пута будућим градитељима Новог Београда. Како подсећа Завод за заштиту споменика града Београда у својој публикацији „Старо сајмиште – логор Гестапоа”, у оквиру комплекса државне павиљоне изградили су Италија, Чехословачка, Румунија, Мађарска, Турска и Немачка, као и холандска фирма „Филипс”, Задужбина Николе Спасића, Управна зграда сајма и низ других приватних павиљона. Први сајам отворен је 11. септембра 1937. године, а све до 1941. организовани су пролећни и јесењи сајмови свих грана привреде, али и изложбе аутомобила, ваздухопловства, занатства, сајмови књига, спортске манифестације, изложбе, концерти, конгреси… Баш ту емитован је и први телевизијски програм на Балкану.

По избијању Другог светског рата огледало напретка и бољег живота постало је место стравичног страдања. У комплексу Сајма децембра 1941. године Гестапо је формирао концентрациони логор – Јеврејски логор Земун, који је територијално припадао Независној држави Хрватској (НДХ). Тако је сајамски комплекс претворен у смештај логораша, павиљон за мучење и вешање, мртвачницу, управу логора, а цео комплекс је ограђен бодљикавом жицом. За свега пет месеци, колико је логор постојао, страдало је преко 6.000 Јевреја, након чега је Србија проглашена за „очишћену од Јевреја”, а камион познат под називом душегупка враћен у Берлин.

Након погубљења Јевреја од маја 1942. до јула 1944. логор на Сајмишту је постао стратиште заробљених партизанских и четничких бораца, као и цивила ухваћених на подручју ратних дејстава. Кроз Прихватни логор Земун, како је гласио нов назив, прошло је око 32.000 људи, а убијено је око 11.000. Логор је тешко страдао у бомбардовању 1944, када су порушени многи павиљони, након чега је расформиран. Званично је затворен у другој половини 1944, а заточеници су транспортовани у мањи логор у Винковцима.

По ослобођењу Београда донета је одлука о подизању Новог Београда, па су очувани павиљони постали смештај омладинских радних бригада. Њиховим одласком Централну кулу, Италијански и Чехословачки павиљон населили су уметници Удружења ликовних уметника Србије. Тако је ово место смрти поново постало место живота у којем су рођене многе авангардне идеје и створена значајна дела савремене српске и југословенске уметности.

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

teoden
valjda bi trebalo da konzerviraju takva kakva jeste a ne da se zaludni penju(liftom) na nju kao na ajfel. to je spomenik, necete napraviti lepsu i bolju ako je nova.
Peca
Nisu samo Gestapo i ustaše ubijali! Moj deda je poginuo na uskrs 1944. od savezničkog bombardovanja. Talenti su verovatno mislili da će njihove bombe pobiti samo zlikovce! Bila je to naša Hirošima! A bili smo saveznici. Kome i u šta verovati u ovom ludom svetu?! p.s. Te iste pilote su spašavali Srbi. Samo Srbi i niko drugi! I zato smo "genocida narod".
Prof
"Централна кула ће имати и панорамски лифт који неће нарушити првобитни изглед" Просто као архитекта не могу да верујем да смо до те мере посрнули да се на таквом стратишту прави атракција панорамског лифта поред зграде Ушћа која је јако близу и има панорамски поглед. Зато је и руше јер нема статику за лифт. Толико непоштвање према жртвама. Стара кула је довољна за реконструкцију и не сме да се руши.То је све толико тужно и бизарно.Срамота...!
Bojan
Niko ne pominje onaj jezivi restoran u okviru starog sajmišta. Ljudi jedu na mestu, gde su mučili i streljali ljude. Jezivo!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.