Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У грађевинарству трећина радника илегалци

Због мањка домаће радне снаге, Србија ће ускоро морати да ангажује раднике из Бангладеша и осталих земаља
(Фото А. Васиљевић)

На Моравском коридору тренутно ради око 3.000 људи, а када би се сабрали сви ангажовани на ауто-путевима и великим пројектима у Србији, таквих је десетине хиљада. То ипак није довољно, приметио је недавно председник Србије Александар Вучић, најавивши да ће Србија баш зато што нема довољно домаће радне снаге морати да „увози” људе, из рецимо Бангладеша, са којим се тренутно праве међувладини договори о давању дуготрајних радних дозвола за рад тих страних радника у нашој земљи.

Шта могу да очекују радници кад дођу у Србију? Kакав статус иначе имају запослени у грађевинском сектору, колико зарађују, питања су која су ових дана посебно интересантна синдикатима, будући да је недавно у Србији обележен Дан грађевинара.

У Савезу самосталних синдиката Србије истичу да у том сектору привреде много тога мора да се мења.

– Ситуација у грађевинарству и даље је лоша. Гранског колективног уговора нема, велики број радника ради на црно, зараде су мање од просечних, мере заштите су неадекватне па су повреде готово свакодневне, а број погинулих на раду из године у годину нажалост расте – подсетио је Љубисав Орбовић, председник савеза и позвао Владу Србије. Он је позвао ресорно министарство и инспекције да посебно обрате пажњу на раднике у овом сектору јер раде у екстремним условима, уз незаинтересованост послодаваца да обезбеде ваљано радно време и заштиту, ангажовање радника без уговора и права, за малу дневницу, без неопходне додатне обуке...

Анализе показују да у грађевинарству трећина ангажованих није уписана у легалне токове рада, док сваки трећи радник само повремено има посла. Када је реч о инспекцији рада у току прошле године укупно је затекла 5.261 особу на раду „на црно”, а највише таквих грађана радило је код послодаваца управо у грађевинарству.

Да је проблем Србије то што има широко црно тржиште радне снаге које пролази некажњено сматра и Саша Торлаковић, председник Синдиката радника грађевинарства Србије.

– Основни начин за решавање овог горућег проблема, а од којег и држава и послодавци беже, јесте увођење гранског колективног уговора. На тај начин би сваки радник који дође на територију Србије имао загарантовану зараду, односно цену радног сата, и не би било битно да ли долази из Вијетнама, Кине или Бангладеша. Други проблем односи се на то што нико у Србији од наших грађана неће да ради за педесетак хиљада динара, па онда одлази у свет – напомиње он, и подсећа да медијална зарада у Србији износи око 56.500 динара, а баш такву прима највећи број радника у грађевинарству, што је далеко испод просека који износи око 74.000 динара.

Да би се избегле злоупотребе радне снаге у грађевинарству постоји предлог увођења каталога поједностављених послова, да се не би догодило да неки послодавац пријави на сезонски рад армирача или тесара, али на месту помоћног радника, и поред тога што ће он ипак радити свој посао на градилишту.

– Тиме се неће решити питање рада у сивој зони, што је циљ измене закона, јер ће тај радник свакако и даље добијати новац на руке, пошто је посао армирача и тесара скупљи, иако ће га послодавац пријавити као да је помоћни радник – уверен је Торлаковић, понављајући да би требало, да би се такве злоупотребе заобишле, да се уреди област гранског колективног уговарања, јер би се тек тада тачно знало колико је који радник плаћен.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan
Postali smo previse kao nacija razmazeni.... Koliko god je situacija losa toliko gomila ljudi jednostavno nece nimalo da se potrudi bolje ceo dan piti kafu i biti u kaficu a mastati da se nadje posao za 1000 eur minimum.... Poceti i truditi se a rezultati (veca plata) dodju sami po sebi pa cak i u Srbiji...
dusan1
Koliko se ja razumem u statistiku i matematiku prosek plata se računa tako da u račun ulaze i veće i manje plate od proseka . I to nebi bio problem da nije nekih koji zarađuju 2,000 a 9 drugih 100 € pa se napravi prosek od 200 € ! Po sisitemu ' U proseku sarma samo što neki jedu meso a neki lišće' Jedini način da se izbegne ova situacija sa radnicima iz Bangladeša je da se onima koji su na budžetu ograniči plata na taj prosek koji primaju radnici koji u budžet uplaćuju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.