Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Рецесија, мрачна сновиђења и теорије завере

Господаре универзума највише брину кретања на тржишту рада, где је први пут, после много деценија, тражња за радном снагом већа од понуде. Ова неравнотежа доводи до неугодног притиска да се плате запослених повећавају

Западне економије су на ивици рецесије и то би требало да буде забрињавајућа вест… осим за најмоћније западне пословне, па и неке политичке структуре. Ако буде среће, ако се економске и геополитичке карте наместе како треба, умерена рецесија ће помоћи остварењу њихових циљева, које није баш мудро јавно декларисати.

Из угла интереса великог капитала, висока инфлација није кључни проблем, колико год да је у центру медијске пажње и колико год да угрожава голу егзистенцију огромног броја људи. Господаре универзума највише брину кретања на тржишту рада, где је први пут, после много деценија, тражња за радном снагом већа од понуде. Ова неравнотежа доводи до неугодног притиска да се плате запослених повећавају. Радници су, сасвим неувиђавно, почели чак и да извољевају тражећи (и налазећи) боље плаћене послове. Како у западним економијама продуктивност одавно стагнира или споро расте, како се раст трошкова не може у пуном износу пренети на цене, раст плата прети да нагризе профите. А угрожавање профита је прилично непопуларно – бар је тако последњих неколико столећа, од када је капитализам на сцени.

Ситуација с платама данас помало подсећа на седамдесете године прошлог века, кад су реална примања радника била на врхунцу и кад је улога синдиката била веома важна. У западном свету радници су неподношљиво, готово увредљиво добро живели. Нешто се морало урадити и раст инфлације тих година, великим делом изазван скоком цена енергената (кроз два тзв. нафтна шока), понудио је изговор за обрачун с размаженим радницима. Инфлација је елиминисана страховитим растом камата и дубоком рецесијом која је тиме изазвана. Масовна отпуштања, јад и беда помогли су да се радници дисциплинују, синдикати десеткују и да се уђе у зону среће и стабилности која је почивала на вишедеценијској стагнацији радничких примања.

Како је током осамдесетих година дошло и до великог убрзања глобализације и сељења производње у Азију, индустријски радници западног света су и без рецесије масовно губили добро плаћене послове у индустрији и прихватали лоше плаћене послове у сектору услуга. Неки су се кроз алкохол, дрогу и криминал прилагодили новој ситуацији. Америка је, иновативна као увек, решење нашла и у масовном затварању неприлагођених грађана (поготово тамније боје коже), и тако постала светски лидер у затворској популацији по глави становника. Слом социјалистичког Истока (и последично слабљење западних социјалистичких партија) цементирао је тај сјајни амбијент у којем је капитал тријумфовао и којим је отпочео нови циклус невиђеног богаћења његових власника.

Раст доларских каматних стопа је, згодно, гурнуо у дужничку кризу огроман број држава трећег света и одузео им бар једну деценију раста и развоја, лишавајући их притом економског суверенитета, који је прешао на ММФ. Ако је веровати тадашњим креаторима америчке економске политике – ја не бих – њима је потпуно промакло да ће таква монетарна политика нанети огромне штете државама трећег света.

Ако је ово кратко подсећање фактографски исправно, било би очекивано да се нешто слично понови и данас. Механизам би могао функционисати тако што ће се раст цена енергената и хране стално вештачки подстицати, а кривица за инфлацију сваљивати на злог Путина. Неопходни, умерени раст камата у првој фази ће се непотребно одлагати како би се додатно подстакла инфлација, да би се потом раст камата нагло убрзавао, јер се, гле, инфлација отела контроли. Иако су претходне реченице писане у кондиционалу, реч је о сценарију који се већ увелико реализује.

Битно је да се инфлација контролише искључиво монетарном политиком, те да се фискална политика никако не користи за њено сузбијање. Поготово је важно да се не повећавају порези на профит корпорација или порези богатијим слојевима друштва иако и они имају антиинфлациони ефекат. Раст каматних стопа биће сасвим довољан да се проблем реши – изазваће рецесију и пораст незапослености уз реални пад надница. То ће снизити и трошкове производње и тражњу и тако ставити инфлацију под контролу. Радници без посла престаће да фантазирају о бољим платама и прихватаће поново било шта како би се преживело. На крају тог пута је повратак у идилично стање какво је владало последњих деценија. (Узгред, рецесија је данас још важније средство притиска на раст плата него раније – деглобализацијски процеси су већ почели и претња сељењем индустрије на исток неће више имати исти, уцењивачки потенцијал.)

Што се земаља у развоју тиче, оне су већ на мукама и више од 40 држава је на самој ивици банкрота и на путу на којем су већ Шри Ланка, Замбија или Аргентина, на пример. У ММФ-у се вероватно слави и наздравља – биће посла преко главе. А можда су све ово само мрачна сновиђења теоретичара завере?

Економиста

nkatic.wordpress.com

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

helem nejse
Dobar text, al mu treba nastavak sa naslovom:"Raspad Globalizma"
косингас
Уживање читати колумне господина Катића!
iz glave
Хришћанство и Ислам су вековима протеривали лихваре, а онда је пре 200 и кусур година победила република и демократија, и од тада се све врти око лихвара и због лихвара, новац је једини животни циљ, а профит једина религија, чак и онима који не да га немају него га дугују до имбецилности
Немања О.
Позајмљивање новца уз камату је зеленашење или лихварење. Недопустиво је да то раде "банке" или физичка лица. Иза банака су исто физичка лица.
Мил
Данашње "светско друштво" глобализованог капитализма је грандиозна установа за експлоатацију огромне већине народа од стране незнатне мањине која постаје све мања. Анатомију тог друштва треба тражити у политичкој економији која је суштинска, не само за тумачење, него и за промену света у коме живимо.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.