Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неће бити гашења школа због спајања одељења

Нова одредба у Закону о основном образовању не представља обавезу, већ даје могућност директорима да спајају ученике различитих разреда, каже помоћник министра просвете Милан Пашић
: Предлог о комбинованим одељењима дошао од запослених у школама (Фото Н. Марјановић)

Директори основних школа достављали су до почетка ове седмице надлежним школским управама предлоге за формирање одељења у Србији, а да ли су и у колико осмолетки спојени разреди у Министарству просвете, науке и технолошког развоја знаће у другој половини августа, каже за наш лист Милан Пашић, помоћник министра за предшколско и основно образовање и васпитање. Могућност да директори од 1. септембра споје одељења различитих разреда у којима има по неколико ученика предвиђена је последњим изменама Закона о основном образовању и васпитању. Пашић наглашава да је овај предлог дошао од запослених у школама и додаје да у пракси континуитет рада у осмолеткама с комбинованим одељењима има дугу традицију у срединама с малим бројем ученика. И Бранко Ружић, министар просвете, недавно је нагласио да се „овакав вид наставе примењује годинама у појединим мањим местима у школама с малим бројем ученика од првог до четвртог разреда”. Представници појединих синдиката ових дана, међутим, побунили су се јер сматрају да ће легислативно одобравање такве праксе довести до спајања приличног броја старијих одељења осмолетки и срозавања квалитета наставе у њима јер наставник на часу неће имати довољно времена да се посвети сваком разреду.

– Овај модел наставе не подразумева гашење школа. То нам уопште није циљ. Оваква настава је присутна у нашем образовању, онолико колико је и организовано школовање на овим просторима. Поједина истраживања су показала да не постоје значајне разлике у успеху ученика на крају осмог разреда који су похађали комбинована одељења у односу на ђаке у хомогеним одељењима. За реализацију наставе у комбинованом одељењу кључна је квалитетна припрема наставника, флексибилност, стручност и одговорност, а у складу са аутономијом коју има у њеној реализацији – истиче Пашић.

Постоје средине у Србији у којима је, каже, комбинована настава, реалност и потреба. Подсећа да директор школе треба да организује образовно-васпитни рад у најбољем интересу ученика, па је законом дата могућност формирања комбинованих одељења.

– То није наметнуто као обавеза. А то да ли ће одељење бити комбиновано или не, то разматра директор са својим стручним тимом – напомиње Пашић.

Број ученика у комбинованом одељењу је већ прописан. Ако се спајају два разреда, онда одељење може имати до 15 ученика, а ако су у једном комбинованом одељењу три или више разреда, онда је број ученика до 10. Комбиновано одељење је, према Пашићу, погодна средина за развијање самосталности и креативности ђака, индивидуалног приступа у настави, тематског планирања, интегративног и кооперативног учења, а смена директне и индиректне наставе и комбинација различитих облика рада чине је динамичнијом и разноврснијом.

– Уколико будемо имали у једном одељењу, на пример, два ученика различитог разреда петака и осмака, имаће један заједнички час географије, док ће ученик осмог у складу са специфичностима распореда часова имати још један час тог предмета – појашњава Пашић.

Додаје да је изменама закона дата могућност која раније није постојала да и предшколци у сеоским срединама могу да похађају предшколски припремни програм у сеоској школи, у учионици заједно са ђацима различитих разреда, уколико је предшколска установа превише удаљена, па одлазак до ње за њих и родитеље представља потешкоћу.

– Како и на који начин се организацијом овакве наставе гасе школе, када су ученици у школи и настава се организује? Основних школа је 1.264, имамо 11 матичних осмолетки са десет и мање ученика. Ниједна није угашена у претходној години, можда је затворено неко издвојено одељење због тога што нема ђака, с тим што се ти школски објекти поново отварају када се појави потреба за организовањем наставе – наглашава Пашић.

Он истиче да ова нова одредба у Закону о основном образовању не представља обавезу, већ даје могућност директорима да спајају ученике различитих разреда, ради боље организације образовно-васпитног рада. У случају да надлежна школска управа негативно одговори, школа чији је захтев одбијен може, ради поновног разматрања, да се обрати сектору у Министарству просвете којим Пашић руководи, у року од пет дана од добијања негативног одговора.

На питање да ли директори који имају одељења различитих разреда са по два-три ученика могу да изаберу да их не споје, Пашић одговара да наши директори поштују и примењују одредбе закона и подзаконских аката, па и у овом делу. А да у изузетним  случајевима, сагледавајући рад осмолетке, школска управа може да да сагласност да школа не формира комбиновано одељење у наредној школској години.

Најновија прича о спајању одељења је један од три разлога због којих Унија синдиката просветних радника Србије (УСПРС) најављује почетак школске године уз штрајк. Јасна Јанковић, председница УСПРС-а, истиче да они уопште нису знали да се спрема поменута измена закона и да ће један од захтева на протесту бити да држава више не доноси никакве измене просветних аката без социјалног дијалога, односно док о томе не обавести наставнике.

– Овим селективним спајањем одељења се враћамо у 19. век. У око 500 школа с нашим чланством 1. септембра ће бити скраћени часови, уз шетње, перформансе, или конференције за медије у десетак великих градова, од Новог Сада до Врања – каже Јанковићева.

Остала два захтева на протесту биће да се смањи број ученика у одељењима на максимална 24 и да се повећају плате просветних радника јер трећина запослених, као што су домари и теткице, имају минималну зараду, док су, каже, тренутне наставничке плате 10.000 динара испод републичког просека у Србији.

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Rumba
Srbija će da propadne skroz u narednih 10 godina.
Mister No
Svi su u istom problemu na Balkanu zbog bele kuge i emigracije. Ako budemo pametni mozemo da budemo Nojeva barka za okolne zemlje, samo treba da imamo viziju i mnogo jace da veslamo, a ne samo da kukamo kako je lose i kako cemo da propadnemo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.