Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

„Отворени Балкан” као либерална регионална политика Србије

’Отворени Балкан’ додатно би олакшао односе између Београда и Приштине. Да ли можемо поуздано да знамо како би за наредних, на пример, десет година изгледали наши односи уколико бисмо уклонили све непотребне препреке
Председник Србије, премијер Северне Македоније и премијер Албаније на самиту у Охриду (EPA-EFE/Georgi Licovski)

Иницијатива регионалног економског повезивања „Отворени Балкан”, која је започета пре него што смо доживели почетак највећих геополитичких промена у Европи од пада „гвоздене завесе”, не само да је показала отпорност већ делује да изнова потврђује и своју релевантност у таквом новом контексту.

Једна од главних споредних особености ове иницијативе која се нити намеће, нити процењује споља, јесте подршка коју јој Сједињене Америчке Државе пружају од самог почетка. Изгледа да званични Вашингтон јасније увиђа значај ове иницијативе од неких који, или зарад сопственог уског интереса профитирања на поделама, или услед неразумевања посебности нашег региона, то и даље не желе. Да ли се то преко Атлантика боље уочавају домети овог домаћег експеримента који је у сличним облицима већ дао резултате на другим местима? Најважнији политички експеримент на нашем континенту после уништења Трећег рајха свакако јесте изградња и учвршћивање европског јединства. У основи овог јединства лежи економска међузависност националних привреда Европе. Показало се да је ова међузависност, уз све изазове, заправо најбоља гаранција одрживог мира и стабилног демократског поретка.

Овај кључни експеримент, током последњих скоро 80 година, прате и други, мањи подексперименти. Утемељене у истим вредносним и интересним основама, ове иницијативе повезивања изнова су потврђивале европску либералну претпоставку – да се међузависним партнерима који неспутано продубљују своју сарадњу не исплати да ратују. Настанак и развој Бенелукс уније (1944), Нордијског савета (1953), Скупштине Балтика (1990) као и Вишеградске групе (1991) остају поучни примери економске и политичке међузависности. Наравно да ова међузависност има и своју одбрамбену компоненту. Привлачност концепта колективне одбране, односно америчког заштитног кишобрана, коју од 1949. нуди НАТО, ту међузависност само продубљује.

Вратимо се сада у наше двориште. Делује очигледно да је замисао иза „Отвореног Балкана” по духу европска. Постепено усклађивање кључних прописа међу привредама нашег региона требало би да доведе до стварања јединственог регионалног тржишта. Слобода кретања људи, роба, услуга и капитала де факто би избледела значај политичких граница за промет између грађана и привреда. У једном таквом подручју слободе, правила која би се успоставила морала би одговорно да се примењују и контролишу од стране свих релевантних актера и институција како би сама иницијатива имала смисла. Ударен печат у Сомбору имао би исти значај у Куманову, Драчу, Приштини, Котору, Тузли. Неко од великих актера са стране запитао би се како привреде које све заједно имају укупни БДП мањи од једне Мађарске нису раније селе за сто и договориле се да успоставе једно мало, али важно заједничко регионално тржиште.

Невоља је што још нисмо сви поседали за тај сто. Многи се још налазе у менталној матрици пропитивања регионалне (не)стабилности. Наша балканска међузависност оптерећена је фрустрацијама. Ипак ми нисмо ходали по плишу као Праг и Братислава док смо се раздвајали. Политичке елите не проналазе начине да се путем јавних и симболичних активности те фрустрације ублаже. Изгледа да је немогуће изаћи из лавиринта балканске прошлости користећи старе путоказе и прежвакане наративе о суочавању. Можда је потребно нешто другачије уколико не желимо да локални колективизми изнова политички профитирају на нашој изгубљености у лавиринту. Данашње време захтева не само регионалну стабилност већ више од тога – регионално јединство. Званични Београд, Тирана и Скопље заједничким предводништвом управо трасирају пут једној врсти тог јединства. Како ће то јединство изгледати – пре свега зависи од нас самих. Наиме, оквир „Отвореног Балкана” може понудити много више од онога што су тренутне амбиције и приоритети.

Заједничко регионално тржиште можда буде наш најбржи пут до саме ЕУ. Изгледа да је једна од политичких варијанти која се тренутно разматра и веза једног таквог тржишта с унијом по моделу који постоји у случају Европског економског простора ЕЕА (који укључује и државе ван ЕУ: Норвешка, Исланд и Лихтенштајн). С друге стране, пратећи искуства држава које су градиле поменуте регионалне иницијативе, наша економска, енергетска, образовна, културна, одбрамбена и свака друга сарадња може да има и друге позитивне преливајуће ефекте на наша друштва.

Лепота једног таквог повезивања јесте у томе што се, уз уважавање основних политичких принципа и друштвених разлика, отварају путеви грађанима да несметано живе, раде, путују, да се усавршавају, школују на територији читавог региона. Да се спонтано крећу културним просторима, неоптерећени бирократско-административним ограничењима политичких препрека. Уз такво ширење подручја слободе, припадници истог народа који живе у различитим државама осећаће дубљи степен блискости с припадницима свог народа, без обзира на то у којој држави региона живе, јер ће политичке границе бити потпуно друштвено растерећене, а политички се неће доводити у питање. Као и у самој ЕУ.

Тиме би на овом делу брдовитог Балкана политичка решења друштвене интеграције с краја 20. века преузела место политичким решењима националне заокружености с половине деветнаестог века. Овим ће сваки вид повика о националистичком експанзионизму бити додатно обесмишљен. Уз такав приступ падају у воду оптужбе да је иза овакве иницијативе амбиција да се гради наддржава, некаква Југославија 4.0 или неки од облика „велике Србије”, „велике Албаније” и слично.

„Отворени Балкан” додатно би олакшао односе између Београда и Приштине. Да ли можемо поуздано да знамо како би за наредних, на пример, десет година изгледали наши односи уколико бисмо уклонили све непотребне препреке? Да ли би највиши могући степен тзв. нормализације између грађана и привреде био већ сам по себи довољан знак историјског успеха да се навикавамо на мир, сарадњу и међусобно разумевање?

Због свега тога верујем да је потребно кренути путем којим до сада нисмо. Путем на којем политика крчи пут привреди, а неспутани економски токови отварају могућности нашим друштвима да сама дођу до неке наше верзије заједничког живота. То је оно што бих назвао либералном регионалном политиком. Либералном зато што отвара просторе слободе за сарадњу и разумевање људи који су иначе томе склони, а без наметања „одозго” или „споља” пожељних образаца друштвених односа и политичких циљева.

Да ли је таква визија нашег региона довољно инспиративна самим политичким лидерима – то је питање за њих. Али је питање и за нашу генерацију да ли смо спремни да упослимо креативни прагматизам како бисмо у 21. веку из корена променили пејоративно значење израза „балканизација”.

Председник Либека

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Otvoreni Balkan je pametno resenje. Ekonomsko povezivanje, I bolji zivot, smanjuju nacionalne tenzije.
Лена
Поздрављам пројекат “Отворени Балкан” који би несумњиво олакшао односе између Београда и Приштине. У том пројекту, Срби би могли предложити Албанцима решења, наћи заједно са њима компромис и потписати међународни уговор који штити косовске Србе, српску имовину и српске интересе. Што пре, то боље ! То је могуће само путем искрених и пријатељских односа Србије са ЕУ и са САД.
Петар
„То је могуће само путем ИСКРЕНИХ и пријатељских односа Србије са ЕУ и са САД.” — ДОбар виц!
Luis
Samo što Kosovo nije član Otvorenog Balkana.
reciprocitet = ramnopravnost
Bivša Jugoslavija je bila "univerzalni" Otvoreni Balkan za tržišno povezivanje. Od 2007 Srbija je članica CEFTA sporazuma. Šta je Srbija dobila od Kosova (KiM) Otborenim balkanom u bivšoj Jugoslaviji prometom ljudi i usluga: preko 350.000 albanaca se naselilo u BGD i Srbiji, otvarali trgovinske radnje-lokale- a za taj period nijedan Srbin Srbije sa porodicom nije otišao na Kosovo u šiptarsko okruženje da živi i radi? Vučićevim Otvorenim balkanom zakonski je omogučeno naseljavanje albanaca u SRB

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.