Четвртак, 06.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА ЗНАЧЕ ЕСКОБАРОВЕ ПОРУКЕ БЕОГРАДУ И ПРИШТИНИ

Без разговора о ЗСО нема суштинског дијалога

Може да буде речи само о заједници која је договорена у Бриселу, поручује Зоран Миливојевић, док Срђан Граовац каже да САД желе постизање новог споразума, тако да заштите и албанске интересе
(Фото EPA-EFE/Georgi Licovski)

На следећем састанку у Бриселу, најављеном за 18. август, делегације Београда и Приштине могле би да разговарају и о споразуму о формирању Заједнице српских општина, а позив на покретање ове теме упутио је и заменик помоћника америчког државног секретара Габријел Ескобар. Косовски Албанци скоро деценију одбијају да спроведу тачке Бриселског споразума које се односе на ово питање, док Срби годинама чекају да буде формирана ЗСО како је договорено под окриљем Европске уније, али не у складу с такозваним косовским уставом. После дугог времена гласне тишине, која је долазила из ЕУ када је реч о примени ЗСО, Ескобар је одлучио да прекине завет ћутања и рекао да би на састанку председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Албина Куртија, крајем следеће недеље, волео да види дискусију на ту тему.

Казао је и да се у потпуности слаже с изјавом Ђузепа Бореља да ЗСО треба да се формира без одлагања, али истиче да заједница не може да ствара државу у држави, нити да се коси с уставом Косова. „Јасно смо рекли да је ЗСО претходно договорена и зато о њој мора да се дискутује. Али, ЗСО не сме да се коси с уставом Косова, не сме да ствара проблеме у функционисању Косова и не сме да буде држава у држави. Постоји пуно европских модела где мањине могу да заштите своје културно наслеђе и језик у оквирима устава. Ми бисмо желели да нађемо неке од тих примера и да их искористимо као водич за имплементирање ЗСО. Надам се да ћемо о томе моћи да разговарамо у Бриселу овог месеца”, нагласио је Ескобар.

Премијерка у техничком мандату Ана Брнабић нада се „конструктивном приступу” у планираном разговору Београда и Приштине, када би требало да се сретну председник Србије Александар Вучић и косовски премијер Албин Курти, али да „не очекује било шта добро”. „Не видим да постоји било какав простор с Куртијем, јер код њега не постоји жеља за разговор. Плаши ме и да је високи представник Европске уније Ђузеп Борељ рекао да они не могу да натерају Приштину на било шта. Али, о чему ми онда разговарамо кад је ЕУ гарант Бриселског споразума”, рекла је Брнабићева. Није сагласна с поруком Ескобара да би ЗСО требало формирати у складу с косовским уставом.

„Ако је то тако онда заиста немамо о чему да разговарамо. Тај такозвани уставни косовски суд је рекао да начин како је ЗСО договорена у Бриселу није у складу с њим па би то значило прилагођавање већ договореног и гарантованог од ЕУ”, рекла је Брнабићева и додала да би то значило да тај Бриселски споразум више не важи практично, што би дијалог чинило бесмисленим. А државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић каже да је једна од ствари о којој би се коначно морало разговарати на састанку на највишем нивоу спровођење Бриселског споразума, формирање Заједнице српских општина.

„Добро је што смо чули и од Бореља и Ескобара да ће то бити на дневном реду. Али оно што онеспокојава је други део изјаве господина Бореља, у којој, да тако кажем пилатовски пере руке о томе да ЕУ не може да натера и примора приштинску страну да ЗСО коначно и формира”, рекао је Старовић. Уверен је да то није у реду јер ЕУ има улогу гаранта Бриселског споразума и да не треба заборавити да он представља једини кровни политички споразум који је закључен између две стране. Подсећа и да је Бриселски споразум ратификован у покрајинском парламенту у Приштини и да је самим тим стекао и законску снагу, а његово спровођење, односно неспровођење, мора се обухватити питањем владавине права.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да је добро што је Вашингтону сазрела свест о томе да се не може напредовати у дијалогу док се не испуни Бриселски споразум. За „Политику” оцењује да чињеница да САД стоје иза тога да се разговара о ЗСО показује одређену промену става и враћање реалној политици, јер то једино може да омогући наставак суштинског дијалога. „Када је реч о ЗСО, може да буде речи само о заједници која је договорена у Бриселу. Интервенције, промене или ревизије тзв. уставног суда Косова немају могућности да буду основ за озбиљан дијалог. Дакле долази у обзир примена само по слову Бриселског споразума. То што је неки суд оспорио 23 тачке, апсолутно не обавезује српску страну и није у складу с оним што Бриселски споразум представља”, каже Миливојевић.

Наглашава да је реч о „споразуму међународног карактера, због тога што је иза њега стала ЕУ и тиме је он старији од унутрашњег права, дакле важе међународни прописи и није подложно променама. Унутрашње законодавство мора да се усклади према том споразуму”. Миливојевић додаје да је реч о Бриселском споразуму из априла 2013, који је образложен две године касније и само таква примена долази у обзир и да се о томе може разговарати. „Накнадна тумачења и свођења на оно како одговара приштинској страни по тумачењу неког уставног суда апсолутно нису у складу са оним што значи Бриселски споразум и што је његова међународноправна подлога”, наводи Миливојевић.

Аналитичар Центра за друштвену стабилност Срђан Граовац каже да се о ЗСО Ескобар бави детаљније, али да стоји на становишту да и албански интереси морају бити заштићени. За наш лист наводи да се ситуација захуктава и спремају се преговори у којима ће Американци водити главну реч, као и да се може очекивати у Бриселу да ће се повећати притисак САД да се формира ЗСО јер је, како каже, то њима у интересу. „Вашингтону је важно да заокруже овај простор у оквиру ’Отвореног Балкана’ и сада је потпуно јасно да они тај пројекат апсолутно подржавају, а предуслов за то је формирање ЗСО, али да албански интереси буду заштићени. Американци ће инсистирати у тим преговорима да буду што мањи уступци учињени Србима, али да то буде толико да и Београд може прихватити. Све у наредном периоду зависи од преговора”, наводи Срђан Граовац.

Наводи да ЗСО суштински никада у потпуности није детаљно дефинисана и додаје да је сигурно да нам САД, у тим преговорима, неће бити наклоњене. На питање да ли постоји опасност да ЗСО буде формирана по садашњим косовским прописима, и да би у том случају имала надлежности као невладина организација, Граовац одговара да та опасност реално постоји, али да је чињеница да ако буде ишло тим путем, онда се и не може очекивати никакав споразум. „Американцима је у интересу да се споразум постигне и да српска страна буде тиме задовољна. Тако да ће неки уступци морати да се праве. Од новог споразума не можемо очекивати да ће Срби на КиМ добити аутономију која ће имати надлежности као Република Српска, чега се Албанци највише прибојавају, а то смета и САД и ЕУ. Потребна је и сагласност Србије, која неће дати сагласност уколико не буде имала надлежности. Између те две ствари мораће да се тражи компромис”, закључује Срђан Граовац.

Шта пише у Бриселским споразумима:

* Почетни корак оснивање ЗСО је усвајање статута

* Треба да има председника, потпредседника, веће, статут, одбор, администрацију, одсек за жалбе и званичне симболе

* Може бити распуштена једино одлуком општина чланица

*Општине чланице кроз ЗСО имају право да сарађују у колективном спровођењу овлашћења и имају пун надзор над областима економског развоја, образовања, здравства, урбанизма и руралног развоја

* Има репрезентативну улогу према централној власти и промовише интересе Срба

* Има право да предложи амандмане на законе и регулативе релевантне циљевима

* Може да покрене поступак против свих аката или одлука сваке институције који утичу на вршење надлежности ЗСО

* Имаће свој буџет који ће се пунити прилозима чланова, приходима од пружених услуга, донацијама, новчаном подршком Републике Србије и косовских власти

* Делајући у име асоцијације/заједнице, четири градоначелника општина на северу ће Министарству унутрашњих послова предати списак кандидата за место регионалног заповедника полиције

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Trla baba lan
Nikakav "razgovor o ZSO" ne dolazi u obzir. Razgovori i dogovori su završeni odavno i sporazum je potpisan od obe pregovaračke strane i navodno nepristrasnog garanta zvanog EU. Sledi primena dogovorenog. Sve drugo je podvala i "trla baba lan".
Kopčanje pozadi
SAD nikada neće dozvoliti ZSO.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.