Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава неће толерисати кршење уредбе о цени хлеба

Малопродајна цена хлеба „сава” ограничена je на 53,50 динара, а требало би да су већ сада ниже и цене специјалних врста хлеба на које су трговци до сада наплаћивали превисоке марже
(Фото А. Васиљевић)

Држава је Уредбом о обавезној производњи и промету хлеба ограничила марже на све врсте хлеба, и то на 40 одсто. Не постоји никаква шанса да ће бити толерисано другачије формирање цена осим овог које предвиђа уредба, изјавио је за наш лист Урош Кандић, државни секретар у Министарству трговине туризма и телекомуникација. Тржишна инспекција ће, према његовим речима, као и до сада, редовно контролисати примену уредбе која ни до сада није кршена у мери која би била забрињавајућа. Напротив, каже Кандић, имали су мали број притужби грађана.

Уредбом о обавезној производњи и промету хлеба од брашна типа 500 малопродајна цена векне је ограничена на 53,50 динара, док максимална произвођачка цена износи 45,88 динара. Први пут је влада ограничила марже и на све остале врсте хлеба, и то због тог што је, како су рекли, у претходном периоду дошло до великог раста цена намирница кључних за исхрану становништва.

Из Уније пекара Србије поручују да сумњају да ће трговци покушати да злоупотребе ову уредбу, те да не очекују да ће доћи до снижења специјалних врста хлеба на који марже иду и до 85 одсто.

Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, за „Политику” је изјавио да ће тражити мишљење ресорног министарства и да ће у наредних месец дана, колико је на снази ова уредба, покушати да је правно боље дефинишу како би на тржишту имала одговарајуће ефекте.

– Трговци не би требало више да наплаћују превисоке марже које сада, у просеку, износе 85 одсто произвођачке цене. На пример, тост хлеб, који у набавци кошта 85 динара, у малопродаји достиже 180 и 200 динара. Са уредбом у маркетима не би требало да кошта више од 120 динара, али видећемо још каква је ситуација на тржишту. Иако је максимална маржа ограничена на 40 одсто, претпостављам да ће трговци да би задржали исте цене урачунати и друге трошкове попут рабата и суперрабата, улиставања, полица… – објашњава Пралица.

Он додаје да су они већ до сада указали на проблеме с којима се пекари суочавају и навели све: повећане трошкове производње, од енергента, проблема с недостатком радне снаге, цене транспорта по јединици производа… Пралица је рекао и да пекари добијају од државе брашно из робних резерви по субвенционисаној цени да би основну врсту хлеба производили јефтиније и, да нема те помоћи, хлеб „сава” би коштао најмање 70 динара.

Војислав Станковић, агроекономски аналитичар, каже да су цене прехрамбених производа осетно веће, а то се посебно осети на хлебу који је доминантан у нашој исхрани.

– Уредбе никада нису довољно прецизне, а маржу је јако тешко ограничити трговцима. Верујем да ће то купци регулисати тако што ће ићи у набавку тамо где је јефтиније. Нама је најважније у овом тренутку да на залихама имамо доста пшенице, род јесте нижи, али покрива домаће потребе и има довољно количина и за извоз – каже Станковић.

Иначе, уредбом Владе Србије о обавезној производњи и промету хлеба од брашна тип 500 прописане су и казне за оне који је не поштују. Тако је предвиђена новчана казна од 100.000 до два милиона динара динара за правна лица уколико не произведе и не стави у промет хлеб из ове уредбе. За исти прекршај предвиђене казне за одговорно лице у правном лицу износе од 5.000 до 150.000 динара, док су казне за предузетнике од 10.000 до 500.000 динара.

Уз поменуте новчане казне може се изрећи и заштитна мера забране вршења одређене делатности у трајању од шест месеци до једне године.

Да подсетимо, нова ограничена цена хлеба, познатог под називом „сава”, од 10. августа износиће максимално 53,50 уместо садашњих 49 динара.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Чему ограничавање цена хлеба када живимо у Златном добу?
Kiza Karaburma
Pre mesec dana sam došao iz Beča. Crni hleb po imenu urlaib od pola kile košta 6,79 evra. Običan beli isto mala vekna koji je prošle godine bio 1,15 sada je okruglo 3. Ni ja ne volim Vučića ali komentar nije na mestu jer ovo nije stvar za sprdanje. Kriza je Evropska ako ne i svetska.
Miki
Pre krize u mom gradu se skoro svuda hleb prodavao po 35,00 RSD. A sada svuda 50,00 ili više. Potrošaći smatraju da je to preveliko i neopravdano povećanje.
Šta EU može da učini za tebe?
Ko je dozvolio uvoz smrznitog hleba i peciva za velike inostrane trgovinske lance u iznosu od tri miliona evra? Pored toliko žita i brašna u Srbiji. Svetogrđe. Tako će zemlja i da nam vrati...
Боривоје Банковић
Није тешко ограничити маржу. Може се увести прогресивни порез на екстра профит, па да се за маржу до нпр. 20% не плаћа ништа, преко 20% порез да буде 200%, а ако пређе 30%, порез ће бити 300% и тако редом. Деведесетих је неко из тадашње опозиције то наводио као меру против екстрапрофитера коју ће они увести кад дођу на власт. Касније се испоставило да нисмо баш добро разумели, па су профитери платили мало да легализују огромна богатства, али је првобитно предложени принцип свеједно здрав.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.