Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Отварање новог копа „Костолац запад” за сигурно снабдевања угљем

Студија је показала и да у овом лежишту има око 350 милиона тона угља, а да се изнад угљеног слоја налазе велике количине шљунка
Иван Ђукић (Фото ЕПС)

Када је председник Србије Александар Вучић пре два дана изјавио да и поред историјског максимума у резервама гаса, захваљујући којима ћемо имати за нијансу мање хладну зиму, ипак морамо да отворимо и нове откривке угља, поставило се питање где би то могло да буде, има ли „Електропривреда Србије” готово решење за то и, што је најважније, колико би нам то помогло да се додатно огрејемо усред светске енергетске кризе.

Како потврђују из ЕПС, досадашња истраживања су показала да западни део костолачког угљеног басена располаже респектабилним експлоатационим количинама лигнита. Поред угља, у лежишту се налазе и знатне количине квалитетног шљунка који би могао да се експлоатише и пласира на тржиште. Отварање новог површинског копа било би од великог значаја не само за привредни развој овог краја већ и укупну енергетску стабилност Србије.

– Блокови Б1 и Б2 у ТЕ „Костолац Б” тренутно су у еколошком смислу најсавременији термокапацитети у оквиру ЕПС-а. Наредне године је планирано пуштање у рад блока Б3 и његово прикључење на мрежу. Површински коп „Дрмно” једини је снабдевач угљем свих блокова инсталисаних у Костолцу и његове резерве у овом тренутку износе око 200 милиона тона – каже Иван Ђукић, помоћник директора за инвестиције у Дирекцији за производњу угља.

Објашњава да је, према постојећој техничкој документацији, заустављање блокова Б1 и Б2 предвиђено 2038. и 2039. године, али ти блокови, технички посматрано, могу да се ревитализују и да им се продужи век трајања.

– Протеклих година ЕПС и огранак „ТЕ-КО Костолац” уложили су знатна средства у истраживање новог лежишта, које се налази у оквиру катастарских општина Дубравица–Батовац–Брежане, а у документацији званично је именовано као „Костолац запад”. У марту 2020. године Рударско-геолошки факултет из Београда завршио је студију изводљивости експлоатације лежишта „Костолац запад”. У овом документу дефинисана је недостајућа опрема, динамика отварања копа, као и пресељење дела опреме с копа „Дрмно” с циљем уравнотежења производње откривке и угља на површинским коповима „Дрмно” и „Костолац запад” – каже наш саговорник.

Како се буде повећавала производња на копу „Костолац запад”, смањиваће се производња на копу „Дрмно”. Студија је показала и да у лежишту „Костолац запад” има око 350 милиона тона угља, а да се изнад угљеног слоја налазе велике количине шљунка. Експлоатационе резерве шљунка износе 14.350.000 кубних метара који се, након откопавања, може пласирати на тржиште.

– Вредност инвестиције отварања копа, према проценама из студије, износи 400 милиона евра. На овај начин обезбедило би се двострано снабдевање термоенергетских капацитета у Костолцу угљем из оба лежишта – оценио је Ђукић.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Домаћински приступ
Што се тиче термоелектрана и њиховог погонског горива-лигнита, држава Србија требало би да има увек спремне резервне капацитете, за случај немогућности или акутно недовољних капацитета других извора енергије, како год их назвали, обновљивим или делимично обновљивим. Не може држава да планира гашење конкретних блокова термоелектрана 2038. и 2039, а да се њихова не-производња, реално, надомешта из увоза струје. Угља у резерви увек треба да има барем 50% више него што је текућа потрошња.
boza
Koga cete da snabdevate? Nemacku ili nas.
Milen
Kad?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.