Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Никита Миливојевић, редитељ

Човек увек носи у себи исте запитаности

Искуство нас непрестано учи да суштински нема готово никакве разлике између времена прошлог и садашњег. Мењају се само костими и обичаји
(Фото: Јелена Ивановић)

„Магбет”, једна од најкраћих Шекспирових драма чистог облика, уједначеног тона, брзог тока, нови је позоришни искорак редитеља Никите Миливојевића. Премијера је у уторак увече, 16. августа, од 21.00 сат, у амбијенталном простору иза основне школе „С. М. Љубиша” у Будви, у оквиру овогодишњег „Град театра”, који је копродуцент представе поред Београдског драмског позоришта, Српског народног позоришта из Новог Сада, Новосадског позоришта/ Újvidéki Színház и Шекспир фестивалом из Чортановаца. Београдска премијера је 24. септембра у БДП-у. Дело је рађено у преводу Велимира Живојиновића, сценографију су радили Никита Миливојевић и Жељко Пишкорић, костиме Јелена Стокућа, музику Димитрис Камаратос, кореографију Амалија Бенет.

Играју: Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Понго Габор, Ивана Панчић

„Магбет” је она врста изазова за који се редитељ спрема годинама, прижељкује га и „плаши” се у исто време, слично као Магбет убиство краља. Као и за сваку другу представу, „коцкице” се понекад споје или не споје, за редитеља је увек срећа када може неке своје идеје да реализује, поготово када се ради о Шекспиру. Удруживање продуцената око истог пројекта постала је пракса већ годинама. У овом случају сви учесници су позоришта са којима сам последњих година сарађивао. Прошлога лета поново сам после дуго времена био гост на будванском фестивалу, што нас је довело до ове нове сарадње – наглашава у интервју за „Политику” Никита Миливојевић.

Дело „Магбет” први пут је изведено 1611. године, говори о убиству краља и догађајима после њега. Прича се и да је уклето, па га многи само називају „шкотском представом”. Да ли сте сујеверни и какав је ваш однос према „Магбету”?

Мислим да смо сви ми редитељи мање-више „сујеверни”. Мада, што се тиче „Магбета”, немам никакав посебан однос према чувеној легенди, не зовем га рецимо „шкотски комад”. Свака представа има свој властити пут и на њему разне изазове, не мислим да је „Магбет” у том смислу посебан.

Повлаче се и паралеле између „Магбета” и „Ричардa Трећег”. Ипак, Ричард Трећи је драмски јунак који је злочинац, а Магбет је лик који постаје злочинац?

Постоје три чаробне речи на којима почива Шекспиров свет: страх, савест, сан. У „Магбету”, као у ретко ком другом комаду, све три су чврсто уграђене. „Магбет” је вишеструко подељена личност, препуна супротности, као да је некакав јунак Достојевског, због чега је наравно посебно занимљив. Он није оно што видимо, онај кога видимо. Он и за себе у једном тренутку то каже да „није онај који јесте”, што је, поред осталог, био један од разлога да у представи имамо три Магбета. Поред тога мени се лично „Магбет” као комад одувек чинио посебно „визуелним”, због чега ми је био такође некако привлачнији за сцену од Ричарда.

Магбетова драма је драма човека који се гнуша убиства, а ипак постаје убица. Готово све кључне сцене одигравају се ноћу. Шта вам је у читању овог дела најбитније?

Међу разним чувеним Шекспировим мислима које се често цитирају, посебно место има: „Магбет је убио сан, спавати више неће.” Постоје разне занимљиве студије на тему Шекспира и снова у његовим комадима. Сматра се да је од свих Шекспирових великих трагедија „Магбет” највише везан за снове. Фројд се такође бавио Магбетом. У том смислу ова представа је настала као истраживање везано управо за снове. С обзиром на то да је инспирисана разним сликама из снова, могао бих рећи да је главни лик у представи Сан.  Магбет у једном тренутку каже: „И сем нестварнога ништа стварно није.” Ова чудесна мисао учинила ми се као нешто из чега је могуће тумачити цео комад. Од тренутка када му вештице „уреде”, каже пророштво за Магбета, стварност постаје кошмар, све што се дешава чини се да је само плод његове властите помрачене свести. Сцене као из сна да долазе: стварно и нестварно, могуће и немогуће… Реално и фиктивно мешају се, постају она ивица ножа којом се све време несигурно креће. Свет, иначе, као потпуно кошмарно, хаотично, „нестварно” место, мислим да је прилично тачна дијагноза и свега онога што тренутно живимо. У том смислу „Магбет” би могао да буде и „трагична фарса”, тако да је у представу уграђен и један, рекао бих, „фелинијевски” поглед на живот.

Који је то кутак у Шекспировом стваралаштву који сте одвојили за себе, будући да му се стално враћате?

Често цитирам Питера Брука, једну реченицу коју је послао у свом писму нашем Шекспир фестивалу пре неколико година: „Шекспир је феномен који је тешко објаснити, као Сунце или Месец.” Ради се, дакле, о оној врсти генијалности коју је немогуће до краја разумети, открити. Чињеница је да је неке од најузбудљивијих мисли-сцена, о томе ко смо, какви смо, шта су нам амбиције, страхови, жеље, написао Шекспир. Нешто од свега тога понекад препознам као део неке своје истине, свога искуства, неке властите запитаности. Нешто ми се увек наметне као повод за размишљање и ту негде се зачиње прва идеја о представи. Ми, наравно, живимо у другачијој стварности од оне у којој је живео Шекспир, рекло би се да не постоји ништа што нам је заједничко, али то је само површан утисак. Искуство нас непрестано учи да суштински нема готово никакве разлике између времена прошлог и садашњег. Мењају се костими, разни обичаји, али испод тога увек се налази оно што је много важније, а то је живот и човек у њему. У животу се ствари споља мењају великом брзином, али унутар човека то иде много спорије и другачије. Човек је човек, и у себи увек носи исте запитаности, без обзира на то да ли је то било пре 400 година или је данас. Као сви велики класици и Шекспир је говорио управо о тим суштинским стварима.

Који је кључ вашег трајања?

Давно, још у време студирања, читајући аутобиографију Бергмана, наишао сам на његова три „правила” која је извукао као суштину, после многих година проведених на филму и позоришту: „Ради увек према својој уметничкој савести, не понављај се, сваки филм ради као да ти је последњи.” Ова три његова правила постала су у међувремену нешто као моја редитељска „Библија”. Трудио сам се да их негде у себи не изневерим. Наравно то не може да буде и није коначан одговор на ваше питање, али верујем да ми је доста помогло у многим одлукама.

Лето сте махом проводили радно, да би кратки предах пронашли на планини у Грчкој са које се пружа поглед на море. Какво вам је то грчко искуство?

Свако моје ново грчко искуство увек ми се чини као некакав посебан дар. Тако је и овога пута – био сам у гостима код мог главног глумца, уживали смо у одмору и полако припремали наш нови заједнички пројекат у Атини.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.