Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балтичке државе круне кинеску Иницијативу „Појас и пут”

После Литваније, и Летонија и Естонија напустиле Форум за сарадњу Кине и Централне и Источне Европе показујући лојалност Америци
Чувар музеја Комунистичке партије Кине у Пекингу поред скулптуре партијске заставе (Фото: Бета-АП//Ng Han Guan)

Eксклузивни кинески клуб за сарадњу са земљама Централне и Источне Европе све више се круни. После изласка Литваније у мају прошле године, форум је остао без још две чланице и сада функционише у формату 14 плус један. Летонија и Естонија су саопштиле да су напустиле иницијативу 16 плус један коју је Пекинг пре десет година покренуо како би повећао трговинску и инвестициону сарадњу за државама овог дела Старог континента.

„С обзиром на актуелне приоритете летонске спољне и трговинске политике, Летонија је одлучила да обустави учешће у оквиру сарадње земаља Централне и Источне Европе и Кине”, саопштило је летонско министарство спољних послова, преноси АП.

Рига најављује да ће наставити да развија конструктивне и прагматичне односе са Кином, како билатерално, тако и кроз сарадњу ЕУ и Кине, засновану на обостраној користи, поштовању међународног права, људских права и поретка заснованог на међународном праву, а слично саопштење издала је и Естонија.

Влада у Талину је у свом саопштењу подсетила да је учествовала у раду форума од оснивања 2012. године, али је и додала да Естонија није присуствовала ниједном састанку у том формату после самита у фебруару прошле године.

У кинеској иницијативи је сада остало девет од 27 земаља ЕУ: Бугарска, Хрватска, Чешка, Грчка, Мађарска, Пољска, Румунија, Словачка и Словенија. У формату је активно и пет држава које нису  део ЕУ: Србија, Албанија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Северна Македонија

По оцени Саре Крепс, професорке права на америчком Универзитету Корнел, Летонија и Естонија су одлукама да изађу из кинеске иницијативе послале сигнал западном продемократском табору да желе да буду у групи држава које поштују демократске принципе. Она је за „Саут Чајна морнинг пост” рекла да балтичке земље на овај начин показују лојалност САД  и западним савезницима како би их они наградили снажнијом војним одбраном.

Нема сумње да су потези Риге и Талина у којима се препознаје утицај Вашингтона додатно пољуљали позиције Кине на Старом континенту. Пекинг је то покушао да спречи офанзивним дипломатским шармирањем Европске уније. Иако је у јулу одржан трговински дијалог ЕУ и Кине и постигнут договор о куповини скоро 300 „Ербасових” авиона, односи Пекинга и евроблока су и даље напети.

Губитак кинеског упоришта у балтичким републикама је својеврсна цена коју Пекинг плаћа због „пријатељства без ограничења”  с Москвом  која је започела рат у Украјини. Уз страх да је рат у суседству најава покушаја обнављања „совјетске империје”, на одлуке Летоније и Естоније да напусте форум  је утицала и најновија тајванска криза која је избила после посете Тајпеју председнице Представничког дома америчког конгреса Ненси Пелоси.

И пре иступања Литваније из форума 17 плус један  крајем маја прошле године због спора са Пекингом, јер је омогућила  отварање дефакто „тајванске амбасаде” у Виљнусу било је јасно да у овом формату сарадње са Кином у оквиру Иницијативе „Појас и пут” нешто шкрипи иако је трговинска размена  друге економије света и ових европских земаља достигла 100 милијарди долара. Током виртуелног самита са земљама Источне и Централне Европе у фебруару 2021. којим је први пут председавао кинески председник Си Ђинпинг, Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија Румунија и Словенија су уместо шефовима држава и влада биле представљене само министрима.

Ово је био знак да нараста скептицизам у овом делу Европе према Пекингу упркос великим инфраструктурним пројектима на којима су ангажоване кинеске компаније као што је изградња Пељешког моста у Хрватској и брзе пруге Београд–Будимпешта.

За разлику од Литваније, Естонија и Летонија су заузеле мање оштру линију конфронтације с Кином.  Како пише портал „Политико”,  естонски и летонски званичници су већ месецима упозоравали на овакав корак. У покушају да поправи односе са  овим земљама Пекинг је још у априлу у регион послао искусног дипломату Хуа Јузхена специјалног изасланика за земље централне и Источне Европе. Како се сазнаје из дипломатских извора, Мађарска је понудила да  ове године на десетогодишњицу оснивања форума буде домаћин министарског састанка.

На другој страни Виљнус, који је још прошле година позвао и остале чланице ЕУ да напусте овај кинески форум јер уноси поделе у евро- блок, је у правом хладном рату с Пекингом. Кина је поводом сарадње Виљнуса са Тајваном  увела трговински ембарго  Литванији, због чега је ЕУ  покренула  тужбу против Пекинга у Светској трговинској организацији (СТО).

А због одласка литванске заменице министра саобраћаја и комуникација Агне Ваициукевичијуте 7. августа у посету Тајпеју, портпарол кинеског министарства спољних послова Ванг Венбин је рекао да је то гола издаја обећања Виљнуса да ће поштовати политику једне Кине.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miki
Sve tri zemlje imaju zajedno ekonomiju koja je slabija od npr. Hrvatske. Ovo se neće osetiti u poslovima Kineza. Ne podrzavam Kinu i njen uticaj u EU, a ne podrzavam ni uticaj Amerike i Turske. Svi oni ovde mešetare na našu štetu. Samo napominjem da treba i ove stvari napomenuti pri izveštavanju.
slavko
GDP Estonije 31 miliarde dolara, GDP Latvije 33 miliarde dolara, GDP Litve 56 miliarde dolara, GDP Hrvatske 56 miliarde dolara.
nikola andric
Zbog cega smo svi zeleli starijeg i narocito ''jaceg brata''? Kako bi drukcije Slovacka pa cak i Crna Gora mogli da preti Rusiji? Kao i mi sa starijim bratom. Osim toga imamo u ''rezervi'' i : ''tuzicu te tati'' . Medjusobno optuzivanje je namenjeno ''javnom mnenju'' kao vrstom ''tate''. Stari ''pater familias'' nikako da se skine s vlasti.
dr Slobodan Devic
Eh, propade Kinezima "pojas i put" zbog tri mesne zajednice?
Marko
Te fanaticne balticke drzavice bi odustele inod disanja vazduha ako ce dobiti aplauz neoliberalne sekte, da ne kazem vladajuce klase Amerike
U cemu je problem?
Ljudi vise vole Ameriku nego Kinu .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.