Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Истраживање о положају и потребама младих у Србији

Податак који је највише забринуо истраживаче јесте да је чак 40 одсто испитаника било изложено физичком насиљу, а њих 73 одсто вербалном

Више од половине младих у нашој земљи нема посао, 65 одсто њих и даље живи са родитељима од којих добија џепарац за свакодневне потребе, па не чуди податак што чак 88 одсто младих узраста од 15 до 30 година није у браку и планира да се одсели из земље, показало је најновије годишње истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији за 2022. годину”. Студија која је урађена на репрезентативном узорку од 1.117 испитаника, од 15 до 30 година, и презентована поводом 12. августа, Међународног дана младих, такође је показала да су највећи проблеми ове генерације незапосленост, образовни систем и систем вредности.

Миљана Пејић, генерална секретарка ове организације, на јучерашњој конференцији за медије истакла је да када се сагледа ситуација на тржишту рада, потпуно је јасно зашто велики број младих као највећи проблем своје генерације види незапосленост.

– Иако се велики број испитаника налази у процесу школовања, веома забрињава податак да 57 процената њих нема никакву зараду: чак осам одсто њих добија минималац, а додатних девет процената прима мање од 50.000 динара. Свега трећина има уговор о раду на неодређено време, чак петина њих ради на црно, четвртина има посао на одређено време, а свака десета особа запослена је преко омладинске задруге. Чак трећина младих на посао је чекала дуже од три године, а највећи број незапослених живи у региону Шумадије и Западне Србије. Подаци говоре да се на бироу тренутно налази 86.575 незапослених младих, а полна статистика сведочи да има више незапослених девојака, што значи да послодавци радије запошљавају особе за које су сигурни да неће затруднети. Додатно обесхрабрује податак да чак 58 одсто младих није запослено у струци, односно ради у професији за коју се нису школовали, а свака четврта млада особа оцењује да на тржишту рада не постоји потреба за њиховим занимањем. На срећу, млади нису избирљиви и искључиви што се тиче посла. Чак 90 одсто њих спремно је да ради друге послове, док не нађе адекватно занимање у струци, а 60 процената младих спремно је да се преквалификује. Скоро половина младих је волонтирала или тренутно волонтира, јер жели да стекне радно искуство и прошири социјалну мрежу пријатеља, познаника и колега – истакла је Миљана Пејић.

Где млади виде своју будућност? Њих 22 одсто планира да се одсели у иностранство, а додатних 40 одсто не отписује ту могућност. На питање где би желели да се одселе, скоро две трећине њих наводи Европу, свака десета млада особа Америку сматра обећаном земљом, а свега шест одсто њих емигрирало би у Русију или у земље региона. Међу разлозима који би их мотивисали да спакују кофере и траже исељеничку визу, пре свега су животни стандард, достојанствен живот и веће шансе за запослење. Са друге стране, сидро које их везује за родну земљу су породица и пријатељи.

Подаци из овог истраживања сведоче да су млади мање заинтересовани за политику него претходне године – 42 одсто њих није изашло на претходне парламентарне и председничке изборе, а најчешће објашњење зашто не гласају јесте став да избори ништа суштински не мењају у друштву, односно да су „сви политичари исти”. Око две трећине њих сматра да избори нису фер и поштени, па не чуди податак што 77 одсто испитаника не верује ниједном политичару, а скоро 90 одсто младих нису активисти ниједне политичке партије. Највећи број нема поверења ни у једну државну институцију, а најмање су неповерљиви према војсци, цркви и канцеларијама за младе. Оне младе који прате политичка дешавања највише интересују екологија, економија и националне теме: Косово и спољна политика, а тек 14 одсто њих прати политику на локалу.

(Фото Н. Марјановић)

Иако највећи број младих сматра да је демократија најбољи облик владавине, чак 57 одсто верује да је Србији потребан јак вођа и „чврста рука”. У односу на претходну годину, када је око 40 одсто младих подржавало улазак Србије у Европску унију, а трећина њих се противила тој заједници, ове године проценти су се значајно променили. Сада тек трећина младих подржава улазак у ЕУ, а 41 проценат „гласа” одречно. За свега годину дана значајно је порастао и број младих који се противе уласку земље у НАТО пакт – са 51 на 58 одсто. Са друге стране, највећи број испитаника сматра да земља треба да балансира у спољној политици између Истока и Запада. Када је у питању „решавање” проблема Косова, највећи број младих (24 одсто) сматра да би Србија требало да настави са радом на повлачењу признања Косова, али је тај одговор у стопу праћен уверењем да у одговарајућем моменту Србија треба да поврати власт над овом покрајином војним средствима, за шта се залаже 23 процента њих.

Када је реч о враћању војног рока, 44 одсто младих подржава ову иницијативу, док се 46 процената противи, док подршка младих усвајању Закона о истополним заједницама значајно расте. Наиме, ово истраживање сведочи да 46 одсто младих подржава хомосексуалне заједнице, а највећи број оних који сматрају да ЛГБТ особе треба да законски реше свој статус, живи у Београду. Аутори овог истраживања, које се спроводи већ шесту годину, први пут су испитивали став младих према припадницима различитих националности, а њихови одговори сугеришу да млади имају најпозитивнији став према припадницима црногорске и македонске националности, а најнегативнији према Албанцима.

– Податак који нас је највише забринуо у овом истраживању јесте изложеност младих насиљу. Чак 40 одсто испитаника било је изложено физичком насиљу, 73 одсто било је изложено вербалном насиљу, око 40 процената доживело је насиље у дигиталном простору, а чак 17 процената младих били су жртве сексуалног насиља. Две од три младе особе биле су изложене дискриминацији, најчешће по основу старости или неког личног својства. Посебно онеспокојава чињеница да свака четврта млада особа сматра да се насиље може оправдати, јер свако друштво мора да има нулти степен толеранције према овој појави – закључила је Миљана Пејић.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Занимљиво је да се већина младих противи чланству Србије у ЕУ, а да истовремено желе да се иселе у ту исту ЕУ.
Kalimero (prvi)
Da se iseli? Iz ekonomskog tigra?
Lillah
"88 одсто младих узраста од 15 до 30 година није у браку", па, није ово Средњи век.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.