Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У затвор на одмор, екскурзију, па и на дечје рођендане

Многе познате личности редовни су гости хотела „Срем” у оквиру Казнено-поправног завода у Сремској Митровици, а у хотелу „Моравица” одмарао се и писао Иво Андрић
Хотел тренутно располаже са десет соба и једним апартманом (Фотграфије Управа за извршење кривичних санкција)

Свако ко пожели може да искуси како је боравити у затворском смештају. „Цена” за то не мора да буде кршење закона. Довољно је издвојити од 2.500 до 6.800 динара и онда можете да бирате да ли ћете и колико дуго боравити у једнокреветној, двокреветној или трокреветној соби или пак у апартману неког од хотела којима управљају казнено-поправни заводи. За наведену цену не само да ћете имати удобан смештај него и изабране оброке, а можете чак и да организујете прославе дечјих рођендана.

Ако се одлучите да викенд или одмор проведете у неком од ових хотела, поглед вам, иако очекивано, неће заклањати затворске решетке, а шетња ће бити ствар вашег избора, а не строгог затворског режима. Потребно је само обратити се хотелу којим управљају казнено-поправни завод у чијем саставу се они налазе.

А како је боравити у „затворским хотелима”, како наводе у Управи за извршење кривичних санкција, искусиле су многе личности из јавног живота.

– Можемо да се похвалимо да су многи наши спортисти и друге познате личности редовни гости хотела „Срем”, у оквиру Казнено-поправног завода у Сремској Митровици. Међу њима је прослављени српски кошаркаш Игор Ракочевић, одбојкаш Владимир Грбић, књижевница Јелена Бачић Алимпић, фудбалер Бранислав Ивановић, атлетичар Драгутин Топић, син и супруга познатог кантаутора Ђорђа Балашевића – Алекса и Оливера Балашевић – наводе у управи.

Хотел тренутно располаже са десет соба и једним апартманом где може да се смести између 20 и 25 гостију. Будући да је реч о једином хотелу који послује у Сремској Митровици, кажу у управи, његов значај је огроман за туристичку понуду овог града у којем се налазе остаци античке царске палате Сирмијум.

– У овом тренутку се изводе радови који ће нам омогућити да хотел буде категорисан са четири звездице у складу са правилима Министарства туризма. Планирано је да следеће године почне и изградња спа центра. Оно по чему се овај хотел истиче јесте хиподром који се налази у склопу хотелског комплекса и школа јахања коњичког клуба „Срем”, где посетиоци имају могућност уплате групних или индивидуалних часова јахања. У хладу платана на самом хиподрому, налази се летња башта на отвореном, у којој се организују прославе дечјих рођендана – кажу у управи.

У оквиру КПЗ „Сремска Митровица” налази се и хотел „Моравица” у Сокобањи. Овај хотел који је годинама у назад једно од омиљених места ђачких екскурзија и спортских екипа из читаве Србије, простире се на чак 8.000 квадрата има 95 соба и пет апартмана.

– Посебно смо поносни што је у „Моравицу” својевремено више пута годишње долазио наш нобеловац Иво Андрић. Он је од 1970. до 1975. године по двадесетак дана одседао у апартману 144. Спомен-комплекс који обухвата и хол испред апартмана, отворен је 2011. године у име јубиларне 50. годишњице доделе Нобелове награде. Апартман у ком је Андрић боравио аутентично је опремљен стварима и књигама из тог периода – причају у управи.

У „Моравици” чувају сећање на некадашњег госта Иву Андрића

Нобеловац се у хотелу „Моравица” одмарао и писао, а боравио је у њему и током ратних година, од 1941. до 1944. године. Позната је његова реченица: „Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15, 20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен.” Годишње ову спомен-собу посети од три до пет хиљада људи.

У рад хотела „Срем” и „Моравица”, поред директора, комерцијалиста, магационера, домара, конобара, кувара, шанкера, возача, чија су радна места предвиђена систематизацијом, укључени су и – осуђеници. Осуђена лица која се радно ангажују, за то добијају финансијску надокнаду коју примају на личном депозиту.

– Они се радно ангажују у оквиру реинтеграције осуђених лица и у циљу што квалитетнијег и лакшег укључивања у друштвену заједницу. Реч је о радном месту домара, редара, помоћних радника у кухињи, затим на пословима одржавања хигијене. Реч је о осуђеним лицима отвореног и полуотвореног одељења КПЗ „Сремска Митровица”, који су у третману напредовали и имају одређене погодности које им следују по Закону о извршењу кривичних санкција, попут изласка у град, одлазака кући на викенд. Посао који обављају раде под надзором и инструкцијама стручних инструктора – објашњавају надлежни.

Није само КПЗ у Сремској Митровици тај који може да се похвали лепим и економски исплативим угоститељским објектом. У саставу КПЗ „Пожаревац” – Забела, налази се ресторан „Препород” који ради дуже од седам деценија. Овај објекат има четири сале и исто толико летњих башти које могу да приме више од 300 гостију. Једна се налази тик уз базен у којем гости могу да се расхладе.

Ресторан је отвореног типа, што значи да могу да га посете сви заинтересовани. Онима који дођу, на располагању су и столови за стони тенис, терени за тенис и одбојку на песку, као и игралиште за децу. Ако вам се ресторан баш свиди, у њему можете да организујете различите прославе и манифестације са комплетним менијем по ценама које су повољније него у другим угоститељским објектима.

Изложба о историји казнионице

У оквиру хотела „Срем” од децембра 2019. године постоји историјска изложбена поставка – Историјска улога Казнено-поправног завода и страдање Срба у два светска рата – Запечаћене судбине. Идеја је да се прикаже митровичка казнионица као саставни део историјског вихора који је прошао кроз Сремску Митровицу. Поред историјских догађаја везаних за судство, пресуде и казне, изложбена поставка указује и на периоде у којима је митровичка казнионица коришћена као нека врста логора и стратиште српског народа у време аустроугарске владавине, као и у време Другог светског рата када су заводом руководили НДХ и немачки Гестапо.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andirc
Krivcno pravo pisu profesori krivicnog prava. Njih vise interesuju ''krivicna'' -nego ''obicna lica'' pa je zahvaljuci njihovom profesorkom autoritetu ukinita ne samo smrtna kazna nego i moguca dizina zatvora. To ce reci da ''dozivotna'' ne postoji vise. Tako je drustvo primorano da ih izdrzava kao i da im pruza pogodne uslove u zatvoru. Nije onda cudo da poneki namerno idu u zatvor.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.