Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски инжењери шаљу мини-сателит у свемир

Уз подршку Индије, лансираће га с колегама из БиХ, Црне Горе, Хрватске и Северне Македоније, с којима су се недавно удружили у Свемирску асоцијацију југоисточне Европе
(Фото: ЦСПД(

Новосадски стручњаци за свемирски инжењеринг, односно сателите, телекомуникације и ракетну технику, из Комитета за свемирски развој Србије (ЦСПД) с колегама из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Хрватске и Северне Македоније до краја године лансираће у свемир заједнички сателит. Вишегодишња регионална тежња за удруживањем поменутих стручњака из бивших југословенских република коначно је реализована захваљујући подршци индијских партнера (Indian Technology Congress Association – ИТЦА) 27. јуна оснивањем Свемирске асоцијације југоисточне Европе (СЕСА), која је већ 10. јула дефинисала и почела да спроводи своју стратегију, укључујући и лансирање мини-сателита. Сем инжењера из Србије, удружење чине Центар за едукацију и роботику, иновације и технологију (ЦЕРИТ) из Мостара, „Montenegro space Research” из Подгорице, „Adriatic Aerospace Association” из Загреба и Центар за иновације и технолошки развој (НАВИА) из Скопља, као и истакнути појединци из наведених земаља. Како за наш лист каже Душан Радосављевић, директор Комитета за свемирски развој Србије, циљ им је да унапреде капацитете и људске ресурсе у свемирском инжењерингу у читавом региону, за опште добро, које укључује и образовање основаца, средњошколаца и студената у тој области, као и организацију ракетних такмичења за њих.

 

Први минијатурни сателит на коме тренутно раде биће величине десет кубних центиметара и праве га у Индији, која ће га и лансирати с још 74 сателита, у склопу прославе 75 година независности. Ивана Радоичић, члан ЦСПД-а, каже да јавност обично има представу да су сателити велики, што важи за ракете и свемирске станице, а не и за њих.

– Постоје стандарди како се праве сателити и овај на коме раде наши стручњаци је по њима. Минијатурни су, величина им је пре неколико година са 20 кубних центиметара смањена на 10, лете у ниској орбити, најчешће прикупљају информације које се односе на климу и шаљу их на земљу – појашњава Радоичићева.

До сада су, истиче директор Радосављевић, све државе-чланице радиле самостално, али су схватили да заједно могу много више да постигну за краће време, да појединачна постигнућа нису довољно брза, како би грађани региона што пре осетили бенефите сарадње и употребе свемирске технологије.

– Сателит који лансирамо може да се користи за надзор бујичних река и нивоа надземних вода, уочавање пожара, промене у температури земљишта и праћење кретања комараца. Наша иницијатива о удруживању у међународним круговима наишла је на озбиљно одобравање. Сателит ће носити лого СЕСА, а све чланице активно раде на прикључивању пројектима које је свака појединачно почела. Са српске стране, најважнији пројекат се односи на сателитски мониторинг површинских вода, попут великих бујичних токова, Нере, Тамиша, Ибра, Јадра... – појашњава директор Радоичић.

Додаје да хрватска организација има блиску сарадњу с европском свемирском агенцијом EСA, као и с Кинеском националном свемирском администрацијом. Црногорска организација сјајно сарађује са стручњацима из ове области из Велике Британије. ЦЕРИТ из БиХ са Турском, док је македонска НАВИА високо позиционирана у развоју технологије за дронове.

– Многи од чланова из свих земаља некадашње Југославије имају дуготрајне научне и личне контакте с истакнутим појединцима у светској свемирској истраживачкој и практичарској заједници и те везе помоћи ће новоуспостављеној асоцијацији југоисточне Европе да брже и лакше коракне у свемир – истиче Радоичић и додаје да је један од најважнијих корака на путу до васионе образовање нових генерација.

Зато Комитет за свемирски развој Србије годинама с иностраним партнерима развија систем обучавања школараца и студената основама ракетног моделовања и израде малих сателита. Они у појединим основним и средњим школама већ неколико година уче да склапају мини-сателите, према програму „CanSat”. Такође их опремају свим подсистемима које имају и прави велики сателити, лансирају их на неколико стотина метара и очитавају телеметријске податке које сателити шаљу приликом спуштања падобраном. Тако уче како сателити раде, који све подаци могу из њих да се добију и, што је најважније, ученици и студенти кроз овај свемирски интердисциплинарни програм на практичан начин примењују раније стечена фундаментална знања и баве се СТЕМ областима, које обухватају науку, технологију, инжењеринг и математику.

– Овај програм примењиван у Србији сада је део заједничког наслеђа СEСA, па ће се по његовим поставкама од предстојеће школске године обучавати основци, средњошколци и студенти и у Хрватској, Црној Гори, БиХ, Северној Македонији и Словенији, али по правилима које ће републике самостално дефинисати у складу са својим потребама. У међувремену, све републике заједно ће учествовати у финалу светског „CanSat”, Ракетног шампионата од 25. до 27. септембра у Новом Саду – најављује Ивана Радоичић.

Ђаци и студенти имаће користи и од постављања земаљских станица, односно антена широм држава бивше Југославије, намењених за комуникацију са сателитима. Овај пројекат тренутно је у току и требало би да га окончају крајем године, а увертира је за трећу и највећу активност: слање заједничког сателита СEСA у свемир. Поменуте антене нису само за ту једнократну употребу, већ ће комуницирати и са већ постојећим сателитима, али бити коришћене и за образовање ученика и студената.

– На овај начин регион ће коначно бити покривен антенама за пријем сигнала из свемира, а земаљске станице стављене на располагање и другим земљама на планети јер наш простор има сјајну позицију у односу на прелет сателита – појашњава Радоичићева.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.