Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српска креативност у аутомобилу будућности

И садашњи аутомобили су већ делимично аутономни. Не зависе само од возача већ коче или убрзавају сами, што снимају камере, подешавају нагиб седишта, а све прати возач на инструмент табли која има 15-16 нивоа испод стакла и екрана у који гледате. Ту је најинтензивнија веза између човека и аутомобила. И управо тај део или сегмент сада обликује српска памет, каже Саша Ђоринга, директор „Континентала”
(фото Континентал)

Размишљате да купите аутомобил и који? Да ли је бољи немачки „фолксваген” или „мерцедес”, јапанска „мазда” или „тојота”, италијански „фијат” или „ланчија”? Да ли узети бензинац или дизел, возило на гас? То више нису дилеме које се решавају и количином пара коју можете да издвојите. Сада су нова питања пред купцима. Да ли да узмем хибрид или електрични ауто? Колико трају батерије и шта ако цркне конвертор, где ћу да се прикачим на струју?

Како се будућност ауто-индустрије сада обликује и у Новом Саду, о томе смо разговарали са Сашом Ђорингом, директором „Континентал аутомотив Србија”. Човеком који превасходно руководи Развојноистраживачким центром у којем, у четири јединице у центру Војводине, ради 850 инжењера, али и који води фабрику где се праве инструмент табле за аутомобиле.

– И садашњи аутомобили су већ делимично аутономни. Не зависе само од возача већ коче или убрзавају сами, што снимају камере, подешавају нагиб седишта, а све прати возач на инструмент табли која има 15-16 нивоа испод стакла и екрана у који гледате. Ту је најинтензивнија веза између човека и аутомобила. И тај део сада осмишљава српска памет – каже за „Политику” Саша Ђоринга, који је иначе заслужан што се оваква развојна, софистицирана фирма нашла у Србији, а не у некој другој земљи. Ђоринга, Румун из Темишвара, добио је и наше држављанство, а по мајци је и Србин. И поносан је на то своје мешовито порекло.

– Верујем да смо доношењем врхунске технологије, оснивањем Развојног центра, успели да зауставимо извоз радне снаге. Србија је, како да кажем, извозила бруто памет. Одлазили су млади, школовани људи чије је образовање коштало државу. Сада више, барем они стручњаци који су нама потребни, немају разлога за тим. Овде се осмисле и произведу системи и електронски делови за аутомобиле, стави знак „мејд ин Србија” и извезе. То је нето извоз. То је изузетно корисно за Србију. Сада је у припреми јединствена инструмент табла. Она ће бити велика буквално од врата до врата. Запремаће целу површину испред возача и сувозача и комплетно је осмишљена, а биће и произведена у Србији – каже Ђоринга.

Када је „Континентал” пре пет година дошао у Србију, добио је субвенцију од девет и по милиона евра. Дошло је до побуне новосадских ИТ фирми које су „на нож” дочекале конкуренцију, тврдили да им се радници „отимају” јер им је „Континентал” понудио веће плате, а да је то заправо новац из државне касе. Таквих примера има по Србији, али „Континентал”, тврди њихов водећи човек, није таква фирма – пијавица.

– Та субвенција нам јесте помогла у старту. Тешко бих убедио одбор директора у Немачкој да овакву фирму високе технологије отворе баш у Србији да није било тога, а субвенције су нам нудили и у Француској. То улагање државе вратили смо већ након две године од почетка рада кроз порезе, доприносе. Са педесетак нарасли смо на 1.000 радника, покренули смо производњу, извоз, чекамо завршетак нове хале од 30.000 квадратних метара и велико повећање капацитета, нове раднике. Нова фабрика још није готова, а већ смо купили земљиште за још једну – јетко одговара Ђоринга на те, њему у почетку неразумљиве, примедбе власника софтверских фирми.

Као и у свакој западној компанији, ни у „Континенталу” јавно не саопштавају висину плате, па ни просек, али како тврде њихови радници, сада купују станове, имају плаћено додатно здравствено осигурање, спортске активности. Плате се повећавају у јануару, а сада је то учињено и почетком јула. Све да би се најквалитетнији радници задржали.

– У нашој компанији младић од 29 година предводи 180 запослених. Ми тражимо лидере, не желимо шефове. То треба да схвате и „газде” у српским компанијама. Шеф држи ноге на столу и командује. Тиме поручује: ја сам важан! Лидер помаже сараднику, раднику, ту је да му омогући све да би он дао свој максимум. Лидер ствара осећај код радника да је он важан. И зато се људи боре да дођу код нас да раде, а не само због плата. Сада тражимо менаџера који ће водити јединицу за иновације. Ту треба да се стварају нова решења, патенти – каже Ђоринга.

Реалност на тржишту аутомобила је да се сада на испоруку новог возила чека веома дуго. Поскупели су зато и половњаци. Корону је „Континентал” дочекао спремно јер су свим радницима и пре пандемије подељени лаптопови, већ су један дан недељно радили од куће, па је то само продужено. Али тада је порасла потражња за телефонима, игрицама и произвођачи компоненти су њима дали предност јер ауто-индустрија тражи врхунски квалитет и најнижу цену, па је ту дошло до поремећаја који се превазилази. Због рата у Украјини водећи људи ове мултинационалне компаније размишљају превасходно о енергији, те се за будућу фабрику већ пројектују соларни системи, размишља се о ТНГ-у.

„Континентал” је од доласка у Србију успоставио сарадњу са Универзитетом у Новом Саду и Институтом за вештачку интелигенцију. Више није тајна да ће у Новом Саду бити њихова највећа фабрика на свету, а раде у 60 земаља. Биће то погони већи и од оних у Румунији, Чешкој, Кини, Индији, па и самој Немачкој.

Поређења ради јер се цифре одавде не говоре, „Континентал” је прошле године, како је „Политика” проверила, био други извозник из Румуније са извозом вредним 2,7 милијарди евра, иза „Дачије”, која је извезла комплетне аутомобиле вредне 3,7 милијарди евра. А овде, у Србији, они очекују да извозом премаше све фирме, па и рудник у Бору, железару, „Фијат”... Возило сутрашњице коштаће и 200.000 евра

На питање како ће изгледати ауто-индустрија за 15–20 година, Саша Ђоринга каже да може само да изнесе своје претпоставке, визију, јер са сигурношћу на то питање нико не може да одговори, али верује да ће погон на фосилна горива бити превазиђен. Овај стручњак региструје највеће проблеме у аутомобилизму.

Прво, то је загађење које по градовима стварају аутомобили; затим гужве због којих с краја на крај града некада путујемо по сат времена; судари, јер један возач је нервозан, други пијан; паркирање, које је све теже решити, један човек у аутомобилу, а и такси, због зараза, постаје ризично место у које се улази с маском.

– Аутомобил нам треба да нас превезе из тачке А у тачку Б. Зато је идеално да они сви стоје на неком месту, подељени у неколико категорија, типа јефтини, средњи и лукс, да је цео путни систем овоме прилагођен. Ви наручујете возило, бирате категорију, боју, нагиб седишта, када да дође по вас... Сва возила су повезана, комуницирају међусобно, возача нема. Унапред знају када и којим путем да уђу у раскрсницу, гужве су минималне. Неки кажу и да се производњом струје загађује околина, али фосилних горива је све мање. Наравно, овакав саобраћајни систем захтева озбиљна улагања. Ти аутомобили будућности биће веома софистицирани, опремљени, и зато скупи. У почетку очекујем да ће коштати по 200.000–300.000 евра – предвиђа човек који води технолошки веома захтевну компанију у Србији.

На једноставно питања: шта ако падне систем, забагује интернет, дође до несреће, а нема ни возача који ће бити крив, он наводи једноставан контрааргумент: биће удеса као и данас. И томе неће бити узрок само један проблем, него више, а за све постоји бекап систем, не ради једно, укључује се друго. Од свих врста превоза најбезбеднији су авиони, а када неки падне, то је светска вест, јер то јесте трагедија. Тако ће бити у случају аутономних аутомобила, као и сада у авиo-саобраћају, вероватноћа да се десе саобраћајне несреће ће бити мања, али ће бити с тежим последицама, што с друге стране значи да ће генерално бити много мање жртава и повређених у друмским удесима, који данас предњаче.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.