Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Забрањено је поново судити за исту ствар

Интереси правне сигурности и правичности односе превагу у односу на принцип истине. – Чак ни најјачи доказ не може одвести у затвор убицу који је већ правоснажно ослобођен за тај злочин
(Pixabay)

Не може се два пута судити за исти догађај. То је једно од основних правила кривичног поступка, које у пракси може довести до тога да се правоснажна ослобађајућа пресуда због недостатка доказа касније никако не може исправити, чак и ако се појави неки јак и необорив доказ о кривици онога коме је суђено.

– Начело „ne bis in idem” (не поново о истом) није само забрана двоструке кажњивости већ и забрана двоструког одлучивања о једној истој ствари. Ако је неко правноснажно ослобођен, чак и за веома тешко кривично дело, он после пресуде може да да интервју за медије у коме ће признати злочин, а државни органи неће моћи ништа да предузму јер је та кривична ствар већ пресуђена – каже др Милан Шкулић, професор Правног факултета у Београду и судија Уставног суда Србије.

Није спорно, истиче професор, да из једног истог животног догађаја могу да проистекну различити деликти, а дешава се да у једној истој радњи постоје и прекршај и кривично дело. На пример, када неко изазове тучу, може да одговара прекршајно због ремећења јавног реда и мира, али и кривично због наношења тешке телесне повреде. Превагу треба да однесе тежи деликт.

Потребно је одмах проценити да ли ће бити вођен прекршајни или кривични поступак. Уколико се воде оба поступка, осуђени се може жалити Уставом суду, а ако није задовољан одлуком, на крају може да поднесе представку Европском суду за људска права у Стразбуру, због повреде начела „ne bis in idem”.

Ако се у процени погреши, па неко буде гоњен и за прекршај и за кривично дело, а реч је само о једном од та два, исход може да буде да на крају не буде кажњен ни за један од та два деликта. До тога може доћи ако тужилаштво сматра да је реч о прекршају, а притом је суд за прекршаје сматрао да је реч о кривичном делу. Због ризика од дуплирања поступака може се десити да поступак уопште не буде покренут.

Овој теми недавно је била посвећена регионална конференција о кривичном правосуђу мисије ОЕБС-а у Србији. Амбасадор Јан Брату истакао је том приликом да забрана двоструког суђења за исто дело и даље представља проблем у пракси судова широм Европе и суда у Стразбуру. Посебан проблем представља и чињеница да се више од 20 одсто свих кривичних поступака решава применом опортунитета кривичног гоњења.

Проблеми се могу јавити када, на пример, суд у једној држави води поступак против окривљеног и на крају донесе ослобађајућу пресуду, док је у исто време против исте особе подигнута оптужница у другој држави. По свим правилима, чак и када друга држава има доказе, не може се судити два пута за исту ствар.

– Начелна забрана поновног суђења произлази из виталних интереса правне сигурности и правичности, који у већини националних законодавстава односе превагу у односу на принцип истине онда када се у одређеним ситуацијама та начела „сукобе”. Наиме, уколико је окривљени правноснажном одлуком надлежног суда ослобођен оптужбе, односно донесена је друга судска одлука која је за њега повољна, а која је постала правноснажна, а то је код нас и решење о обустави поступка или одбијајућа пресуда, против њега се за исто кривично дело више не може водити кривични поступак, чак и ако би се појавили докази највишег степена доказног кредибилитета да је он ипак то дело учинио – каже професор Шкулић.

Начело „ne bis in idem” подразумева да се поступак не може водити за исто кривично дело против лица коме је у истој држави већ суђено или да се у другој држави, као и пред међународним судом, поступак не може водити ако је лице већ осуђено или ослобођено. Све државе које су прихватиле Римски статут, којим је основан Међународни кривични суд, истовремено су прихватиле и да неће судити никоме ко је већ осуђен или ослобођен одлуком тог суда.

Некада се, међутим, ово начело не примењује, на пример, у случајевима специфичног федералног уређења одређене државе, као што су САД. Иако је правило „ne bis in idem” прописано Петим амандманом на Устав САД, оно се ипак не односи на случајеве када је једно исто кривично дело прописано како савезном регулативом, тако и прописима појединих држава САД. Тако, на пример, ако неко опљачка банку у Њу Џерзију, он тиме крши како право федерације тако и право државе у којој је кривично дело учињено. То лице тада може бити осуђено одлуком суда у Њу Џерзију, а потом се против њега може за исто кривично дело водити поступак и пред судом на савезном нивоу.

У Србији је ово начело предвиђено и Уставом и Закоником о кривичном поступку: „Нико не може бити гоњен за кривично дело за које је одлуком суда правноснажно ослобођен или осуђен или за које је оптужба правноснажно одбијена или је поступак правноснажно обустављен.”

У поступку по ванредном правном леку, као што је захтев за заштиту законитости, који се подноси Врховног касационом суду, највиши суд може само да утврди повреду закона која је евентуално настала у току суђења које је претходило доношењу правноснажне одлуке у корист окривљеног, али не може да мења суштину те одлуке на штету окривљеног.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Да ли то значи да нпр. Хрватска може водити поступке против својих војника, који су учинили ратне злочине, ослободити их у поступку због ''недостатка доказа'' и тиме спречити да се у Србији или РС води поступак против њих?
Luis
Ne može sprečiti ali onda takve presude ne bi priznavala ni HR ni EU.
Dika
Vrlo zgodno za zloupotrebu i rad nesposobnih tužilaca. Oslobađajuća presuda.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.