Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: протојереј-ставрофор др ВЕЛИБОР ЏОМИЋ

Темељним уговором заштићен је идентитет СПЦ у Црној Гори

Декларисани противници српске цркве у Црној Гори до јуче су нашој цркви оспоравали све, па чак и право на постојање и мисију, и зато сада тешко прихватају чињеницу да од тог посла нема ништа
(Фото Н. Ђурић)

Годинама је припреман, оспораван, писан и поново брисан, па ни кадa је потписан почетком августа, Темељни уговор између Црне Горе и Српске православне цркве не престаје, изгледа, да буде оно што му није ни намена ни намера – политичко питање. Одмах по стављању потписа на овај документ, од стране патријарха српског Порфирија и председника Владе Црне Горе Дритана Абазовића, Демократска партија социјалиста, на чијем је челу председник Црне Горе Мило Ђукановић, најавила је да ће ускратити подршку влади. У ишчекивању седнице скупштине 19. августа, на којој би требало да се расправља о томе, председник Ђукановић у недавном ауторском тексту закључивање уговора од стране владе назвао је „злочином с јасним предумишљајем”. Шта, у ствари, доноси овај документ и каква је то права дао Митрополији црногорско-приморској и епархијама СПЦ у Црној Гори, за „Политику” објашњава протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, члан експертског тима СПЦ за припрему Темељног уговора.

– Темељни уговор између СПЦ и неке државе на чијој територији српска црква има своју канонску јурисдикцију увек, без икакве сумње, представља веома важан државно-црквени правни акт и на то је указао патријарх српски г. Порфирије 3. августа у Подгорици, нагласивши да је у питању правни акт који је од значаја и за цркву и за државу. Темељни уговор у Црној Гори још више добија на значају уколико се имају у виду бројни проблеми са којима се СПЦ суочавала током претходних година и деценија. Неке реакције, иначе правно и цивилизацијски неутемељене, којима смо сведоци после потписивања Темељног уговора у Подгорици, додатно указују на значај овог правног акта – истиче Џомић.

Колики је правни значај Темељног уговора за Српску православну цркву у Црној Гори у светлу ранијих бројних проблема које је имала у овој држави?

После уписа митрополије и епархија СПЦ у Јединствену евиденцију верских заједница у јуну 2020. године и закључивања Темељног уговора само голим насиљем се може атаковати на идентитет, правни субјективитет, права и статус православног свештенства и монаштва у Црној Гори.

Можете ли нам ближе објаснити шта у правном смислу подразумева гарантовање „права својине и државине над манастирима, храмовима, зградама и другим непокретностима”?

Устав и закони Црне Горе на исти начин свим субјектима права, па и Српској православној цркви јемче право својине над покретним и непокретним стварима. Темељним уговором је то право цркви, као и право државине, конкретније заштићено и зато је та одредба значајна. Од почетка је и лаицима било јасно да су православни храмови, манастири, црквени конаци, парохијски домови, црквено земљиште, као и други сакрални предмети у Црној Гори у својини и државини митрополије и епархија Српске цркве. Нажалост, то није било довољно креаторима дискриминаторног Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница да пођу од ирационалне премисе да се ради о „државној имовини” и то секуларне државе која је, по сопственом Уставу, одвојена од цркве. Један високи страни дипломата са којим сам два пута разговарао у време борбе против дискриминаторних одредби тог закона се са пуним правом запитао: што ће секуларној држави сакрални објекти? Одговор је касније стигао „са друге стране”: да у њима отварају пицерије, ресторане, посластичарнице и да служе ономе чему нису ни намењени, ни посвећени. То право је уговорима признато и другима.

Колико је важна обавеза државе да изврши укњижбу неуписаних непокретности у власништво епархија СПЦ на територији Црне Горе и какве су до сада постојале препреке да се то обави?

Црна Гора још нема у потпуности завршен и целовит катастар непокретности. Реч је о сложеном процесу који траје деценијама и мислим да је приведен крају. Углавном, скоро сви православни храмови, манастири, црквени конаци и земљиште су, у складу са законским прописима, законито укњижени као својина митрополије и епархија СПЦ којима припадају од када постоје. Наведена обавеза државе по Темељном уговору представља додатну гаранцију да ће надлежни државни органи у будућим управним поступцима за упис права на непокретностима уважити право својине и право државине које имају Митрополија и епархије СПЦ над православним храмовима, манастирима и осталим непокретностима и да ће, у складу са важећим законским и другим прописима, у листове непокретности унети те неспорне чињенице. Ту је претходних година било доста проблема, јер су, по налогу врха бившег режима, вршене велике опструкције. Ишло се дотле да је, на пример, као странка у поступку позивано „сеоско гробље”, а позив је „уручиван” тако што су га остављали под каменом на огради. Остало је да се на северу Црне Горе заврши катастарски операт, па је готово идентична одредба нашла своје место и у уговору између Владе Црне Горе и Исламске заједнице 2012. године.

Шта подразумева вршење јавно-правних овлашћења које држава признаје цркви и њеним правним лицима, а на које су, последњих дана, појединци у Црној Гори имали замерке?

Цркве и верске заједнице су правна лица своје врсте и оне представљају уставну категорију. Цркве и верске заједнице немају статус попут риболовних, ловачких или спортских удружења. Уочљиво је да поједини критичари ове одредбе Темељног уговора не само да не познају цркву и црквено право него показују елементарно непознавање државе и правног поретка. Неће свештеници и монаси бити државни службеници и намештеници на основу ове одредбе. Која су то јавна овлашћења која врши црква? Реч је о верској служби у оружаним и полицијским снагама, здравственим и социјалним установама, у казнено-поправним домовима која свуда на западу постоји.

На који начин су заштићена културна добра која представљају културну баштину државе, а у својини су Српске православне цркве?

У свакој модерној држави, културна добра су, како непокретна, тако и покретна, заштићена по два основа заштите. Прво, културна добра правно штите ратификоване међународне конвенције о заштити културних добара, а потом и правни акти државе. Законом о заштити културних добара је то регулисано и постоје одређени проблеми у примени тог закона, а на то смо аргументовано указивали приликом припреме тог закона. Нажалост, није имао ко да чује, а ни да уважи правне аргументе које смо износили. Уговорном одредбом су обе уговорне стране, дакле држава, на чијој се територији налазе та културна добра, и црква, која је власник и држалац тих културних добара, исказале своју вољу да ће савесно примењивати законску регулативу из те области, а све ради боље и квалитетније заштите културних добара. За државу је увек боља и прихватљивија добровољна од принудне примене права. Над појединим културним добрима јесте успостављен посебан правни режим, али то подразумева и широк спектар обавеза државе, а не само цркве као власника и држаоца тих културних добара. У сваком случају, није тачан навод да су културна добра у Црној Гори Темељним уговором постала својина Републике Србије.

Будући да је најављено да би и са „Црногорском православном црквом” могао бити потписан уговор, да ли је документом потписаним са СПЦ заштићена црквена имовина, па и црквени идентитет Српске православне цркве у Црној Гори, с обзиром на то да је ова организација у више наврата посезала за присвајањем делова и једног и другог?

Сећам се да је митрополит Амфилохије још 2011. године, када смо припремали Нацрт уговора, говорио да је наш првенствени циљ да заштитимо права и интересе Српске православне цркве у Црној Гори, а то је Темељним уговором и постигнуто. Идентитет, правни субјективитет, историјски континуитет, пуна унутрашња аутономија, канонска везаност за Свети архијерејски сабор, Синод и патријарха српског, затим права и слободе клирика и лаика су овим уговором додатно заштићени. Због тога се и буне јавно декларисани противници Српске православне цркве у Црној Гори. До јуче су нашој цркви у Црној Гори оспоравали све, па чак и право на постојање и мисију, и зато сада тешко прихватају чињеницу да од тог посла нема ништа. Претходни режим је дуже од деценије дискриминисао Српску православну цркву упорним и неразумним одбијањем да закључи уговор као што је то учинио и са другима. Ми не можемо да утичемо на то са ким и када ће држава Црна Гора да закључује уговоре, али ниједан будући уговор не може да задире у права која су Српској православној цркви загарантована и призната у Црној Гори. Лично мислим, а и види се да групици самозванаца који се називају као „ЦПЦ” не треба ни црква, и зато нажалост нису у цркви, а камоли уговор. Ако се поставља питање закључења уговора са тзв. ЦПЦ онда се отвара и питање обавезе закључења уговора и са неким новим верским заједницама које су „позајмиле” називе неких других цркава и верских заједница у Црној Гори. Зашто би тзв. ЦПЦ била испред њих? Видећемо шта ће бити, али на нама је да чувамо јединство цркве као благослов Светога Саве.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Izraz ''identitet'' se proizvojno upotrebaljava. Logika kaze: bez entiteta nema identiteta a nauka tvrdi da svaka individua ima sopstveni tako da ne postoje dva lica sa istim identitetom. Licne karte i pasosi se izdaju po tom principu. Pripadnost bilo kojoj klasi, profesiji, religiji, itd . nema veze sa identitetom. Razlog je ''ocevdan'' : isto lice moze pripadati razlicitim organizacijama pa bi, shodno tome, imalo vise identiteta od jednog'. Religije u Crnoj bi znacile razlicite identitete .
Че Гевара
Све ово је направио Броз, троцкистички агент, послат у Србију како би на крају спроводио Черчилову политику. Замисао је била сотонска, направити ексклузивитете међу појединим деловима Српског народа и тако их временом удаљити од својих корена. Тако су Црногорци били непорочно чојствени и јунаштвени, "Македонци" били жртве српске хегемоније а о сарадњи муслимана са НДХ А. Павелића мудро се ћутало. ПС. Троцки високи функционер у СССР био је Черчилов агент још 1913. а Хитлеров 1934.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.