Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Права српског народа у региону

Балканска игра шаха: испред Саборне цркве Рождества Пресвете Богородице у Сарајеву (Фото Pixabay)

Напредни клуб, удружење грађана из Београда, сваке године објављује Извештај о политичким правима српског народа у региону. Управо је објављен четрнаести годишњи извештај од 2009. године о правима 1,7 милиона Срба који живе у околним државама.

У Босни и Херцеговини убрзан је процес њене унитаризације и лишавања српског народа свих колективних права. Ускраћујући Србима права, за која у случају Албанца или Курда ратују, САД и савезници правдају се вишедеценијском кампањом којом Србе представљају као народ колективно крив за геноцид, чија је култура историјски контаминирана. Ово је став мејнстрима у САД, Британији и Немачкој. Прилике су радикализоване кризом и украјинским ратом. Тако смо прошле године чули да Бошњаци (Муслимани) морају да буду пацификовани у једној унитарној вишенационалној држави у којој би доминирали, будући да у самосталној националној држави могу представљати „опасност за Европу” (Волфганг Шојбле). Као циљ Запада прокламовано је стварање „једне земље, једног народа” (Ангелина Ајнхорст, немачка политичарка задужена за реформу изборног система у БиХ). Уставни суд БиХ (којем је прошао мандат, где већину чине муслиманске и стране судије, неки на дужности 20 година) наставио је с фактичким променама Устава. Прошле године одузет је део имовине само Републици Српској. Кристијан Шмит, немачки политичар кога Савет безбедности УН није изабрао на дужност високог представника, омогућио је изборе у Федерацији БиХ по систему који фаворизује Бошњаке. Најавио је и да ће наметнути уџбенике историје који усвајају бошњачки националистички наратив. Република Српска је током протекле године покушала да врати надлежности које су јој противно Уставу и силом одузели гувернери из САД и ЕУ. У БиХ је у току демонстрација силе НАТО војске.

У Хрватској и даље није спроведен Ердутски споразум. У Хрватској се и прошле године догодило највише напада на Србе у региону. Није поштован закон о употреби мањинског писма, и то само за ћирилицу. Спречавани су српски председник и народни посланици да чак и приватно посете логор Јасеновац. После година кампање против Срба, уз бројне злоупотребе, извршен је попис по којем је Срба нешто више од два одсто у укупном становништву државе. Довољно је сагледати агресивну политику хрватске државе према Србији (700 посета званичника северу Бачке) и нови национални програм ХАЗУ у којем је предложена читава политика условљавања, потчињавања и територијалног отимања од суседних држава.

У Црној Гори нису остварена пуна права српског народа предвиђена Уставом и законима ове земље. И даље трају медијске и политичке кампање мржње према Србима и Србији. По доласку опозиције на власт српске странке су остале изван власти. СПЦ још није добила равноправност, будући да је одустајање од потписивања Темељног уговора (њеног изједначавања са Римокатоличком црквом) постало питање „бити или не бити” за партије којима припада више од половине посланика црногорског парламента. Додуше, Темељни уговор је потписан, али је питање опстанка владе Дритана Абазовића постало још у већој мери спорно. Једини напредак извршен је у локалној самоуправи: српске странке постале су део владајуће демократске већине у великом броју општина, па сада макар у овом сегменту Срби више не чине мање од пет одсто запослених. Ипак, иако у овим установама данас ради безмало четири пута више Срба (укупно око 18 одсто) него раније, то је и даље упола мање у односу на њихову заступљеност у становништву.

На КиМ није спроведен Бриселски споразум кад је реч о Заједници српских општина, али се зато Србија ове године одрекла значајних права на пољу енергетике. Честа су насилништва над Србима, а напади на православне цркве су на рекордној висини у односу на протеклих десет година.

СПЦ је прихватила да призна аутокефалност Охридској архиепископији МПЦ. Српским архијерејима и свештеницима први пут после 1967. дозвољен је приступ богомољама на територији Северне Македоније. Ипак, Срби још не уживају пуна права мањина других бивших југословенских земаља. На попису, оптерећеном неправилностима, знатно је смањен број Срба.

У Албанији и Словенији Срби немају ни права националних мањина. Словенци и Албанци (у централној Србији) ова права у пуној мери упражњавају деценијама.

У Мађарској и Румунији стање права малобројних Срба је добро.

Примећен је недостатак систематског институционалног вођења политике званичне Србије према српском народу у региону. Притом, ова тема је много заступљена у режимским медијима, а политичари из владајућих странака о њима радо говоре. Србија у ову политику и даље улаже сразмерно вишеструко мање него Турска, Бугарска, Мађарска или Хрватска.
(Напредни клуб)

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Лена
Срби су најбоље живели у Југославији - јакој и у целом свету поштованој земљи. Земљи која је била резултат вековне идеје Јужних Словена да заједно и слободно живе у СВОЈОЈ држави. Идеја је била велика али смо ми били мали.
Vladimir Marković
Ispran mozak.... kako koja Jugoslavija to je od 100 000 do preko 1.000.000 mrtvih Srba.
Nikola
У Мађарској и Румунији је стање права Срба добро зато што их практично више нема. Скоро сви су асимиловани! Погледајте само Сент Андреју, у којој постоји седам српских православних цркви, али Срба више нема. За кога су те цркве биле грађене, ако нема Срба? Било их је, наравно, много, али су данас на нивоу статистичке грешке. При томе, тешко је наћи Србина рођеног у Мађарској који "течно" говори српски. Разумем да је данас Орбан наш пријатељ, али не треба жмурити над истином!
Земунац
Срба нема ни у Бугарској, ни у Грчкој. У Бугарској зато што су они својевремено све ''прекрстили'' у Бугаре, а у Грчкој је мајоризација почела 1920. године разменом становништва са Турском, променом српских топонима у грчке и завршена је 1947. године када је становништво Егејске Македоније побегло у Југославију. Не заборавите да је још краљевина Србија по декрету слала учитеље у српске школе у северној Грчкој.
slavko
Šta čemo sa pravima Srpskog naroda recimo u Nemačkoj gde živi preko milion Srba ili u Austriji gde živi 400.000 Srba. Zašto se ne otvori pitanje uvođenja Srpskog jezika kao drugog službenog jezika i ćirilice kao drugog službenog pisma u tim zemljama? Srpski narod u tim zemljama trpi veliku diskriminaciju o kojoj treba obavestiti UN i čitav svet. Dosta tiranje propalih zapadnih močnika!
Земунац
Тек генерације које су рођене тамо и које од рођења имају држављанство земље у којој живе могу тражити статус националне мањине, али питање је колико таквих се осећа Србима, а колико Немцима или Аустријанцима са српским пореклом. Сви други, без обзира на број, су странци са правом боравка, а као такви не могу тражити никакав посебан третман на основу националне припадности. Њима једино може да помогне матична држава финансирајући школе на матерњем језику за децу гастарбајтера.
S. Radovan
U ovakvim izveštajima uglavnom čitamo o problemima Srba u Bosni, Hrvatskoj, C. Gori. Ali niko da se zapita - imaju li Srbi nacionalna prava, naprimer, u Americi ili Kanadi ili Australiji?? Nikad nisam čuo da bi se neki Srbin u Čikagu, Torontu ili Pertu žalio na svoja nacionalna prava. Da li je možda problem barem delom i u nama?? U Americi, Kanadi i AUS uglavnom šutimo, radimo, plaćamo poreze i svoje srpstvo njegujemo u našim narodnim klubovima. Nije li to dovoljno? Nije li to formula??
Земунац
Помешали сте бабе и жабе. У САД, Канади, Аустралији нема националних мањина, јер сви су дођоши и националне мањине. Oни који полажу право на земљу су: урођеници, староседеоци, Абориџини (Native, Indigenous, First people), или како су их до скора звали: Индијанци, дивљаци и остали пежоративни називи. Они су свуда у тим земљама потиснути, скоро истребљени, стрпани у резервате и обесправљени. Куриозитет је да су Индијанци у САД добили право на држављанство 1920. а почели да користе то право 80-тих.
Luis
Po čemu je Slovenija Srbiji region a Bugarska nije?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.