Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто је кромпир за годину дана поскупео 152,6 одсто

Издаци у производњи су порасли између 30 и 50 процената, те је реално очекивати раст цена, које можда и неће да се зауставе на овом нивоу
(Pixabay)

Кромпир је у јуну у односу на исти период прошле године скупљи за 152,6 одсто, саопштено је из Републичког завода за статистику, а овај пољопривредни производ је тренутно рекордер у поскупљењима. Килограм кромпира је између 100 и 120 динара на пијацама у Београду, у градовима у Србији нешто јефтинији, док су цене у појединим супермаркетима и више. То што је овај производ два и по пута скупљи у односу на исти период прошле године стручњаке не изненађује. Род је, већ сада је извесно, испод просека због суше, а цене инпута су веће између 30 и 50 одсто, па је реално очекивати да ове сезоне неће бити јефтиног кромпира. Очекује се да ће приноси бити добри само на парцелама у Војводини које су наводњаване, а то је свега три до четири одсто укупне производње.

Како за „Политику” каже др Зоран Броћић, редовни професор Пољопривредног факултета у Београду, цене су између осталог последица раста инпута у производњи. Само је ђубриво поскупело за око 300 одсто, а ако се томе дода и сушна година и ниски приноси, јасно је зашто је дошло до повећања цена.

– Прошле године смо имали увоз од више од 40.000 тона, а претпрошле смо имали вишкове и за извоз. За сада нема увоза, јер се приноси још процењују. Осцилација има не само у цени кромпира, него и других пољопривредних производа – наводи проф. др Броћић. Напомиње да су инпути у производњи кромпира порасли између 30 и 50 процената и да је у таквим околностима реално очекивати раст цена, које можда и неће да се зауставе на овом нивоу.

– Произвођачка цена кромпира је између 40 и 50 динара. Већ сада је извесно да род неће бити чак ни просечан, него и испод просека. Према свим показатељима, реално је очекивати да цене расту, јер расту и трошкови производње – објашњава наш саговорник. Просечна потрошња ове намирнице у Србији је око 30 килограма по становнику, међутим јасно је да је ово наше основно поврће и да потрошачи брзо реагују на поскупљење.

Како објашњава Милан Простран, агроекономски аналитичар, Србија је некада производила и до 800.000 тона кромпира који је увек имао прихватљиву цену за све категорије становништва. Међутим, ова производња је деценијама десеткована и сада она осцилира у зависности од године до године.

– Кад произвођаче обрадује цена, онда се површине под овом културом повећавају, али иначе имамо традицију у овој производњи и изузетне природне услове, међутим то није довољно. Ове године доживљава ренесансу, цена ће многе охрабрити да уђу у производњу, али потрошачи неће бити баш задовољни – каже Простран.

Објашњава да је глобално ситуација у пољопривреди лоша, да је крајње неизвесно до када ће трајати, те предлаже да држава предузме неке конкретније мере како на тржишту не би било великих осцилација у будућности.

– Време је да се размисли о доношењу закона о системском регресирању инпута у производњи, попут ђубрива, средстава за заштиту биља, семена и горива... Ми не знамо колико ће дуго да траје оваква ситуација у свету, а немамо модел за решавање проблема у оваквим глобалним условима. Такође би требало размотрити и повећање аграрног буџета – додаје Простран.

Највећа производња кромпира била је у Моравичком и Златиборском округу, одакле је стизала четвртина укупне производње у Србији. Сада примат преузимају равничарски крајеви, а како кажу наши саговорници разлог је више могућности за наводњавање. Дошло је и до укрупњавања произвођача и уговарања производње са прерађивачима, напомињу наши саговорници.

 

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikko
Zato sto im se moze. Ko je u prilici da se ponasa kao monopolista, on tu mogucnost ne propusta.
Борис М. Бања Лука
Због ради похлепе, можда или ипак.
Budimir
Moj krompir je , za mene , uvek po istoj ceni , posejem ga , okopam, nagrnem , povremeno zalijem , izvadim i u podrum pa u kuhinju . Ovi sto nece da ukaljaju cipele neka placaju !
Катарина Крстић
Због грамзљивости.
Sanjar optimista
krompir poskupeo 152 % meso 50% benzin 30% salata 50% a i inflacija samo 11,9% ? to neka mi neki ekonomista objasni kako to ima ikakave logike! Hvala
Киза
Као што су БНД (бруто национални доходак) заменили са БНП (бруто национални производ), потрошачку корпу са четворочлане смањили на трочлану породицу, тако су променили и метод обрачуна инфлације! Пре неки дан један економиста рече да би инфлација по старој методи била већ између 50 и 60%! А све то зато да се привредни неуспех сакрије, инфлација прикрије, а плате и пензије лажно прикажу као повећане! Само кажем...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.