Уторак, 27.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто су уметници боље плаћени од уметница

Ако се узму у обзир цене које достижу на аукцијама продата дела мушких аутора у односу на она која су урадиле жене, разлика је десет на према један
(Pixabay)

Ако је судити по тржишту уметничких дела, могло би се закључити да су мушкарци листом бољи ствараоци од жена. И разлика није мала – чак десет према један, ако се узму у обзир цене које достижу рецимо на аукцијама продате слике или скулптуре мушких аутора у односу на оне које се урадиле припаднице нежнијег пола.

„Гардијан” је ту тему отварао неколико пута у последње време, а најновији чланак упућује нас и у нека истраживања рађена поводом поменуте евидентне дискрепанце.

Подсећајући да је најскупља слика икад продата „Салватор Мунди”, настала око 1500, приписана Леонарду да Винчију, плаћена 2016. године 450 милиона долара, а да рекорд кад су у питању даме држи Џорџија О’Киф, чија је слика „Бели цвет број 1” из 1932. године (иначе је красила трпезарију дома Џорџа В. Буша), достигла 2014. цену од 44,4 милиона долара, односно десет пута мању од прве поменуте своте, лист даље наводи и податке када је реч о још живим уметницима. Џеф Kунс је ту на врху листе са скулптуром „Зец”, насталом 1986, која је 2019. продата за 91,1 милион долара, док је што се уметница тиче најскупље плаћена Џени Севил – за њену слику из 1992, под називом „Propped” (нага фигура на којој је уметница приказала саму себе), издвојено је 12,4 милиона долара.

У документарцу емитованом на каналу Би-Би-Си 4, а под називом „Прерачунавање уметности”, једна од саговорница је и Хелен Горил, ауторка књиге „Жене не умеју да сликају” – и према подацима које је изнела, пратећи продају готово 5.000 слика широм света у дугом периоду, за сваку фунту коју заради мушкарац, жена успе да добије једва 10 пенија. „То је најшокантнија разлика у зарадама међу половима на коју сам наишла у било којој области”, рекла је она.

Kада се погледа историја, свакако је неспорно да женама вековима није било дозвољавано да се уметношћу баве, посебно не професионално, мада је временом дошло и до тога да чак 70 посто студената уметничких факултета чине жене, бар према сазнањима овог британског листа. Али, ситуација и поред тога није много повољнија за даме.

Рене Адамс, професорка економије и финансија са Оксфорда, спровела је неколико експеримената који откривају предрасуде као један од важних разлога за наклоњеност мушким ауторима. Наиме, испитаницима је показивала у неколико кругова пет слика које су насликали мушкарци и пет које су створиле жене, тражећи од њих да покушају да идентификују пол аутора. У педесет посто случајева пол је био погођен, што би могло да говори о томе да се мушки и женски „потпис” не разликују превише, па ни у квалитету.

С друге стане, групама које су чинили галеристи и колекционари нуђена је, у неколико кругова такође, слика коју је „насликао” компјутерски програм и за коју се више њих одлучивало уколико им је дата информација да је у потпису слике мушкарац а не жена.

Одговарајући на питање како се дотле дошло, Френсис Морис, директорка лондонског „Тејт модерна”, за „Гардијан” каже:

„Жене уметнице слабо су цењене јер је постојала чак и несвесна колизија између чињеница из историје уметности, институција и тржишта. А и историја и конвенције су уоквирене патријархатом.”

При томе, не сме се пренебрегнути да имамо, истовремено, таква имена попут Артемизије Ђентилески, већ поменуте Џорџије О’Киф, Фриде Kало, Берте Моризо, Хилме аф Kлинт…

Kако се додаје у чланку, може се запазити и наговештај новијег тренда – а то је покушај музеја да своје колекције допуне већим бројем дела која су створиле женске руке, аукцијске куће почињу да посвећују више пажње ауторкама, док је Венецијанско бијенале ове године било упадљиво у знаку жена и њихових радова.

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Жене воле да буду 'алтернативне', да експериментишу, док просечан богаташ воли леп пејсаж и што реалистичнији акт (што жене слабо раде)! Како су богате жене ређе од мушкараца, а много су другачијих склоности, оне ће радије своје новце трошити на себе и свој изглед него на уметност! У суштини, у ствари, све је ствар укуса, а о укусима се не расправља! Само кажем...
Deki
Nemogu da razumijem danasnji nacin razmisljanja sto se tice polova: "Kupite slike zasnovane na genitalijama umjetnika, a ne na umjetnickim i osnovama ljepote". Kupis sliku ili umijetnost ako ti se svidja, a ne koje genitalije ima umijetnik. Zasto doticni u svom istrazivanju nisu presjekli informacije koliko je zena kupilo slika zenskih umjetnika? Zene danas zaradjuju mnogo vise i imaju mnogo novca da trose, pa kao takve i zene su dio trzista koji odredjuje sta je kvalitet na trzistu a sta ne.
nikola andric
''Bazicne suprotnosti'' iz recnika? Zasto su takozani ''pojmovi'' opozicionalno postavljeni? Zbog tradicije (navike) ili neznanja. Mogu li ''pojmovi'' biti istiniti ili neistiniti? NE! I Iskazi o izrazima su iskazi o JEZIKU. Jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti su (kompletni) iskazi o STVARNOSTI ne jeziku. ''Musko'' i ''zensko'' su bioloski ''entiteti'' . Njih ne objasnjava RECNIK nego bioloska nauka. Jezika ima nepregledno mnogo stvarnost je ''jedna ista '' za sve jezike.
Maskeron
Hteli mi to da priznamo ili ne, ali jos uvek se u tragovima vidi ono praiskonsko iz duboke starosti ljudskog roda - muskarac je taj koji prihoduje, tj donosi hranu u dom, zena cuva ognjiste i odgaja decu. Stvari su se od tada znatno promrnile u korist zena, ali i dalje je vidljiva jasna razlika.
Mister X
Muškarci su neprikosnoveni kada je umetnost u pitanju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.