Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српско тржиште непокретности вреди две милијарде евра

(Фото Pixabay)

Начелница Одељења за вођење процене вредности непокретности у Републичком геодетском заводу (РГЗ), Ивана Штрбац, изјавила је данас да је у Србији ове године промет некретнина повећан за један одсто у односу на 2021. и да је укупна вредност трансакција достигла две милијарде евра.

Штрбац је у разговору за Танјуг рекла да се смањила куповина непокретности из кредита, тако да је 88 одсто промета плаћено готовином и да су купци опрезнији приликом узимања стамбених кредита, због раста каматних стопа. „Интересантно је да је у односу на прошлу годину дошло до незнатаног пада куповине станова на кредит, јер је ранијих година око 30 одсто плаћано из кредита, а ове године је 27 одсто станова купљено на кредит”, рекла је Штрбац.

Додала је да су некретнине све скупље, али да је упркос томе количина новца у промету некретнина порасла, а купци све више траже непокретности.

„Европски одбор за процену систематског ризика је у својм извештају као објашњење сталне тражње за непокреностима и раста њихових цена навео да се људи боје инфлације и сматрају да ће им новац бити сигурнији ако купе неку непокреност и зато се и не очекује драстичан пад потражње за некретнинама”, навела је Штрбац.

Она је напоменула да је, према подацима РГЗ-а, у односу на прошлу годину највише порастао промет непокретности у Крагујевцу за 7,5 процената, затим у Београду за 4,5 одсто и у Новом Саду за три процента.

Штрбац је изнела податке да се највише купују станови, грађевинско земљиште, куће, пољопривредно земљиште, гаражни и пословни простор. Навела је да је најскупљи квадрат стамбеног простора плаћен за стан од 97 квадратних метара у кули у Београду на води, а коштао је 9,545 евра, а најскупљи продат стан у истом насељу површине 163 квадратна метра плаћен је близу 1,4 милиона евра.

Најскупља кућа, вредна 2,9 милиона евра, продата је у београдској општини Стари град вредна 2,9 милиона евра, пословни простор у Центру „Зира” површине 3.183 квадрата плаћен је 10,2 милиона евра, а најскупља гаража продата је на Копаонику за 42.000 евра.

Наводећи податке РГЗ-а, Штрбац је напоменула да је промет пољопривредног земљишта ове године нешто мањи него 2021, као и да су најтраженије и најскупље оранице у Јужнобачком округу.

Напоменула је да је ипак највише новца дато за њиве на територији Срема у опшини Рума, где је купац за 5,5 хектара издвојио милион евра.

„У овом кварталу цене станова у Београду повећане су од 10 до 20 процената, највише на Савском венцу, Звездари, Вождовцу, Земуну и у Старој Раковици. Квадрат новоградње скочио је за 24 одсто, па је на Палилули достигао 2.500 евра, а у Старој Раковици просечна цена је око 1.800 евра по квадрату”, рекла је Штрбац.

Изнела је податке да се, упркос општем уверењу у јавности, држављани Русије и Украјине у мањем броју појављују као купци непокретности у Србији и оценила како они вероватно више изнајмљују станове, него што инвестирају у њих.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

borko
I rusima i ukrajincima daleko lepa kuća...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.