Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суша и скупи енергенти „коче” привредни раст

Упркос тешкоћама економисти очекују раст БДП-а од око три одсто
(Фото М. Јанковић)

Како се „држала” српска економија у другом кварталу јавности још није познато, а знаће се последњег дана августа када ће бити објављени статистички подаци. За сада се барата са флеш проценом о повећању од око четири одсто, уз већ потврђени привредни раст из првог квартала од 4,4 одсто. То су несумњиво добри резултати, међутим проблем је што се очекује погоршање у другом делу године, и то не само код нас, већ мање-више у свим земљама. Економисти увелико предвиђају хлађење привредне активности. Због тога није наодмет погледати како нас други виде.

На пример, највећа аустријска банка Ерсте која послује и код нас и у региону недавно нам је прогнозирала привредни раст од само 2,5 одсто за целу годину и то је најнижа процена коју је до сада изрекла нека међународна финансијска институција. Такође предвиђају повећање дефицита на 4,5 процената БДП-а. Подсећања ради буџет је прављен према прогнози раста од четири одсто и са дефицитом од три процента. Јунска процена Светске банке је да ће нам БДП ове године порасти 3,2 одсто, а наредне само 2,7. Економисти упозоравају да је прогноза Светске банке сачињена још на основу мартовских података који су били знатно бољи.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, остаје при процени изреченој у Кварталном монитору у јуну да ће раст БДП-а у 2022. бити око три одсто.

„Оно што обара привредни раст у овој години је лошија пољопривредна сезона него што је било очекивано. Доста је неизвесности да ли ће бити довољно гаса и несташице струје и то би у последњем кварталу могло драстично да обори БДП. Многи фактори су ван контроле владе као што су цене на светском тржишту, понуда производа. Раст каматних стопа негативно утиче на грађевинарство, смањују се инвестиције. Показатељ тога је пад цена метала који се користе у грађевинарству”, каже Арсић.

Што се тиче минуса у државној каси њиме држава може да управља и то када ће и колико дугова да преузме, посебно од ЕПС-а. Дефицит је за првих шест месеци релативно мали, јер инфлација доноси велике приходе, а велики део расхода се није повећавао. Плате у јавном сектору и пензије чине половину расхода државе, а оне још стоје.

„Дефицит ће дефинитивно бити већи до краја године, а биће тих 4,5 одсто БДП-а само ако држава преузме знатни износ неких дугова. Ту мислим на дугове ЕПС-а и гаранције ’Србијагасу’. Када држава преузме њихове обавезе онда постају део дефицита”, напомиње Арсић.

Михаило Гајић, програмски директор истраживачке јединице Либертаријанског клуба (Либека) очекује благо успоравање привредног раста због поремећаја цена, проблема са превозом, јер не може Дунавом, што утиче на увоз и извоз, високих цена енергената што ће се све одразити на индустријску производњу.

„За нас је велики проблем пословање енергетских предузећа у власништву државе ЕПС-а и ’Србијагаса’. Прошле грејне сезоне смо увезли струје за око 3.000 гигават-сати по цени од 200 до 300 евра за мегават-сат. Та струја се привреди продаје за око 75 евра и домаћинствима за 45 евра. Разлику мора да надокнади ЕПС. Енергетска предузећа су прошле године направила губитак од милијарду евра који се још не види у билансима предузећа. Ми сада имамо већу потрошњу него производњу струје и поставља се питање одакле ће новац за покриће губитака да дође. Држава није одушевљена да то стави у дефицит, јер тиме шаље сигнал инвеститорима да нешто није у реду са јавним финансијама. Зато сада очекујем мало рачуноводственог играња да њихови губици не уђу у дефицит, а то ће вероватно да се ради давањем гаранција за кредите које та предузећа узимају. Пошто неће моћи да те зајмове отплате, држава ће да их преузме на себе па ће да се појаве у јавном дугу, али се неће видети у дефициту”, наводи Гајић.

Горан Радосављевић, професор на Факултету за економију, финансије и администрацију очекује привреди раст до три одсто. Што се тиче дефицита сматра да дефицит неће бити толико велики као што прогнозира Ерсте банка из простог разлога што висока инфлација пуни буџет. Сем тога ми нисмо извозно оријентисана привреда па на нас не може много да утиче пад светске тражње што се видело и за време короне.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.