Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Албански екстремисти не желе Србе повратнике

Призрен, град у којем сада живи тек двадесетак Срба (Фото М. Тодоровић)

И после 23 године од протеривања Срба с Косова и Метохије албански екстремисти и даље се жестоко противе повратку српског живља на своја вековна огњишта. Колико су у томе успели, говори податак да се од око 220.000 Срба протераних 1999. године вратило свега нешто више од два одсто. То јасно указује да на овом плану нису постигнути скоро никакви резултати. Међутим, мало се говори о томе да се процес исељавања Срба из јужне српске покрајине и даље наставља. Уништавањем српске имовине, сталним претњама, пљачкама, хапшењима и осталим притисцима, албански екстремисти настоје да српском живљу стану на пут повратка.

Како године пролазе, интересовање за повратак је све мање, а они који су се вратили готово свакодневно доживљавају претње, паљење новосаграђених кућа, пљачку имовине... Албански екстремисти чине све да до повратка Срба не дође, у чему им здушно помажу и власти ове такозване државе, које, на челу с „премијером” Албином Куртијем, хапсе и прогоне српски живаљ. Не бирају средства како би спречили Србе да се врате у завичај, о чему говоре бројни примери.

Срби из села Мушутишта, код Суве Реке, већ годинама се спремају за повратак на своја огњишта. Међутим, томе се противе њихове некадашње комшије из овог и околних села. Неколико покушаја Срба да оду у своје село завршило се без успеха, јер су их на путу до села од тога одвраћали екстремисти који су заузели њихова имања. Све куће у овом селу, у којем је до 1999. живело више од 1.500 српских душа, порушене су, као и сеоска православна црква, од које су остали само темељи. Међутим, Срби протерани из Мушутишта не одустају од повратка кући.

Слична је и судбина Срба протераних из Ђаковице, града у којем је до 1999. било више од 11.000 српских житеља, а данас нема ниједног Србина, осим три монахиње, које живе у гету и страху од албанских екстремиста. И Ђаковчани су упорни и не желе да одустану од повратка у Српску улицу, који су „окупирали” Албанци из овог града и околних села.

И остали Срби који су пред налетом албанских терориста морали да оду из завичаја доживљавају сличну судбину. О томе говори и пример из села Зочишта, код Ораховца. Наиме, пре десетак година у овом селу је саграђено четрдесетак кућа за повратак више од 200 протераних Срба. Међутим, њиховом доласку успротивили су се Албанци из тог села, тако да до повратка није дошло, а новосаграђене куће су срушене и опљачкане. У овом селу једини Срби су четири монаха, који су остали у овдашњем манастиру. Ова светиња обновљена је након што су је албански екстремисти из овог и суседних села порушили до темеља.

Села на подручју призренске и суворечке општине остала су готово без Срба. Да није тридесетак повратника у селу Новаке, надомак Призрена, и осамдесетак Срба на подручју Средачке жупе, слободно би се могло рећи да је овај крај јужне српске покрајине остао без српског живља.
Мирослав Тодоровић,
Призрен/Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zikica
Lagali su svoje sunarodnike kad se otepe sve ce biti bajno i sjajno, a onda 14 godina od tzv otcepljenja je usledilo otreznjenje, tzv nezavisnost ne moze da se jede. Pa su tako mnogi otisli stomakom za pogacom i polako zaboravljaju nezavisnost koja nije jestiva, a ovi koji su ostali ili se bave trgovinom ljudima/ljudskim organima ili psihohalucionogenim supstancama pa se boje da im neko ne pokvari unosan posao zarade na tudjoj nesreci. Srbija mora da insistran an UN rezoluciji 1244.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.