Понедељак, 03.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Република Српска потражује имовину у Хрватској

Поглед на популарно далматинско летовалиште Шибеник (EPA-EFE/ANTONIO BAT)

БАЊАЛУКА - Инвестиционо-развојна банка (ИРБ) Републике Српске покренула је посредством ријечког адвоката Владана Зечевића више судских, управних и других поступака пред надлежним органима у Хрватској, да би јавна предузећа из Републике Српске коначно повратила своју предратну имовину у овој држави. Из ИРБ-а су за бањалучки Глас Српске навели да је, након што је у августу прошле године склопљен уговор са Зечевићем, направљен значајан искорак у решавању имовинско-правних односа некретнина јавних предузећа из Републике Српске које се налазе на простору Хрватске.

„С обзиром на то да се поменуте некретнине налазе на подручју друге државе, ове активности за уређење права на некретнинама, уз примену Споразума о питањима сукцесије, Анекс Г, треба да се спроводе на простору Републике Хрватске, самим тим и од стране адвоката са подручја ове државе”, појаснили су из ИРБ-а.

Анализирајући досадашње резултате навели су да је у овом периоду од годину дана, а на основу увида на терену и анализе имовинско-правне документације, утврђено фактичко и правно стање сваке појединачне некретнине, што је био и један од основних задатака ријечког адвоката у складу са потписаним уговором о пружању правних услуга.

У Хрватској је, како је утврђено, пар десетина некретнина, а реч је о некадашњим радничким одмаралиштима, земљишту, пословним просторима, продавницама, канцеларијама, складиштима и сервисима.

„Највише тих некретнина се налази у регији Далмације, Славоније, Посавине и Баније. Неке од предметних некретнина су и данас у функцији, док су неке девастиране због вишегодишњег некоришћења”, навели су из ИРБ, не наводећи која то све јавна предузећа потражују своју имовину у Хрватској.

Ријечки адвокат Владан Зечевић потврдио је за Глас Српске покретање ових поступака пред надлежни органима у Хрватској, не откривајући при томе више детаља.

Према речима адвоката и председника удружења „Одузета имовина” Зорана Ристића, Хрватска већ деценијама игнорише Анекс Г, у којем је наведено да ће права на покретну и непокретну имовину, на коју су грађани или друга правна лица имали право 31. децембра 1990. бити призната, заштићена и враћена од стране те државе.

Уместо тога, како каже, Хрватска је сву ову имовину прогласила државном дајући је под закуп на 30 година.

„Тај процес и данас траје. Један приватник из Груда недавно је уложио огроман новац у куповину, односно закуп хотела на Макарској ривијери. И то ништа не би било спорно да се не ради о имовини која припада Електропривреди БиХ”, каже Ристић.

Додао је да се вредност имовине предузећа из БиХ и Србије у Хрватској процењује на десет милијарди марака.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Taj most je izgradjen kako bi se ''sever Hrvatske'' povezao sa Jugom bez prelaza bosanske granice. Za turiste neugodno i nepotrebno. Bosanski izlaz na more je podelio Hrvatsku na navedene delove.
nikola andric
Ja sam vise puta ukazao na razliku izmedju SVOJINE (na svarima) i IMOVINE koja pored STVARI ukljucuje i POTRAZIVANJA. Potrazivanja se ne mogu ''oduzimati'' posto vaze samo izmedju odredjenih LICA ( fizicka i pravna). Ovde se radi o SVOJINI na nepokretnim stvarima cije je dokazivanje lakse nego na pokretnim stvarima (zemljisne knjige, itd,) Kako ce Republika Srpska , kao pravno lice, da trazi u Hrvatskoj ''imovinu'' odnosno ''NEKRETNINE '' koje nisu njeno VLASNISTVO? Da o IMOVINI i ne pricamo.
Po svim logikama i pravu
BiH se morala pitati i dozvoliti gradnju mosta, medjutim posto zivimo u svijetu gdje su pravo i pravda selektivni onda HR ''nije morala'' pitati BiH. Usput avnojevske granice exYU republika su medjunarodno-pravno svakako diskutabilne, pogotovo jos ako su i granice SFRJ od mnogih kompromitovane i negirane.
Иван Грозни
А зашто ово није урађено када је Република Српска омогућила Хрватској уградњу Пељешког моста.
Драган П.
Додик се противио иницијативи БиХ да се заустави изградња моста. Можда то није био одлучујући фактор у томе да мост буде изграђен, али чињеница остаје да је РС по том питању била на линији са Хрватском. Као и по неким другим питањима.
Luis
Pa nije urađeno jer Srpska zapravo nije omogučila izgradnju tog mosta. Da je Pelješki most u Srpskoj ili da ga je Srpska platila ili da je HR trebala saglasnost Srpske ili čak BiH za izgradnju mosta onda bi to bilo tako. A u stvari se ni BiH ni Srpska o tome nisu pitali.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.