Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Акредитовани сви државни факултети, али не и приватни

Један од најчешћих разлога за ускраћивање акредитације је недовољан број професора, јер ако високе школе приказују оне који су већ ангажовани у другој установи, они не могу да се воде као њихови предавачи
(Д. Јевремовић)

Сви државни факултети и студијски програми на њима су акредитовани и матуранти који ће покушати да их упишу у другом кругу могу то без бојазни да учине. Међутим, у претходне две године два приватна факултета и чак 26 студијских профила на високошколским установама у приватном власништву у Србији изгубило је акредитацију, упозорава проф. др Ана Шијачки, в. д. директора Националног акредитационог тела (НАТ).

Зато саветује потенцијалне бруцоше да пре пријављивања за септембарски пријемни испит прво утврде да ли високошколске установе на којима конкуришу имају акредитацију. То се може једноставно проверити у Водичу за студенте на сајту НАТ-а.

То би требало да учине и они који настављају студије, јер је од 26 студијских програма који су изгубили акредитацију, највише оних на мастер студијама, чак 11. Ако заврше неакредитовани факултет или студијски програм, диплома им, подвлачи Шијачки, неће важити. Што, међутим, не важи за оне који су започели студирање на акредитованој установи која је изгубила акредитацију за неки од студијских програма. Др Шијачки објашњава да такви факултети имају право да изведу уписане генерације академаца по раније одобреним програмима, али да им необновљена акредитација не дозвољава упис нових студената на тај студијски програм.

Прва жена у НАТ-у није желела да открије имена два приватна факултета који су изгубили акредитацију, јер су, како каже, жалбени поступци у току. Ипак, објаснила је да је једна високошколска установа још на почетку претходне школске године одбијена за почетну акредитацију, а НАТ је препоручио Министарству просвете, науке и технолошког развоја да јој не изда дозволу за рад. Други приватни факултет није испунио услове које поставља НАТ, па му ранија акредитација није обновљена.

– Национално акредитационо тело чини све да убрза акредитације високошколских установа и студијских програма, а да се не изгуби на квалитету самог процеса, како би све заинтересоване стране, установе, матуранти, студенти, родитељи, шира јавност, благовремено били обавештени о исходима првих и поновних акредитација. Што се тиче државних факултета и студијских програма на њима, сви имају акредитацију НАТ-а.

Према Закону о високом образовању, факултету који није обновио акредитацију за неки студијски програм дозвола за рад по њему важи још годину дана. Али губи право на упис нових студената на тај студијски програм. Високошколска установа којој није прихваћен захтев за акредитацију, има право да га понови по истеку 90 дана од доношења коначног решења о одбијању. Зато већина таквих факултета одмах по истеку 90 дана поднесе нови захтев за акредитацију, како би се нови поступак завршио у року од годину дана, у којем им важи дозвола за рад за тај студијски програм – појашњава Ана Шијачки.

Мало је, како каже, другачија ситуација у случају акредитације саме установе. Факултету који не добије акредитацију, односно поновну акредитацију саме установе, дозвола за рад важи још годину дана, без права уписа студената. НАТ о негативном исходу акредитације високошколске установе извештава министарство, које јој затим одузима дозволу за рад.

У случају престанка пословања високошколске установе због одузимања дозволе за рад или другог разлога, ресорни министар на предлог Националног савета за високо образовање у року од 30 дана од момента престанка рада доноси акт којим се тамошњим студентима обезбеђује завршетак студија на неком другом факултету. Трошкове завршетка њихових студија сноси високошколска установа, појашњава за „Политику” професорка Шијачки.

Један од најчешћих разлога за недобијање акредитације је то што факултет нема довољан број наставника, односно они које приказује већ су ангажовани у другој установи, па се не могу водити као предавачи тог факултета. Све установе акредитоване су тек када обезбеде довољно наставног кадра. И то компетентног. Јер Ана Шијачки као још један од честих разлога за одбијање наводи то што поједини факултети ангажују истог наставника, бираног у одређеној ужој научној области, да буде предавач не само на предметима који припадају тој ужој научној области, већ и на другим предметима у истој установи, иако за њих није компетентан, нема докторат или остале потребне референце.

Професорка Шијачки истиче да увођење софтвера НАТ2019 треба да спречи да исти професор буде ангажован више од дозвољеног акредитационог максимума од 12 часова активне наставе недељно на свим високошколским установама, а може га распоредити тако да предаје и на више од два факултета или високе школе. Тиме су спречене раније ситуације да један наставник буде пријављен у више високошколских установа, како би фиктивно задовољиле услове акредитације да све имају по минималних 20 професора, а да се притом професор не појављује и не држи предавања, већ студенти виђају само асистенте.

Пажњу јавности однедавно привлачи и последња акредитована приватна високошколска установа у Србији, Универзитет МБ, који се налази у београдској Драјзеровој улици. Можда и због разноликости студијских програма које нуди у велелепном здању на Дедињу, јер има основне, мастер и докторске студије из информационих технологија, права и сликарства.

– Наведени универзитет испунио је све неопходне услове прописане Стандардима за почетну акредитацију, што му је омогућило добијање дозволе за рад од ресорног министарства. Такође, у законом прописаном року од годину дана овај универзитет предао је захтев за акредитацију установе и студијских програма и акредитован је.

Према Закону о високом образовању, високошколска установа може да има статус универзитета ако остварује академске студијске програме на свим степенима студија, у оквиру најмање три поља и три области. У конкретном случају, поменути универзитет има студијске програме акредитоване у уметничком, техничко-технолошком и друштвено-хуманистичком пољу и на три степена студија: основним, мастер, или интегрисаним и докторским студијама.

То је минимално што универзитет мора да има акредитовано од студијских програма. Универзитет у Београду, с друге стране, као најстарији и највећи у Србији, са 31 факултетом, има око 350 акредитованих студијских програма на основним, мастер и специјалистичким струковним и академским студијама, интегрисаним и докторским студијама у свих пет поља и у скоро свим областима – појашњава професорка Шијачки.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Добар старац
Зашто би се будући студенти, поред знатних трошкова које подносе њихови родитељи, постављали у улогу некаквих детектива у погледу акредитационог статуса факултета, односно студијских група? Ако држава формира актедитационо тело, онда има да активира и тело које забрањује упис студената уколико факултет не испуњава законске услове. За прекршај - повраћај новца студентима уз припадајуће камате, као и драконске новчане казне.
Petar
Bez sumnje nase skolstvo je katastrofa,,,Stampanje diploma sa privatnih fakulteta ,,privatnih univerziteta je uzelo ogromnog maha i tome se POD HITNO mora stati na put!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.