Петак, 30.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ТОМИ ЕМАНУЕЛ, гитаристa

Доносим радост тамо где су бол и туга

Када сам био млађи, фрустрирало ме је то што нисам лекар или ватрогасац или хирург. Али свирање гитаре је моја служба
(Фото: Марко Марковић)

Један од највећих музичара света Вилијам Томас Емануел, аустралијски акустични гитариста, после девет сати пута из Црне Горе стигао је на Рашке духовне свечаности свеж и насмејан, а у току овог разговора на гитари је у бекстејџу кратко проговорио и музичким језиком. Сутрадан је кренуо за Београд, на „Бирфест”. Они који су имали срећу да слушају његово светско извођење на Тргу у Рашки прексиноћ, памтиће то читавог живота, звук гитаре као да је на сцени десет људи, ритам, блуз, соул и џез, све одједном, све усаглашено.

Томи Емануел је професионални музичар од детињства, познат је по посебној техници и енергичним наступима, добитник је многих награда, а Аустралија му је доделила посебне почасти. Недостајао је само ове године и на овом концерту у Рашки наш Милан Влајчић, који би озарен узвикнуо: „Како је ово добро!”

Музичар сте од детињства, од ваше пете године?

Прве акорде научио сам са четири године, од мајке која је свирала хавајску музику. Тако сам почео. Онда смо моја браћа и ја кренули да свирамо заједно у бенду. Једном кад сам стао на сцену био сам „упецан”, морао сам да наставим то да радим.

И од тада све ово време сте на путу, да ли вам то некад тешко пада?

Да, све ово време... Па, теже је мојој породици него мени. Није лако, путовања нису за свакога, видео сам како су се животи неких људи распали због тих турнеја. Волим турнеје, волим да путујем, али више од тога – да свирам за људе. Зато сам овде.

Да ли некада мењате репертоар или став када свирате у малом граду уместо на неком великом фестивалу у свету?

Не, свирам од срца, дајем све од себе, било да је ту двеста или двеста хиљада људи. За мене нема разлике. Даћу људима најбоље од себе. Срећан сам зато што сам резервисан са џез и блуз фестивале, за кантри и класичне, и онда свирам онако како то увек чиним. Мислим да то нема неку ознаку или налепницу. Нисам џез музичар, али волим џез и знам да га свирам. Моја музика је комбинација свега што ценим и склон сам свакој врсти музике све док у себи има соул. Док има срца. У сећању чувам тренутке попут оних кад сам први пут чуо Оскара Питерсона како свира клавир, нисам могао да верујем шта чујем, нисам могао да верујем. Или Џоа Сатријанија и његов звук и његове бриљантне идеје. То јесу различите врсте музике, али заједничка им је тежња ка изврсности, ка савршенству. Сеговија је то постигао, многи јесу. Има пуно сјајне музике и овде у Србији, у Хрватској, у Мађарској. Свирао сам са Влатком Стефановским, радили смо заједно у „Kings of Strings”, и са Стокело Розенбергом. Било је то сјајно време.

Али Чет Аткинс је највише утицао на ваш стил?

Он је на мене имао највећи утицај. Не само у свирању већ и у томе шта је добра песма, шта је добар аранжман, да ли је у сазвучју, колико треба да траје, све то. Кад сам слушао друге, помишљао бих да нису сасвим усаглашени. Али његов стил нешто ми је говорио иако сам ја више рокер, а Чет је био претходна генерација. Одрастао је уз Бинга Крозбија, Френка Синатру и Леса Пола. Ја сам стасао уз њега и покушавајући да схватим његове идеје, али оно што ми је дао била је способност да чујем добру песму и да је створим, да свој аранжман учиним занимљивим. Његове плоче звучале су боље од свих других који су свирали гитару. Увек је било нечег другачијег, нечег неочекиваног и то ми се свидело. То је забавно. Када пишем песму знам да негде мора бити изненађења за слушаоца, нешто што није очекивао.

Да ли мислите да је импровизација узвишеност у уметности?

То је дивна ствар и прелеп осећај. Често кажем младим гитаристима, посебно онима који хоће да свирају џез, да слушају скат Еле Фицџералд, да прво то науче пре скала, наравно, то морају знати, али да слушају то фразирање, колико је то лепо. Када импровизујем, покушавам да одсвирам оно што ми је у глави одмах пошто се појави. Могу да свирам гитару у свом уму и да размишљам као певач или трубач. Понекад имам идеју биг бенда.

Причали смо о вама, један момак је у надахнућу рекао да вас сматра живим Џимијем Хендриксом...

Хендрикс је нешто друго, али оно што је урадио јесте да је блуз учинио психоделичним, преобукао га је у нешто друго, али то је и даље блуз.

Он је знао да на сцени поломи гитару. Да ли сте некада имали тај порив?

Не. Многе гитаре јесам поломио, али на турнејама, у авионима. Неке моје гитаре су изгребане, али користим те огреботине за одређене звуке. Ово је једна од мојих нових гитара, сва је од аустралијског дрвета. Видите, ово је гумени затварач, а када га отворим, унутра је микрофон, тако постижемо звук велике акустичне гитаре. Али зато морате да прекријете отвор.

После Рашке свирате у Београду?

Да, биће велико, биће гласно.

Који су вам концерти омиљени?

Имам ту срећу да свирам много концерата. Синоћ је било дивно, возили смо се девет сати и поново прикупљам енергију разговарајући са вама, физички сам преморен, али поново придобијам своје моћи.

Да ли сте забринути због околности у свету?

Наравно. Како да не будем. Имам кћерку од седам година. Најтеже је то што не могу ту ништа да променим. Не могу ништа да поправим, а не можете ни ви. Али могу да донесем позитивну енергију тамо где је негативна. Могу да створим радост тамо где су бол и туга. Могу да пружим музику тамо где је нема. Могу да будем ту за неког другог. То је моја улога. Када сам био млађи, фрустрирало ме је то што нисам лекар или ватрогасац или хирург. Али свирање гитаре је моја служба. Сви имамо задатке, ваш је да људима кажете шта се дешава, а то је важно као и када вам лекар прегледа грло. Бог очекује од нас да се појавимо и дамо све од себе.

Пре концерата се молите?

То је молитва музичара. „Боже, учини ме празном трском из које ће нестати бездан сопства. Избави ме од мог ега, мене, и струји кроз мене, нека будем Твој проводник да Твоја љубав може да узлети од мене ка Теби и ка свима осталима.” То је музичарска молитва.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Hvala za članak zbog koga sam upoznao ovog sjajnog muzičara! Ima ga dosta na YouTube-u, ne prestajem da ga slušam.
Mira
Super!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.