Среда, 05.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметност функционише као алат самоеманципације

Мирослав Карић и Небојша Миленковић окупили су екипу млађих уметника на изложби која је уједно и платформа за размену мишљења
Милица Билановић, Plants/Индустријска постројења, инсталација, 2022.

Мирослав Карић, кустос Музеја савремене уметности Београда, и Небојша Миленковић, музејски саветник Музеја савремене уметности Војводине, окупили су у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића екипу млађих уметника. Радови девет аутора – Павла Бановића, Милице Билановић, Виктора Цвејића, Катарине Јовановић Allfe, Луке Личине, Немање Миленковића, Константиноса Пателиса Милићевића, Тијане Петровић и Адриене Ујхази – настали су у различитим медијима и складно су се уклопили у излагачки простор, а заједнички именитељ им је сам наслов поставке „Ставови и форме: Уметност као форма мишљења”.

Двојица кустоса као полазиште за ову изложбу, која траје до 8. октобра и која је уједно и платформа за размену мишљења оног дела наше уметничке сцене који ће у будућности њу и обликовати, узели су као полазиште неке од теза чувене изложбе Живиш у својој глави: Када ставови постану форме Харалда Земана из 1969. Актуелизација у времену садашњем огледа се у потрази за одговором на питање/дилему да ли су, и у којој мери, искуства нових уметничких пракси шездесетих и седамдесетих присутна у схватању уметности аутора млађе генерације (до 30 година).

Зашто баш референце на Земана?

– Реч је свакако о најславнијој изложби уметности какву данас познајемо. У времену кад је одржана, она је била нека врста идеолошке платформе за дефинисање бурних и далекосежних преврата који су се, како у уметности тако и друштву, одвијали у реалном времену. Институционализујући нову авангарду, Земанов кустоски гест важан је и због артикулисања позиције самог кустоса, који више није пуки посредник већ постаје истински актер уметничке сцене. Земанова изложба отворила је простор манифестовању уметности у свакодневици, односно ономе што ће бити препознато као уметност у проширеном пољу. То „проширење” тицало се, превасходно, демократизације (тадашње) нове уметности, која се огледала у напуштању конвенција и повлачењу знака једнакости између термина „уметност” и „живот” – објашњава Миленковић.

Заједно потом њих двојица додају да ствараоце чији су радови пред публиком нису бирали по неком посебном кључу већ да су их, како истиче Карић, занимали радови младих уметника код којих су препознали неку врсту еха историјских концептуалних пракси, односно који саобразно контекстима времена у којем живе и раде, кроз уметност траже израз и деловање базиранo на процесима, истраживањима, искорацима из медија за које су формално едуковани, додирима са науком...

– Мислим да су утицаји уметности шездесетих и седамдесетих година свакако присутни, освешћени у различитом интензитету и на разне начине и, наравно, посредовани кроз знање о значају нових уметничких пракси и њиховој промени парадигми у уметности која је у наступајућим деценијама одредила даљи пут уметничким тенденцијама, појавама, стратегијама – додаје Карић, а његов колега се надовезује:

– Бирани су по енергијама. Полазишта нашег истраживања тицала су се могућности манифестовања уметности у свакодневици, с тим што су те свакодневице, разуме се, разноврсне. Интересовали су нас могући контексти уметности, природе и друштва данашњице, свеједно да ли је реч о опсесијама, наметнутим вредностима или лимитима, ограничењима и аномалијама.

Миленковић (лево), Карић (десно) и окупљени уметници (Фотографије МСУБ/Б. Јањић)

Артикулисањем питања и(ли) одговора о позицији уметности и уметника данас, као и њиховом претпостављеном друштвеном статусу, изложени радови, поред самог стварања, акценат стављају на процес мишљења уметности. Намеће се питање – где себе ови аутори позиционирају у односу свет-друштво-уметност?
– Рекао бих да за њих важе иста питања и дилеме као и за бројне претходне генерације уметника. Прво питање са којим се суочавају јесте шта и како даље након студија, посебно у средини која и није да баш нешто цвета у могућностима за младе уметнике, нити да обећава нешто на дуже стазе што се тиче егзистенције и пристојног живота од уметничког рада. Наравно, ту су њихове оправдане забринутости и запитаности о спремности на сусрет са правим светом уметности, тј. начинима његовог функционисања у крајњој бирократизацији, менаџеризацији, компетицији интереса. На почецима су својих уметничких каријера и испитују још увек терен, излазе са врло промишљеним и провокативним увидима у феномене који их окупирају и које истражују невезано да ли је реч о непосредном личном окружењу, интерним законитостима уметничког система, сопственог рада или проблематизују поља ширих локалних и глобалних друштвено-политичко-економских контекста – наглашава Карић.

У том смислу, о незадовољавајућем статусу уметника прича се већ дуго. Да ли ови млади људи уопште виде могућност промене?

– Верујемо да тежег, али и важнијег питања у овом тренутку нема. Наш кустоски став јесте да се промена не уводи декретом већ се она дословно осваја: учествовањем, немирењем, постављањем питања, инсистирањем на одговорима... Наша изложба фокусира се на микропромене, које су опипљиве и реално видљиве, где сама уметност повремено функционише и као алат самоеманципације. У којој мери ће та еманципација бити видљива, односно примењива и на друштво, ми као кустоси, а свакако ни уметници, не можемо да утичемо, а ни да предвидимо. Рецимо да смо и сами склони да ову изложбу посматрамо као кустоски гест. Да ли ће он резултирати нечим конкретнијим и далекосежнијим, верујемо да ће бити видљивије у следећим издањима, од којих ће прво бити већ крајем маја 2023. у МСУВ у Новом Саду – најављује Миленковић, а Карић закључује:

– Мислим да као и сви други осцилирају у својој вери за могућношћу промена, али кроз свој рад, ако ништа друго, отварају питања, рефокусирају виђења на одређене друштвено-уметничке проблематике, труде се да критички преслишају све што се намеће у некаквом диктату времена, система, уређења, вредности.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.