Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свега четвртина младих у Србији ради посао за који се школовала

Истраживање омладинске организације показује да је упркос свему чак 90 одсто њих спремно да ради нешто друго док не нађе адекватно занимање у струци, а 60 процената прихвата преквалификацију
Фото Н. Марјановић

Тек сваки четврти млади човек у Србији ради посао за који се школовала, показује најновије истраживање Кровне организације младих Србије под називом „Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији за 2022. годину”. Студија која је урађена на узорку од 1.117 испитаника, од 15 до 30 година, показује да чак 58 одсто младих не ради у струци, док је 17 процената њих донекле запослено на позицији за коју се образовало.

Осим тога, петина младих која се школује или је завршила своје образовање, сматра да за њиховим образовним профилом не постоји потреба на тржишту радне снаге. Већини младих који раде у својој струци, било је потребно мање од годину дана да се запосле, док је петини требало више од три године.

– Упркос свему млади нису пробирљиви и искључиви што се тиче посла – чак 90 одсто њих спремно је да ради друге послове док не нађе адекватно занимање у струци, а 60 процената спремно је да се преквалификује. Међутим, иако су млади спремни да се прилагођавају условима тржишта, остаје присутан проблем неусклађености образовног система и тржишта рада – истакла је Миљана Пејић, генерална секретарка Кровне организације младих Србије, приликом представљања овог извештаја.

Према званичним подацима Националне службе за запошљавање, у мају је било регистровано 86.575 незапослених младих, што представља значајан пад у односу на прошлогодишњи април, када се на бироу налазило 115.533 младих. Забрињава, међутим, податак да се на бироу налази 39.201 младић и чак 47.079 младих жена, што је илустративни доказ тезе да послодавци радије запошљавају особе које сигурно неће да отворе трудничко боловање.

Подаци такође говоре да скоро петину укупно незапослених у Србији чине млади узраста од 15 до 30 година, а више од трећине незапослених је из региона Централне и Западне Србије. У нешто мањем проценту млади су незапослени у региону Јужне и Источне Србије, док у Војводини петина младих не ради. Најмање незапослених младих је у Београду (8,6 одсто) и у региону Kосова и Метохије (8 процената).

Међутим, реалан број младих који немају посао тешко је утврдити, јер је мање од четвртине незапослених навело да је регистровано код Националне службе за запошљавање. Процене Евростата говоре да је у Србији у 2020. години петина младих припадала тзв. НЕЕТ категорији – нити се школују, нити траже посао, нити су на обуци. Иначе транзиција од школе до првог стабилног (и)ли задовољавајућег посла у нашој земљи траје скоро две године.

Од укупног броја запослених младих, свега трећина има уговор о раду на неодређено време, чак петина њих ради на црно, четвртина има посао на одређено време, а свака десета особа запослена је преко омладинске задруге. На питање колико су задовољни тренутним послом, млади су на скали од један до пет дали просечну оцену од 3,61.

Иначе, овогодишњи KОМС-ов извештај показује да је у академској 2021/22. години, на свим високошколским установама и свим нивоима студија у Србији уписано 243.730 студената – око две хиљаде више него претходне године. Од укупног броја уписаних, 102.527 студената је мушког пола, док је 141.203 индекса подељено девојкама. На државним и приватним универзитетима укупно је уписано 205.058 студената – 174.837 академаца добило је индекс на државном, а 30.221 започело је студије на приватним факултетима.

На високим струковним државним и приватним школама укупно су уписана 38.672 студента – од тога је 32.533 академаца на државним, а 6.139 студената на приватним високим школама. Од укупног броја академаца, 40,5 одсто њих уписано је на буџет, а 59,5 процената само финансира своје студије. На питање колико су задовољни образовним програмом за који се школују или су се школовали, на скали од један до пет, млади су дали просечну оцену од 2,83.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Grunf
Jel u statistiku upadaju i svi oni sa menazmenta na giga, mega, sega fakultetima ili oni rade u struci?
Zoran
I 100% onih koji napustili Srbiju rade posao za koji se skolovali.
expat
Svakako (ne). Doktori voze taxije po USA i Canada , automehanicari deliveraju hranu, profesionalni vozaci slepera i autobusa polazu za "B" kategoriju...spisak je predugacak. To mozes prodati samo onima koji ne poznaju ovaj kontinent.
Milos
Ово није тачно.
Земунац
Сасвим нормално за земљу где нема планирања кадрова и где се деца уписују у школе и на факултете који су у тренду, иако знају да нема слободних радних места. Некада је било нпр. за медицинаре: ''Сви би хтели да раде у Београду, а провинција вапи за вама.''. Данас ни у провинцији нема слободних места за медицинске сестре, техничаре, лекаре.
eto
ni kod odraslih nije bitno drugačije.
Luis
Tri četvrtine njih dakle rade posao za kojeg se nisu školovali što znaći da za tri četvrtine poslova škola ni ne treba.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.