Петак, 09.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Потврђена прва оптужница за ратне злочине у „Олуји”

Колона српских избеглица из Хрватске 1995. (Фотодокументација „Политике”)

Апелациони суд у Београду потврдио је решење Вишег суда у Београду којим је потврђена прва оптужница коју је спрско Тужилаштво за ратне злочине подигло против четворице официра хрватског ратног ваздухопловства за злочине почињене у војно полициској акцији „Олуја” договореној на састанку војног и политичког руководства Хрватске на Брионима 31. јула 1995. године.

Потврђеном оптужницом обухваћена су четворица припадника хрватског ратног ваздухопловства Владимир Микац (67) из Птуја, Зденко Радуљ (69) из Осијека, Жељко Јеленић (69) из Пуле и Данијел Боровић (64) из Вараждина.

На терет им се ставља да су извршили кривично дело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву.

Другостепени суд је одбио жалбе бранилаца окривљених и потврдио првостепену одлуку Посебног одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, прецизирано је у одлуци објављној на сајту Апелационог суда у Београду.

По налажењу Апелационог суда првостепени суд је правилно закључио да има довољно доказа за подизање оптужнице, те да није потребно боље разјашњење ствари јер докази прикупљени дају основа за закључак да се окривљени оправдано сумњиче за кривично дело за које се терете, јавља Танјуг.

Односно, како је прецизирано у одлуци, ти докази су довољни за закључак о постојању оправдане сумње неопходне за изношење ове кривичноправне ствари пред суд и ускоро се очекује почетак суђења.

Након ове одлуке Апелационог суда може се очекивати да оптуженика ускоро буде заказан почетак суђења пред Одељењем за ратне злочине Вишег суда у Београду.

У оптужници у коју је Танјуг имао увид пише да је „Олуја” подразумевала напад на јужни и северни део Републике Српске Крајина (РСК) са циљем да се у кратком року Војска РКС порази и преузме контрола над тим делом РСК, а председавајући састанка на коме је одлука донета, покојни хрватски председник и врховни командант Фрањо Туђман, пренео је да за ту одлуку, постоји подршка Немачке, НАТО и Сједињених Америчких Држава, као и подршка да, како је рекао „нанесемо такве ударце да Срби практично нестану”.

Циљ ове акције био је, према оптужници, да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живело у Хрватској, с тим да им се оставе два путна правца за излазак.

Туђман је тада, наводи се, рекао да Србима треба тобоже јемчити грађанска права и јавно их позвати да се не исељавају, али истовремено им, преко радија и телевизије, односно путем летака, саопштавати којим се путним правцима становништво креће, односно напушта Хрватску.

Оптужени су након тога, наводи се у оптужници, спровели поменуту брионску одлуку и наредили авионске нападе на цивилно становништво, што је за последицу имало смртно страдање и рањавање више цивила српске националности и панично бежање цивила према Србији, уз учвршћивање њихове одлуке да напусте територију на којој су до тада живели и више се не враћају, што је довело и до промене етничког састава Хрватске.

Према оптужници, сада покојни генерал бојник Јосип Чулетић, је у својству руководиоца Центра оперативног руковођења издао наређење оптуженом Микцу команданту 92. Зракопловне базе Пула, и Зденку Радуљу команданту 91. Зракопловне базе „Плесо”, Загреб, за авинонске нападе по циљевима на земљи, што укључује и цивилно становништво које је бежећи од напада хрватске војске и полиције већ напустило своје домове у Хрватској и прешло у дубину територије суседне међународно признате државе Босне и Херцеговине.

Становништво се, кретало према препорукама хрватских власти, путевима који су им од њих били сугерисани као сигурни и отворени за одлазак, у колонама у којима није било војних формација, оклопних војних возила, тенкова или тешког наоружања Војске РСК.

Микац је, поступајући по добијеном наређењу, наредио Јеленићу авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Петровац-Кључ, извлачећи се из Хрватске, са територије РСК, са простора Далмације и Лике.

Радуљ, такође поступајући по добијеном наређењу, издао је наређење оптуженом Боровићу за авионски напад на избегличку колону која се кретала у рејону у којем такође није било никаквих оружаних сукоба, путем Босански Новци-Приједор извлачећи се из Хрватске са територије РСК, са простора Кордуна и Баније.

Потом је Јеленић , поступајући по добијеном наређењу, наредио НН пилоту да користећи авион „Миг 21” (који је претходно пребазирао из Пуле на аеродром у Сплиту) изврши напад по избегличкој колони која се кретала путем Босански Петровац-Кључ, што је овај учинио 7. августа 1995. године у поподневним часовима.

Он је на подручју Општине Босански Петровац, у БиХ, најпре прелетео избегличку колону (која је до тада превалила више од 60 километара од границе са Хрватском), а потом окренуо авион и у повратку, иако је видео да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовао ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкој колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, којом приликом је убијено 10 цивила.

У том нападу је више људи рањено, од којих је до сада идентификовано 15 људи, а критичном приликом је више возила у колони уништено.

Боровић је, поступајући по добијеном наређењу , наредио двојици НН пилота да користећи два авиона „Миг 21” (са аеродрома Плесо) изврше напад по избегличкој колони која се кретала путе Босански Нови-Приједор, што су и учинили дана 8. августа 1995. године у поподневним часовима у месту Сводна, Општина Босански Нови.

Они су најпре прелетели избегличку колону (која је до тада превалила више од 15 километара од границе са Хрватском, а потом окренула авионе и у повратку, иако су видели да се не ради о легитимном војном циљу, дејствовали из авионских топова и ракетним ударима ракетама С-24 (намењеним за уништавање непријатељске живе силе) по избегличкј колони, запрежних, путничких, теретних возила и трактора, као и по цивилним објектима у близини пута, којом приликом су убијена 3 цивила.

У овим нападима, за сада је идентификовано: 13 убијених особа од којих је четворо деце, као и 24 рањене особе.

Тужилаштво је истакло важност овог предмета и предложило да се оптужнима суди у одсуству, иако нису доступни правосудним органима Србије, јер, како је образложило у оптужници протек времена даје довољно разлога за сумњу да ће Хрватска или Босна и Херцеговина покренути кривичне поступке против одговорних за кривично дело.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Izbjeglica
Najtragicnije je sto je bombardovana kolona srpskih izbjeglica i sto je bilo zrtava. Tomo treba dodati da su kolonu srpskih izbjeglica hrvatski proustaski piloti bombardovali na teritorije BiH koja je bila kao i sada priznata nezavisne drzava UN. Ako se tome doda i masakar u selu Varivode mjesec dana nakon rata onda je jasno da je hrvatska politika bila da se protjerani Srbi ne vrate a oni koji su ostali zaplase i napuste Hrvatsku. Tako govori um i razum pa neka to Hrvatska i Zapad ospore.
Nikola
Samo 27 godina kasnije. Pocinioci vec jednom nogom u grobu. Sad ste se setili.
Jovan
Gde su optuženi? Napredbodavci su na slobodi!!
S juga
Macku o rep.......

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.