Субота, 03.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Због скупих енергената расте минус у размени са светом

У првих шест месеци ове године за њих плаћена 3,1 милијарда евра, а у истом периоду 2021. милијарду евра

Минус у размени са светом поприлично расте, а на то је ових дана указала и Народна банка Србије (НБС). До повећања дефицита текућег рачуна, како кажу и гувернерка Јоргованка Табаковић, и Саво Јаковљевић, генерални директор сектора за истраживање и статистику, дошло је услед бржег раста увозних цена и већих увезених количина енергената. Због тога сада НБС пројектује да ће учешће дефицита текућег рачуна у бруто домаћем производу у овој години бити око 9,4 одсто, а три месеца раније, на представљању мајског извештаја о инфлацији, њихова очекивања била су знатно мања и показивала су да ће минус бити 6,5 процената БДП-а.

Гувернерка је пре неколико дана појаснила да се само петина овог повећања односи на веће увезене количине, али да се претежни део дугује вишим ценама енергената.

Јаковљевић у анализи наводи да је, на пример, у првом полугодишту 2022. нафте и деривата увезено за готово 1,6 милијарди евра, а у истом периоду прошле године за нешто више од 658 милиона евра. У случају гаса тај енергент је плаћен око 1,1 милијарду евра, а лане у истом периоду нешто више од 239 милиона евра. Готово 98 одсто повећања дефицита у робној размени односи се на раст вредности увоза енергената. У односу на првих шест месеци 2021. године они су плаћени више за 2,1 милијарду евра. Тачније плаћени су милијарду евра у првих шест месеци 2021. наспрам 3,1 милијарду за исти период 2022. Око 80 одсто тог повећања односи се на раст увозних цена, док је око 20 процената резултат раста увезених количина. Ефекат веће увозне цене био је најизраженији код гаса, где је чинио чак 96 одсто веће вредности увоза, док је у случају нафтних деривата и нафте ефекат цене нешто нижи и износи 78, односно 66 процената.

Поред глобалног раста цена енергената започетог у 2021, већем увозу енергената, вредносно посматрано, допринела је већа количина увезених енергената у зимској сезони услед проблема у електроенергетском систему који су настали у децембру 2021. и настављени у 2022. Тај ефекат је посебно био изражен код гаса, пошто је дневна потрошња знатно премашила уобичајене нивое и количине предвиђене уговором с Русијом (шест милиона метара кубних дневно), за које је важила повољна цена, која је најпре била фиксирана на ниском нивоу, а затим је наставила да се обрачунава по такозваној нафтној формули.

„Процењујемо да је око две трећине укупних потреба обезбеђивано по овим повољнијим ценама, док је остатак (око једне трећине) плаћен по вишеструко вишим ценама које су владале на тржишту, а које су биле између четири и пет пута веће од поменутих уговорених с Русијом. Проблеми у енергетском систему крајем прошле године умањили су производњу угља, а самим тим и производњу струје на бази угља. То је за последицу имало повећање увоза гаса ради производње електричне енергије, повећан увоз угља, али и саме струје. Поред тога, на већи увоз електричне енергије одразила се и неповољна хидролошка ситуација и последично смањен хидролошки потенцијал (нешто више од четвртине струје производи се у хидроелектранама). Иако је повећан увоз свих енергената у односу на исти период 2021, најизраженије је повећање увоза сирове нафте и нафтних деривата (1,6 милијарди евра наспрам 658 милиона евра у 2021), на шта се, поред више цене, одразила и потреба за формирањем стратешких залиха енергената, као и увоза гаса, који је, вредносно посматрано, повећан са 239 милиона евра у првом полугођу 2021. на више од 1,1 милијарду евра ове године”, наводи се у анализи централне банке.

Након смиривања пандемије вируса корона, српска привреда се, као и многе друге, суочила с новим изазовима у виду енергетске кризе повезане са ескалацијом сукоба у Украјини. Ти утицаји су се врло брзо одразили на платнобилансна кретања, при чему је раст светских цена енергената био главни фактор који је утицао на овогодишње повећање дефицита текућег рачуна платног биланса. Тај дефицит у првом полугођу 2022. износио је 2,7 милијарди евра, односно 9,6 одсто БДП-а, што је изнад ранијих очекивања, због чега је, између осталог, и коригована пројекција за 2022. на 9,4 процента, за 2023. годину на око 8,5 одсто БДП-а. Ако се геополитичке тензије додатно заоштре и то доведе до даљег смањења снабдевености Европе руским гасом или његовог прекида, Србија би се могла суочити и с додатним погоршањем текућег дефицита услед изузетно високих цена енергената и пада спољне тражње”, наводи Јаковљевић.

Дефицит у робној размени је у првом кварталу 2022. износио 4,7 милијарди евра, уз бржи раст увоза (43,4 одсто међугодишње) од извоза робе (32,6 процената међугодишње.). У односу на исти период претходне године, робни увоз је повећан за 5,3 милијарде евра, а извоз за 3,1 милијарду, што је утицало на то да робни дефицит буде увећан за 2,2 милијарде евра.


 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Hajduk Veljko
Da je dinar 10% slabiji devizni deficit bi bio 10% manji. Malo li je?
Иван Грозни
А курс и даље фиксиран.
nikola andric
Redukcija kompleksiteta je logicka redukcija varijabila na najvaznije ali bez simplifikacije. Ekonomske teorije su proizvele tehnicke izraze raznih vrsta sto se moze nazvati ''ekonomska terminolgija''. Kad eto simplifikacije sluze kao ''kobajagi'' objasnjenja aktulne situacije: ''skuplje'' protiv ''jeftinije''. Drzava nije drukcija ''zverka'' od gradjana. Ne moze se vise potrositi nego se zaradi. Jezicke akrobacije ne pomazu. Osim toga zna se ko ce platiti racun. Gradjani NE DRZAVA.
dusan1
Građani i treba da se razmisle i pitaju državu kako to da smo od izvoznika postali uvoznik struje iako su mnoge fabrike propale ? Ko i zašto promoviše uvozni gas u Srbiji koji za domaćinstva do skora nije bio u upotrebi? Zašto se forsira drumski transport i potrošnja nafte a pruge demontiraju ?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.