Недеља, 27.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Аероплани мамци и „крилати јексери” за непријатеља .

Војни аеродром у Баваништу (Фото Збирка Петра Лукића Цундера)

После пораза на Церу и Колубари, аустроугарска војска је 1915. године, уз помоћ свог савезника Немачке, поново отворила фронт према Србији. На поплављеним обалама Дунава, једна наспрам друге, стајала је немачка војска под врховним заповедништвом фелдмаршала Аугуста фон Макензена и Трећа армија српске војске, којом је командовао генерал Павле Јуришић Штурм. Мало је познато да је тада у селу Баваниште, на територији Аустроугарске, организован велики ратни логор. Војни стручњаци су процењивали близину Србије, место будућег пробоја линије фронта, постојање железничке пруге и њене добре везе са позадином и солидну мрежу локалних путева за сигурно и брзо снабдевање ратним материјалом и људством.

У склопу ратног логора деловала је и аеропланска ескадрила са монтажним хангарима и аеродромском пистом, заправо утабаном ледином општинског пашњака, на потезу Мале Ливаде, где је за потребе предстојећег напада на Србију, североисточно од села, у општинској шуми, деловала и балонистичка извиђачка јединица. Летели су одатле немачки двоседи „Албатрос Б” и „Румплер”, а посаде користиле пешадијско наоружање, аутоматске пиштоље и специјалне кратке карабине. Засути бомбама, мештани су напуштали домове и одлазили код родбине и пријатеља у околна села.

У књизи, „Баваниште – прилози за историју”, хроничар Љубомир Бошков, наводи да је Иван, син трговца Васе Тодоровића, у свом писму послатом у Кусић сведочио о догађајима на првој линији фронта. Иако је текст депеше прошао војну цензуру, понешто је ипак „процурело” до примаоца у позадини: „Непријатељске аероплане сваког дана виђамо. Бацају на нас, а особито на Баваниште, бомбе. Прилично штете праве. Преко ноћи смо сасвим у помрчини... Посла немамо много, јер не можемо робе довољно набавити. У мој стан опет имамо једног капетана од тобџија.” Из тих дана сачувани су и изводи из Дневника (књига летења) француске аеропланске ескадриле, који кажу да је од 24. марта до 10. августа 1915. било више десетина ваздушних дејстава, бомбардовање аеродрома Баваниште, јаке артиљеријске ватре и извиђачких прелета изнад села, од Ковина према Мраморку и на потезу Иваново–Баваниште–Долово.

Интересантно је да су на летелишту постављани и лажни циљеви, авиони мамци. Био је то, пише Бошков, „аероплан”, тобоже типа Лохнер, склопљен од летви, дасака и платна, постављен на „клоцне” у „оперативном” положају, док га одржавају сајле везане на колчиће пободене у земљу. Двострука крила су била „танка”, без уграђеног дрвеног костура, ланено платно на „крилима” није се могло затегнути, а дрвена двокрака елиса имала је неправилан облик. „Аероплан” је био без точкова и мотора, док је на трупу било исписано латиницом, „Вау, Вау”, ономатопеја псећег лавежа, указујући на заштитну улогу авиона мамца.

Француске летелице биле су стациониране на Бањици и у Пожаревцу и за време привременог аеродрома у Баваништу, априла 1915, а бомбардовале су аустроугарске положаје у Карољфалви (Банатском Карловцу) и Делиблату и челичним стрелицама и то тако што би их помоћници пилота избацивали из специјалних кожних торби. Стрелице су биле дебљине прста, тешке до 200 грама и дугачке 25-30 центиметара, имале су зашиљен врх и са задње стране уграђено метално перо за правилну путању лета, а Бошков напомиње да се ово ново „оружје”, у том „дечјем добу” авијације, може сматрати прапретком савремених касетних бомби. Мало познату епизоду, када су уместо бомби коришћене металне стрелице, сличне дебелим ексерима („пиронима”), мештани су, наводи Бошков, дуго времена после препричавали – колику су штету „крилатице” нанеле војним и цивилним објектима, „када су нас Французи гађали јексерима”. Од њих је тек страдао кров железничке станице, избушени зидови дрвених војних магацина и странице вагона затеченог војног транспорта, али је од ваздушних борби аустроугарска авијација имала и извесних губитака, када је код Баваништа оборен авион и један извиђачки балон.

Ови историјски догађаји врло оскудно су заступљени у публицистици, па и у оној о историји домаћег ваздухопловства, а у штампи никада нису ни поменути. Насупрот томе, још априлских дана 1915. године, француске новине су овим ратним епизодама дале велики публицитет истичући храброст и одважност својих сународника пилота пред тада најјачом светском силом Аустроугарском. Тако је шира јавност у Француској чула за једно мало село у Банату, у тим данима, велико са војно-стратешког становишта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.