Четвртак, 08.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Седам деценија од смрти „српске Џејн Остин”

Милица Јаковљевић, познатија под псеудонимом Мир-Јам (Фото лична архива)

Српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић, далеко познатија по псеудониму Мир-Јам, вероватно није ни сањала да ће својим сентименталним романима побуђивати пажњу и седам деценија након своје смрти. Како јој се живот одвијао, и како је слутио њен крај, Мир-Јам је можда и била убеђена да ће њен лик и дело пасти у заборав. Ипак, неким чудним сплетом, вероватно судбинских околности, то се, на срећу, није десило.

Иако данас сви знамо за њено име и за наслове њених чувених романа „Рањени орао”, „Грех њене мајке”, „Непобедиво срце”…, ипак има толико детаља из живота ове даме српског пера који су мало познати. „Српска Џејн Остин”, како су је звали, имала је веома богат живот, испуњен радом и стваралаштвом, који је, нажалост, окончан њеним одбацивањем и ниподаштавањем, као жене и као књижевнице. У 2022. години обележава се јубилеј ‒ 70 година од њене смрти.

Рођена је 1887. године у Јагодини, у многочланој породици државног чиновника Јакова Јаше Јаковљевића. Како је њен отац постао удовац са чак осморо деце, одлучио је да се ожени извесном Симком, која је такође била удовица, али без деце. Тада се веровало да је за изостанак порода углавном била крива жена, те се тако веровало да Симка ни у следећем браку неће имати деце. Ипак, десило се сасвим супротно и потпуно неочекивано. Симка је родила чак троје деце, од којих је прва Милица, једна од најчитанијих српских књижевница и једна од три најистакнутије жене српског новинарства. Након ње је рођен Стеван Јаковљевић, српски академик, биолог, професор и први српски бестселер писац (аутор књиге „Српска трилогија”), и на крају најмлађа Зора. Дакле, Симка, не само да је могла да има свој пород, већ је српској култури подарила два великана какви су Милица и Стеван Јаковљевић. Породица Јаковљевић важила је за веома угледну и поштену, а у таквом духу су васпитана и сва деца Јакова Јаше Јаковљевића.

Милица је детињство провела у Крагујевцу, где је њен отац службовао, да би се потом преселила у Београд, где се уписала у Вишу женску школу, у намери да се школује за учитељицу. Просветним радом бавила се у периоду између 1906. и 1919. године, и то као сеоска учитељица у месту Криви Вир, под планином Ртањ. У овој сеоској школи подучавала је своје ђаке све до Првог светског рата, кад се преселила у Београд. Живела је у Молеровој улици број 20, у кући која је представљала њену малу оазу, место где је писала и стварала, односно место где је Милица Јаковљевић постала Мир-Јам, најчитанија и најпопуларнија књижевница у Краљевини Југославији. Према сећањима глумице Невенке Урбанове, Милица Јаковљевић је била „лепа, раскошна плавуша која је на плажи читала Раблеа у оригиналу”. Говорила је руски и француски. Иако је у својим делима писала углавном о љубави и браку, сама се никада није удавала.

Познато је да се Мир-Јам пре списатељске каријере бавила новинарством, али је мање познато да је она заправо ушла у историју српског новинарства. Наиме, у монографији „Два века српског новинарства 1791 ̶ 1991” уврштена је међу сто најзначајнијих српских новинара, као једна од три жене које су се бавиле овим позивом, поред Маге Магазиновић и Десе Глишић. Из једног њеног писма упућеног Удружењу новинара Србије сазнајемо да је Милица своју новинарску каријеру започела 1. јуна 1921. године, а окончала 6. априла 1941. године. Након избијања Другог светског рата почиње прави суноврат ове српске књижевнице. У окупираном Београду живи бедно и у сиромаштву. Добија понуду од такозваних окупационих новина „Ново време” и „Обнова” да буде њихов сарадник, али то одбија, уз образложење да је „стара и изнурена, и како не би окаљала свој и образ брата Стевана, мајора Краљевске војске у заробљеништву”. Иако је то био частан чин, коштао ју је личне трагедије, која је уследила након завршетка рата.

Умрла је 1952. године након упале плућа, сама, у беди, у својој кући у Молеровој. Вест о њеној смрти нису објавиле ниједне новине. Иако је и сама била новинарка, ипак није заслужила да је се колеге сете и одају јој почаст поводом смрти. Презрена, заборављена и одбачена, Мир-Јам је отишла с овог света као да никад није ни постојала, као да је и сама измишљени лик неког од својих романа. Кућа у којој је живела је срушена, а на том месту нема ни трага ни обележја да је ту живела вољена српска књижевница и новинарка Милица Јаковљевић Мир-Јам.
Др Ана Стјеља

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar Drinski
...ova informacija da je neko krivio Simku sto nije imala decu zaista zvuci proizvoljno I poprilicno pretenciozno. Za vasu informaciju vecina Srba tog vremena je verovala da je to Bozja kazna.
Александар
Хвала вам за јако леп допис.
nisam crnogorac
a zasto je poredimo sa dzejn ostin, kada je ona nasa, jedinstvena? zasto je to potrebno? objavite, molicu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.