Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
„ПОЛИТИКА” САЗНАЈЕ

Oд наредне школске године мења се мала матура

Трећи тест на малој матури требало би да чине задаци из једног од пет понуђених предмета за који осмаци треба да се определе најкасније до 30. септембра, а могу да одаберу: биологију, историју, географију, физику или хемију
(Фото М.С.Миладиновић)

Вишегодишње најаве измене концепта обавезног завршног испита за крај основног образовања коначно се спроводе у дело − мења се мала матура. Предлози измена најважнијег испита за крај основног образовања више нису само на нивоу усмено исказаних идеја, написани су и тренутно их по хитном поступку разматра Национални просветни савет (НПС), сазнаје „Политика”. На основу увида нашег листа у званични документ којим су дефинисане предложене измене – осмаци ће почевши од наредне школске године полагати другачији завршни испит. И даље ће решавати три различита теста у три дана, али трећи тест више неће бити комбиновани. Уместо комбинације 20 задатака из биологије, историје, географије, физике и хемије, мали матуранти ће решавати испитна питања из једног од тих пет предмета.

Школским календаром већ је прецизирано да ће осмаци у наступајућој 2022/23. школској години полагати малу матуру 21, 22. и 23. јуна. Најкасније до 30. септембра сви ученици осмог разреда треба да се изјасне из ког од пет понуђених предмета су изабрали да полажу трећи тест на незаобилазној провери знања за крај основног образовања, предвиђено је официјалним Предлогом измене правилника о програму завршног испита у основном образовању и васпитању. Тај предлог је, у складу с надлежностима, урадио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ). Доставио га је надлежнима прошле седмице и то као одговор на захтев ресорног Министарства просвете, науке и технолошког развоја да се формулише предлог ревизије завршног испита кроз измену комбинованог теста, који је ЗВКОВ-у стигао почетком августа.

Дакле, мање од месец дана пред почетак нове школске године дефинисане су и по убрзаној процедури у систем хитају измене матурског испита за осмаке, да би се, како намеравају креатори образовних политика, нова правила примењивала од септембра у наступајућој школској години, али и убудуће. Нема сумње да би осмаци на почетку школске године морали да знају шта их чека на крају − како ће изгледати једина и најважнија провера знања генерације на националном нивоу која је услов за добијање сведочанства о стеченом основном образовању и упис у средње школе.

„Ученици који заврше осми разред у школској 2023/24. години, као и наредне генерације ученика осмог разреда, полажу завршни испит решавањем задатака у оквиру три теста: из предмета српски језик и књижевност, односно матерњи језик и књижевност, из предмета математика и из једног од пет предмета које ученик изабере са листе наставних премета из природних и друштвених наука: биологија, географија, историја, физика и хемија”, дефинисао је ЗВКОВ.

Према томе, кључне предвиђене измене односе се на трећи матурски тест, док први и други тест остају, као и до сада – српски (матерњи) језик и математика. И однос бодова који се могу завредети на малој матури и на основу успеха из претходног школовања, остаје непромењен. Највише се може освојити 40 поена на завршном испиту, док максимално 60 могу понети из осмолетке. Међутим, мења се број бодова које ученици могу освојити на матурским тестовима појединачно. До сада су могли да остваре више бодова на трећем тесту, него на прва два. Комбиновани тест решен без грешке доносио је ђацима највише 14 поена, а за беспрекорно урађен српски (матерњи) језик и математику ученицима је следовало по максималних 13 бодова. По новим правилима, на трећем тесту из изабраног предмета максималан број поена које ће ученици моћи да остваре за два је мањи него из српског (матерњег) језика и математике. „Ученик може да оствари највише по 14 поена на тесту из српског, односно матерњег језика, 14 бодова на тесту из математике и 12 бодова на трећем тесту”, како су редефинисали зналци из ЗВКОВ-а.

Ове планиране измене концепта мале матуре наведене су у документу који потписује Бранислав Ранђеловић, директор ЗВКОВ-а, а који је ресорно министарство проследило Националном просветном савету, уз молбу да их ово најстручније саветодавно тело, које ипак нема моћ одлучивања, стави на дневни ред своје прве наредне седнице и у што краћем року достави своје мишљење ресорном министарству. Ова сазнања „Политике” потврдио је за наш лист Радивоје Стојковић, председник НПС-а.

− Материјал нам је достављен и моментално прослеђен свим члановима НПС-а и тренутно се разматра. Потребно нам је бар две седмице да размотримо предложене измене и то радимо по хитној процедури, да би НПС могао да донесе мишљење већ на наредној седници коју планирамо почетком септембра − објаснио је Стојковић.

Прва два дана септембра, четвртак и петак следеће седмице, биће и прва два наставна дана у новој школској години, а НПС ће, очекује Стојковић, заседати већ у другој седмици септембра. Чињеница је да није неопходно позитивно мишљење НПС-а да се план ресорног министарства о предстојећим изменама концепта мале матуре хитро спроведе у дело. Својеврсна увертира у овакав расплет вишегодишњег истицања потребе да се измени завршни испит, сад је сасвим јасно, било је изненадно годишње тестирање ученика четвртог и седмог разреда, реализовано средином јуна ове године. Тада су седмаци први пут уочи тог пробног испита на републичком нивоу изабрали који ће тест да решавају од пет понуђених из: историје, географије, биологије, физике и хемије. Тада седмаци, од септембра биће осмаци, а сврха неуобичајене провере знања коју су прошли на крају седмог разреда, како су тада објаснили надлежни, била је да „ученици стекну увид у знање изабраног предмета, али и у структуру могућег будућег трећег теста за завршни испит на крају осмог разреда.”

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.