Критична фаза иранског нуклеарног споразума
Ништа није завршено док није завршено, али аналитичари и експерти са тржишта нафте верују да је после више од годину дана преговарања, размене претњи и тешких речи, повратак иранском нуклеарном споразуму ближи него икада.
Споразум Ирана и шест светских сила предвођених Америком склопљен је 2015. и означен је као историјски јер је дуже од деценије знатно ограничавао иранске нуклеарне капацитете, у замену за укидање међународних санкција техеранском режиму.
Председник Доналд Трамп назвао је споразум „најгорим у историји” пре него што га је 2018, уз подршку Израела и Саудијске Арабије, једнострано раскинуо и Ирану завео оштре санкције. Техеран је после тога узвратио обогаћивањем уранијума, чије су количине и чистоћа изнад раније дозвољених нивоа – што је кључни разлог да се администрацији Џозефа Бајдена жури да обнови споразум.
Вашингтон се нада „дужем и снажнијем” споразуму и већ 16 месеци у Бечу уз посредовање Европске уније преговара с представницима Исламске Републике.
Ђузеп Борељ, шеф дипломатије ЕУ, потврдио је да је нацрт договора од 25 страна послат свим учесницима. Реч је о „финалној верзији”. Нема више простора за преговарање. Тренутак је одлуке. Ирански одговор је охрабрујући, кажу западни званичници. Нема битних примедби, иако Техеран апелује на САД да покажу више „реализма”.
„Разлике се тичу три питања, од којих су САД изразиле вербалну флексибилност око два, али то треба укључити у текст”, изјавио је шеф иранске дипломатије. Треће питање тиче се гаранција да ће обновљени споразум бити важећи и кад председник Бајден напусти Белу кућу.
Техеран је више него заинтересован да изађе из казненог режима који је, што се извоза нафте тиче, земљу коштао више од 200 милијарди долара. Обновом споразума ослободило би се 100–150 милијарди долара средстава замрзнутих по западним банкама и омогућило да извоз нафте у наредне две и по године достигне 2,8 милиона барела дневно.
Америчка администрација жели споразум који ирански нуклеарни програм поново ставља под пуну међународну контролу и спречава да се Иран придружи групи од девет нуклеарних сила, коју чине: САД, Русија, Кина, Француска, Британија, Индија, Пакистан и Северна Кореја, и једна недекларисана – Израел.
Постоји још шест земаља које располажу технологијом, компонентама, научним знањем и капацитетима за производњу нуклеарног оружја: Јапан, Јужна Кореја, Немачка, Канада, Аустралија и Јужна Африка. Свет би да предупреди да се Иран не придружи првој групи.
Председник Бајден би да искористи повољан моменат и утиша републиканске критичаре: цене бензина кренуле су надоле, а у Конгресу је прихваћен сет нових важних закона који јача оптимизам демократа уочи избора у новембру.
Теже иде с Израелом, који тражи нови, прецизнији договор, а не повратак ономе из 2015. Премијер Јаир Лапид већ је послао поруку за Белу кућу, очекујући да САД одустану од преговора како би се избегли уступци који излазе из оквира оригиналног споразума. „Све друго шаље поруку о слабости”, стоји у саопштењу једног израелског званичника.
И Вашингтон и Техеран морају да буду приправни на пажљиво балансирани документ који је више колекција разних споразума под кишобраном познатим као Заједнички свеобухватни план акције. Како се ђаво крије у детаљима, постоји опасност да измене у последњи час компликују преговоре и поново их продуже.
Према иранским изворима, предложени споразум реализовао би се у периоду од 120 дана: Парламент би имао 60 дана за његову ратификацију, а после још 60 дана почело би његово спровођење. Американци би укинули санкције, а председник Бајден би морао да стави ван снаге три извршне наредбе свог претходника.
Из Техерана наговештавају да је спорно питање иранске Исламске револуционарне гарде, коју су САД ставиле на листу терористичких организација, остављено за време после обнове споразума. Аналитичари процењују да би се тако отворила врата преговорима о свим нерешеним питањима, укључујући размену затвореника између САД и Ирана.
Уколико, или када, споразум буде поново активиран, САД би укинуле Трампове санкције, па би Иран обновио приступ тржиштима енергије, банкарства, транспорта, метала, осигурања и других сектора – све комерцијалне везе које су насилно прекинуте пре три године.
Очекивања су да би милион барела иранске нафте дневно ослабио притисак на цене енергије и смањио ризике од инфлације на Западу, али повратак споразуму тешко да би Европу могао да спасе од енергетске кризе која је узела маха.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.