У Србији за деценију преминуло 1,13 милиона људи

Према званичним подацима Републичког завода за статистику од 1. јануара 2012. до 30. јуна 2022. године негативан природни прираштај у Србији (без Косова и Метохије) износи 452.975 људи. 

Демограф др Горан Пенев рекао је да је у последњих десет и по година у Србији живорођено 676.137 беба, а да је преминуло 1.129.112 особа. 

„Србија је почетком 2022. године, према проценама РЗС-а, имала 6.797.105 становника. Уколико се у рачуницу укључе и претходни подаци о виталним догађајима у првих шест месеци, процењено становиштво земље је 1. јула. износило је 6.766.093 становника. То би значило да је Србија ове године у односу на стање у време претходног попису (7.233.622 на дан 1. октобра 2011) малобројнија за готово пола милиона становника (467.529)”, казао је Пенев за Бету.

Према његовим речима, стварно смањење броја становника је знатно веће.

„Наиме, уколико се прихвати претпоставка да је негативан миграциони салдо у том периоду износио најмање 200.000 људи, процењујемо да је тренутни број страновника земље мањи од 6,6 милиона, исти као далеке 1959. године”, истакао је демограф.

Навео је да се промена броја становника одвијала под симултаним негативним деловањем и природне и миграционе компоненте.

„И поред мањка прецизних података о размерама спољних миграција, чини се врло реалним да је у послепописном раздобљу Србија перманенто имала већи број одсељених него досељених. Негативан предзнак је имао и природни прираштај, што је, уосталом, већ три деценије једна од основних демографских особености земље. У периоду од 2012. до 2019, годишња разлика између броја умрлих и рођених кретала се у интервалу од 34.700 (2013.) до 38.800 (2017. године). Већ прве године пандемије негативан природни прираштај је достигао 55.200. У 2021. број умрлих био је за 77.400 већи од броја живорођених, што значи да је негативан природни прираштај био двоструко већи од просечног годишњег у раздобљу 2012.-2019. године”, објаснио је Пенев.

Демограф наглашава да су 2020. и 2021. забележени рекордно мали бројеви живорођене деце, као и нагло повећање негативног природног прираштаја, што је првенствено резултат веома великог повећања броја умрлих.

„Свакако, то је последица велике смртности од ковид-19, али и због ванредних прилика у јавном здравству Србије изазваних пандемијом. У претходном потпериоду годишњи број умрлих био је врло стабилан, да би у 2020. и 2021, годишња повећања износила 15-16 одсто достижући у обе године апсолутне рекорде умрлих од друге половине 20. века. Такве промене су се одразиле и на велико скраћење очекиваног трајања живота, посебно мушког становништва. Након врло умереног, али континуираног, продужења средњег животног века за само две године очекивано трајање живота становништва Србије скраћено је за три године. За мушкарце је износило 3,1 (са 73,1 на 70 година), а за жене 2,7 године (са 78,3 на 75,6 године), што је довело и до највеће разлике у дужини очекиваног трајања живота по полу у 21. веку”, истакао је Пенев.

На питање Бете да ли се у првом полугођу 2022. године могу наслутити позитивни помаци у погледу кретања морталитета и наталитета становништва, Пенев наводи да је у односу на исти период 2021. године број умрлих смањен за 6.500 (9,8 одсто), док је број живорођених повећан за 220 (0,8 одсто). ;

„Међутим, треба нагласити да је рано за доношење закључака о разлозима и значају споменутих промена. Тренутно се за јануар-јун 2022. године располаже само претходним, не и коначним резултатима. Треба поновити да је 2021. година због размера пандемије била изузетна не само у домену смртности (убедљиво највећи број умрлих од краја Другог светског рата), већ и рађања (после 2020, најмањи број живорођених у протеклих 120 година). С тим у вези, уколико се и врше поређења, методолошки би било много исправније да се то чини с подацима пре избијања пандемије, односно за прво полугође 2019. године”, закључио је Пенев.