Уторак, 06.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Држава се задужила за 690 милиона евра

На домаћем тржишту директном погодбом продате су три емисије по каматама од 2,4 процента
(Фото А. Васиљевић)

Држава се пре два дана, у уторак, на домаћем тржишту задужила за 690 милиона евра. Реч је о три емисије еврообвезница које су продате директном погодбом. У случају прве хартије од вредности држава је добила 90 милиона евра, а камата коју ће морати да плати након четворогодишњег доспећа износи 3,95 одсто плус шестомесечни еурибор. У случају друге трогодишње обвезнице прикупила је 250 милиона евра по камати која износи 3,75 одсто плус шестомесечни еурибор. Највише новца прикупила је од обвезнице која доспева за 53 недеље, што значи да је реч о емисији на годину дана, и то је 350 милиона евра. Само у овом случају камата је фиксна и износи 2,4 одсто.

Ко је купио државни дуг није наведено, али је несумњиво реч о банкама које су углавном купци државних дужничких папира, мада то могу бити и осигуравајуће куће, међународни инвеститори. По томе што се у случају „папира” на три и четири године ради о променљивој камати, односно оној која је у вези са кретањем еурибора, јасно је да су инвеститори заштићени од обезвређивања новца у ситуацији када се убудуће очекује даљи раст камата.

Ових дана еурибор мења вредност на дневном нивоу и 22. августа износио је 0,908 одсто, а само пет дана раније 0,754 процента. Према садашњој цени новца значи да је камата на четворогодишњи дуг готово пет одсто годишње, а биће само већа.

Иван Николић, директор за научни истраживачки развој у Економском институту у Београду сматра да смо се, према актуелним ценама, на домаћем тржишту задужили повољније, него што би то могли на међународном.

„То је, нажалост, цена која је у овом тренутку могућа. Јефтиније од тога не може. То јесте неупоредиво неповољније и скупље него што је било прошле и претпрошле године, али ушли смо у период скупљег задуживања. То само значи да држава мора да буде много обазривија око потрошње која би била ризичнија и око прекомерног давања које би направило већи дефицит”, каже Николић појашњавајући да средства нису узета само за текући дефицит, већ и за рефинансирање обавеза које доспевају.

Према његовим речима колико год да је цена капитала отишла навише у односу на прошлу годину на средњи рок то ће бити још неповољније. Значи у наредне две, три године док се свет не избори са инфлацијом капитал ће бити скуп. Монетарни услови ће се, без дилеме, даље заоштравати. Већ је то најавила америчка централна банка ФЕД, то ће пратити и Европска централна банка. Самим тим ће и државне хартије бити скупље.

„Колико год нам се цена продатих обвезница чинила неповољна она ће бити још скупља. Потребна је обазривост код сваког повећања. Имамо инфлацију па неки расходи морају да се увећају и то плате и пензије. Биће изазовно у сваком случају”, наводи Николић.

У августовском извештају о инфлацији Народне банке пише да је неизвесност на међународном финансијском тржишту наставила да утиче на домаће тржиште хартија од вредности (ХоВ). То је потврђено даљим растом камата на аукцијама двогодишњих ХоВ, која је повећана у више наврата, чиме је достигла ниво од 3,6 одсто, што је више за 0,65 процената у односу на аукцију ове рочности крајем првог квартала. На аукцији динарских ХоВ рочности од десет година, у односу на претходну аукцију ове рочности од 9. фебруара 2021, камата је била 6,7 одсто. У јуну је директном погодбом емитована обвезница у еврима рочности од 53 недеље, која је продата у номиналној вредности од 350 милиона евра, по купонској стопи од 2,4 процента.

У поменутом извештају НБС-а процењује се и даљи раст еурибора и то оног тромесечног, а не шестомесечног који се узима у обзир за рачуницу камате. Тромесечни еурибор у наредне две године кретаће се у распону од 1,2 до 1,3 одсто. Интересантно је да тромесечни еурибор сада износи 0,453 процента што значи да је упола нижи од шестомесечног што показује да у наредне две године он може остати дупло већи, односно око два одсто.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Само да питам
И тако дођосмо до оног-"имамо ми пара"!!!!!!!!!
Gari
Pa da li je moguce da se vrsi vlast u ovoj zemlji vec 10 godina iskljuicivo zaduzivanjem ?
Mile
Sreca pa evrici ne vrede vise..
Ranislav
A ko i kada ce vracati?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.