Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
НОВА ФАЗА ЕВРОПСКЕ ЕНЕРГЕТСКЕ КРИЗЕ

Берзе беспоштедно користе политичку ситуацију у Европи

Тржиште је измакло контроли, престаје да реагује на добре вести, а лоше вести се акумулирају и подижу цене, оценио је Јозеф Сикела, министар индустрије Чешке
Сименсова турбина „Северног тока 1” ремонтована је у Канади (Фото EPA EFE Sacha Steinbach)

Одлучна да се што пре лиши сибирског гаса, Европска унија ових дана уочава да међународне берзе све бруталније одмеравају њене потезе ка том циљу. Цене природног гаса за испоруку у септембру скочиле су јуче за 15,95 евра на кључној европској енергетској берзи ТТФ у Холандији, достигавши вредност од 315,95 евра за мегават-сат. Истовремено, цена истог гаса за испоруку у децембру порасла је за 30,55 евра или око 319,75 евра за мегават-сат. За политичке актере у ЕУ такви скокови указују да су берзе изгубиле компас.

„Тржиште је у одређеној мери измакло контроли. Престаје да реагује на добре вести, а лоше вести се акумулирају и подижу цене”, оценио је Јозеф Сикела, министар индустрије Чешке, председавајуће ЕУ до Нове године.

С том оценом, званични Праг објавио је да разматра сазивање ванредног самита ЕУ (редовни је заказан за октобар), како би се унија пре зиме изборила са све скупљим енергентима, који катапултирају инфлацију, спутавају привреду и евро и потпирују стрепње од друштвених немира. У међувремену, европски енергетски експерти нису уверени да су невоље ЕУ с енергентима орочене само на предстојећу зиму.

„Европској унији ни 280 милијарди евра (колико је Брисел лане издвојио) неће бити довољно да се извуче из ове енергетске кризе. Цене енергената остаће и током зиме високе. Владе (чланица ЕУ) треба да се спреме за најгори сценарио. Односно, да ту није крај енергетским невољама”, упозорио је у среду Ђовани Згаравати, аналитичар бриселског института „Бројгел”.

На берзама, у међувремену, имају прецизан преглед показатеља који говоре да ЕУ неће ни јефтино, а ни ускоро обезбедити довољно природног и течног гаса (ЛНГ) до зиме, због чега немилице играју „против” евра и цене енергената на Старом континенту.

С оне стране Атлантика, поновно пуштање у рад једног од водећих америчких терминала за извоз ЛНГ (доживео је у јуну „мању експлозију”), још једном је одложено, и то тек за новембар. Истовремено, поновно покретање низа француских ЕДФ-ових нуклеарних енергетских реактора померено је „најраније за средину новембра”, што додатно одлаже снабдевање од 5,2 гигавата и то у време историјског мањка енергената у другој највећој економији ЕУ.

Иначе, један од два кључна јучерашња окидача рекордног раста цене природног гаса била је управо вест о несташици нуклеарне енергије у Француској, јавио је „Блумберг”. У таквом енергетском кошмару Француске, шеф Јелисејске палате Емануел Макрон отпутовао је јуче у тродневну посету Алжиру, водећем гасном извознику Африке. У делегацији од 90 чланова је, иначе, и Катрин Макгрегор, извршни директор француског енергетског џина „Анжи” (једог од суфинансијера „Северног тока 2”). Француска је лане и током првог тромесечја 2022. повећала увоз фосилних горива из Алжира за 87 одсто, а природног гаса за 168 одсто, наводе подаци француског министарства финансија. Да ли ће Алжир, однедавно званично заинтересован за чланство у БРИКС-у, овог пута бити наклоњен новим енергетским споразумима с Француском, остаје да се види. Процена с Волстрита је да нови енергетски послови Алжира и Париза овог пута нису изгледни.

Други окидач јучерашњег скока цена енергената је најновија мистерија око даљег протока сибирског гаса кроз „Северни ток 1” крајем августа. Наиме, „Гаспром” је 19. августа објавио да због ремонта једне турбине између 31. августа и 2. септембра обуставља рад кључног гасовода који снабдева Немачку и ЕУ. На берзама се одмах дигла невиђена паника: да ли је реч о „само три дана”, или би „Гаспром” могао да тај период гасне суше на „Северном току 1” продужи унедоглед.

У игри с баснословним улозима, „Гаспром” је потом 23. августа објавио да је „Компресорска станица ’Портоваја” лоцирана у узводном транспортном систему и самим тим и изван области одговорности фирме ’Северни ток АГ’. Сходно томе, одржавање турбине у компресорској станици неће извршити фирма ’Северни ток АГ’”, наводи се у саопштењу. Реч је, иначе, о „Сименсовој” турбини дугој 12 метара и тешкој 20 тона, коју је почетком прошле деценије произвео британски „Ролс-Ројс”.

Хоће ли сада, крајем августа, доћи до прекида дотока последњих 20 одсто гаса, колико „Гаспром” од средине лета испоручује кроз „Северни ток 1”, на берзама се не зна. „Гаспром” је јуче саопштио да ниједна турбина која се користи на гасоводу „Северни ток 1” није на одржавању у Канади, дан након што је из Канаде најављено да ће бити враћено пет турбина које се тамо налазе. Канадска министарка спољних послова Мелани Џоли, коју је цитирала телевизија Си-Би-Ес њуз, изјавила је да Канада планира да врати у Немачку пет турбина за „Северни ток 1”, пренео је Ројтерс. Међутим, у саопштењу „Гаспрома” објављеном на „Телеграму” каже се да „ниједна турбина за компресорску станицу ’Портоваја’ није на ремонту у Канади”. Руски гасни холдинг није навео где се тренутно налазе турбине.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

asinus
A Severni Tok 2? Zvrji prazan. Kako Nemci ne smeju da ga koriste za gas, predlazem da ga upotrebe za druge stvari. Recimo za privremeni smestaj izbeglica.., lepo iseku rupu na svakih 20 metara i eto jedna lepa mini garsonjera. Zatim, nova rupa i 20 metara za uzgoj sampinjona i tako redom. Lepo je ukopano, mracno, vlazno, idealno za taj posao. Naravno, o pecurkama se brinu i prodaju ih izbeglice tako da Unija stedi gomilu para i jede jevtine pecurke. Za inat Rusima.
Демос Кратеин
Годишња потрошња гаса у ЕУ је 400 милијарди м3 а складишни капацитет је 110 милијарди м3. Немачка троши 93 милијарде ме а складишни капацитет је 24 милијарде ме. Италија троши 80 милијарде ме а складишни капацитет је 20 милијарди ме. У Холандији је један град затражио да се они изузму од санкција уведених РФ јер је немогуће наћи замену за руски гас.
bob
Mislim da je svima jasno danas u svetu sta znaci ako se oslonite na Rusiju u pogledu nafte i gasa.
Бубица
[email protected] Ви сте заборавили да је ЕУ увела Русији санкције на гас?
Petar Pan
Pitajte Mađare, oni će vam reći.
Прикажи још одговора
slobodan
Otkacite Rusiju jednom zauvek. Hteli su svoj svet, naka ga grade sami.
M
Hoces li ti da ih snabdevas energentima?
EvGenije
Sve su prilike da ga neće graditi sami jer je 85% sveta uz njih ili bar nije protiv njih a sigurno nije uz vas.
pfc
Zar nije EU htela da se oslobodi ruskog gasa? Što sada kmeče?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.