Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БОРА БАБИЋ, директорка „Академске књиге”

Тешко је опстати са књигама за интелектуалну публику

Моје највеће разочарање је драстичан пад читаности књига из области друштвених и хуманистичких наука, а што је директно последица кризе у образовању
(Фото: лична архива)

Издавачка кућа „Академска књига” из Новог Сада, која ове године обележава 16 година рада, препозната је не само у Србији него у целом региону по књигама које имају критички однос према многим друштвеним појавама. То се свакако позитивно одражава на њен статус, али сигурно доноси и проблеме.

Бора Бабић, директорка ове издавачке куће, у разговору за „Политику” каже да је статус веома релативна категорија и да о њему не размишља.

– У нашем веку стварају га и вреднују медији и друштвене мреже и он је само привидни блесак у односу на историјско трајање. Вероватно сам конзервативна у односу на време у којем живимо. Када сам основала „Академску књигу”, имала сам сопствену визију и од ње до данас нисам одустала а тржишне, односно економске и политичке, али и демографске околности у нашој земљи су се драстично промениле. Највећа промена се десила када су неки други медији, захваљујући интернету, делимично преузели функцију књиге. И заиста је тешко опстати са књигама које су намењене интелектуалној публици. Ипак, велику радост ми доносе наши читаоци из целог региона који нам својим порукама и коментарима дају ветар у леђа да истрајемо. Славој Жижек, планетарни филозоф и наш аутор који прати шта објављујемо, пре годину дана је написао: „Академска књига је издавачка кућа која интелектуалцу треба као зрак који дише (...) Aкадемска књига јe jeдан од разлога зашто се још нисмо вратили у потпуни барбаризам.” Ова и сличне поруке упућене Академској књизи граде скривен, али истовремено и трајни статус у једном културном кругу који је умрежен истим или сличним језицима – каже наша саговорница.

Нисте сваштарска већ елитна издавачка кућа. Логично је питање: како опстајете? Имате ли помоћ или бар респект државе?

„Академска књига” има осамнаест едиција у којима су књиге организоване по научним областима или књижевним жанровима. За тако широк научни спектар морамо имати специјалистичке тимове који раде на књигама. За сада успевамо, пре свега, захваљујући сарадницима који су спремни да уложе своје знање и дају лични допринос науци и култури. Свима сам бескрајно захвална на подршци. Државну помоћ добијемо искључиво преко јавних конкурса, она је скромна и транспарентна јер су исто тако скромни и буџети намењени финансирању издавачких пројеката.

Како бисте скенирали издавачку ситуацију у Србији и шта су, за ових 16 година постојања „Академске књиге”, ваша највећа разочарања?

Од 2006. до данас догодиле су се велике промене у области издаваштва и књижарства у Србији. Нестали су или знатно смањили пословање неки издавачи који су оставили значајан траг, као што је „Паидеја” или Б92, основане су нове издавачке куће које имају одличан програм, као што су „Федон”, „Карпос”, „Бука”, „Еволута”, „Штрик” итд. Ипак, највеће су се промене догодиле на пољу књижарства. Нестале су многе независне књижаре а тржиштем су загосподарили велики књижарски ланци. На срећу, у последње две године ситуација се мења у корист малих независних књижара. Само здрава тржишна конкуренција може учинити било коју привредну грану одрживом. Моје највеће разочарање везано је за драстично опадање читаности књига из области друштвених и хуманистичких наука, а што је директно последица кризе у образовању. Пад продаје књига из тих области приметан је чак на годишњем нивоу.

Једна сте од ретких жена која је на челу издавачке куће у Србији. У 21. веку, то не би требало да има никакве отежавајуће околности. Или нисам у праву?

На срећу, све je више жена власница издавачких кућа, и то ме много весели. Жене су мање склоне мегаломанији, чини ми се да су већи перфекционисти од мушкараца, а то је веома битан елемент за рад у редакцији. Оне су одличне ауторке, преводитељке, лекторке, уреднице, дизајнерке. Жене у Србији су декларативно равноправне са мушкарцима у свим сферама, међутим, када загребемо мало дубље у нашу стварност и запитамо се ко управља новцем и ко су власници крупног капитала у нашој земљи, добићемо дијаметрално супротну слику. У Европи је нешто боља ситуација, посебно када је реч о управљачким функцијама жена у великим компанијама, али и даље мали број жена има сувласништво у великим корпорацијама.

Међу вашим ауторима су Матијас Енар, Тома Пикети, Ерик Вијар, Слободан Шнајдер... Шта спремате за јесен?

Објавили смо најбоље француске живе писце који су, слободно могу казати, савремени класици. У ту категорију спадају и Матијас Енар, Ле Клезио, Патрик Модијано, Лиди Салвер, Ерик Вијар и други, али сам поносна што смо објавили најбоље књиге регионалне књижевности, међу којима су романи Слободана Шнајдера, Даше Дрндић и Дамира Златара Фраја. Посебно ме фасцинирају велики светски економисти, као што су Тома Пикети, Бранко Милановић или Маријана Мацукато, који разоткривају механизме функционисања глобалног капитализма, како у прошлости тако и данас, у ковид времену.

Од почетка године смо објавили 40 нових дела, али до Сајма књига ћемо објавити још 10: „Математички систем (Алмагест)” Клаудија Птолемеја, „О пореклу албанског национализма” Натали Клејер, „Увод у кинеску културу” Је Ланг и Џу Лијангџи, „Путни дневници Алберта Ајнштајна, Увод у подунавско писмо” Харалда Хармана, романе Камиј Лоранс „Женско”, Намика Кабила „Исијавање”, Анице Лазин „Таоци снова”, мемоаре Јасне Левингер-Гој „Из опседнутог Сарајева” итд.

Мислите ли да ћемо ове године најзад имати Сајам књига после двогодишње паузе?

За мене је сајам велики празник књиге, спада у једну од најважнијих културних манифестација и веома би важно било да га очувамо, али истовремено да га модернизујемо и учинимо још примамљивијим за читалачку публику и издаваче. То се може постићи само тешњом сарадњом Београдског сајма, удружења издавача и града Београда. Очекујем га са великим узбуђењем, али и страхом да ће због короне посета бити преполовљена.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zdravko
Ja, recimo, čitam knjige Divne Vuksanović, naobrazovanija i najtalentovanja žena Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.