Среда, 30.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Недопустиви опортунизам

Македонци у Србији су Уставом признати као национална мањина. Срби у Северној Македонији нису национална мањина, него етничка група и њихова права су минимална у поређењу с правима припадника националних мањина

Академик Василије Крестић, у студији „Српски духовни простор”, утврдио је да су Срби, као народ, склони асимилацији, поготову у срединама где су се од муке склонили или где им се чини да је лагодније живети. „Зато смо лакше асимиловани но што смо били у стању да друге асимилујемо. На тај начин смо лакше, брже и у већем броју постајали Хрвати, Албанци, муслимани него што су они постајали Срби.”

На Kонференцији континуитета КЕБС (ОЕБС) у Бечу од 1986. до 1989. био сам члан Званичне делегације СФРЈ, задужен за тзв. хуманитарну област, у коју спадају људска и права мањина, култура, образовање, кретање људи и сл. Тамо је констатовано да је Југославија отишла најдаље у заштити права мањина. Да, осим културно-образовних права, пружа и могућност аутономије и сл. Западне земље су упозоравале да можемо прекорачити интересе и права државе на целовитост и заштиту државних интереса. Таква упозорења су долазила од земаља које су већ тада имале проблема: нпр. Французи с Корзиканцима, Бретонцима, досељеним арапским и афричким избеглицама. Нисмо упозорења озбиљно схватали. Знамо шта се касније догодило распадом Југославије, присилним исељавањем Срба из Хрватске и БиХ, НАТО интервенцијом и нелегитимним отцепљењем Косова и Метохије и др.

Видели смо с каквим се проблемима сударају Срби у Северној Македонији. У послератној историји власт им је више пута мењала презимена и претварала их у Македонце. Тако је, на пример, Стојановић, најпре постао Стојанов, затим Стојановски, а у последњој промени Стојаноски. Срба је према попису 2002. било 35.939, а 2021. свега 24.668. Дакле, они полако нестају, односно власти их претапају у Македонце или терају да буду грађани другог реда.

Шта матична држава Србија чини да Срби у Северној Македонији добију права која имају Македонци у Србији? Већ дуги низ деценија готово ништа. Има ли Србија, по међународном праву и стандардима УН и ОЕБС, право да за Србе у Северној Македонији тражи гарантовање права сличних оним која она пружа Македонцима у Србији? Према попису из 2011. године у Србији живи 22.755 Македонаца, што је скоро равно броју Срба у Северној Македонији. Македонци у Србији су Уставом признати као национална мањина и имају сва права по међународним стандардима у области културе, образовања и информисања на сопственом језику и службену употребу језика и писма. Срби у Северној Македонији нису национална мањина, него етничка група и њихова права су минимална у поређењу с правима припадника националних мањина по европским и светским стандардима. Уклањају се писани и историјски докази српског присуства, чак и прекречавањем српских фресака у старим црквама. Од имена Јужна или Стара Србија није остало трагова ни у историјским књигама, а камоли у реалном животу.

Размотримо третман мађарске националне мањине у Србији. Званична Мађарска и премијер Орбан констатују да Србија за њих обезбеђује највише стандарде. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађара живи у Србији, што је 3,53 одсто укупне популације. Они имају право на коришћење службеног језика у комуникацији с државним и покрајинским органима. Право на школовање на мађарском језику, од забавишта, преко основне, средње школе, факултета и постдипломских студија. Стални радио и ТВ програм на државној РТ Нови Сад, као и дневне и недељне новине на мађарском језику. Позоришта и културно-уметничка и фолклорна друштва и слободну циркулацију становника ка Мађарској. Од 120 посланика у Скупштини Војводине четири су представници Савеза војвођанских Мађара, али је председник скупштине њихов председник Иштван Пастор. Од 250 посланика у Скупштини Србије, шест су Мађари. Поставља се логично питање: Да ли српска национална мањина у Мађарској има слична права? Тужно је констатовати да нема. Већ више векова подвргнута је систематској асимилацији. Од више од 189.500 избеглих Срба у две велике сеобе од турских освајача, прве од 1683. до 1699. и друге 1740, данас је преостало око 10.000. Од тог броја, Срба староседелаца је око 3.000, док су остали дошли у Мађарску у последње две-три деценије. Од 40.000 становника српског насеља Сентандреја, у којем су изградили осам цркава, данас је преостало неколико српских фамилија. Цркве су остале као музеји некадашњег бивствовања Срба. Две су препродате од стране мађарских власти, због наводног недостатка средстава за одржавање (званично – продала их је Епархија будимска). Срби, као ни остале мањине – изузев Немаца као најбројнијих, немају своје посланике у парламенту, већ само портпароле, без права гласа – међу нама речено, одлично плаћене и тиме ућуткане. ТВ емисија „Српски екран” емитује се једном недељно у трајању од пола сата, а „Српске недељне новине” имају свега 12 страна, због традиционалног скромног буџета.

Из српских подручја Аустроугарске под Маријом Терезијом, да би избегли преобраћање у католичанство, од 1750, преко Карпата, на простор данашње Украјине иселило се више од 200.000 Срба. Одлуком руске царице Јелисавете формирали су Нову Сербију, или Славеносербију, у Доњецкој области. Да, као проверени војници, чувају границе од Турака. Међутим, на попису 1900. није регистрован ниједан Србин. Сви су асимиловани. Остало је само двадесетак српских назива за села, планине, реке и насељена места.

Мађарска је понудила бесплатно двојно држављанство за све који живе у иностранству и имају мађарско порекло. Тако су добили милион нових становника. Да ли је Србија, индолентним ставом, компликованим прописима и скупим административним таксама, отежавала стицање српских пасоша за наше људе који живе у другим земљама ? Све наводи на закључак да је већ предуго присутан несавесни опортунизам матице Србије у односу на права њених грађана и потомака који живе у другим земљама или дијаспори? То се мора истински променити.

Редовни професор универзитета

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Мишковић
Људи су у целом свету исти или веома слични. Ако су веома бројни становници индиског потконтинента за само стотинак година научили енглески, цела латинска америка шпански или португалски тако су и сви панонски словени научили мађарски. Бар половина становника Румуније су словенског, углавном српског порекла. Бугарски словени су, вероватно, срби. Такође и грчки. Није разлог, сигурно, већа подложност асимилацији срба од осталих народа. Немци су упорно потирали лужичке србе па им још није успело.
Nikodim
Dvojno državljanstvo je NEPRAVEDNO prema domicilnom stanovništvu. Kad zagusti on bež, na jednu stranu a kad zagusti na ovoj strani on bež, na drugu. A domaći mogu samo da se slikaju...
Из угла
Неправедно је да људи не могу да имају нормалан живот у својој земљи. Колико људи који раде у иностранству би се одрекло српског држављанства да Србија не дозвољава двојно? Бар 50% верујем.
Иван Грозни
На основу којих извора се наводи да се у Русију иселило 200 хиљада Срба? Мита Костић и Симеон Пишчевић не спомињу те бројке.
Нева
Поводом права Срба у Северној Македонији, не сећам се да су наши председници државе и владе ишли у Скопље да се боре за права својих земљака. Нити су позивали македонске политичаре у Београд.
nikola andric
Problem duplog drzavljanstva je da se ne priznaje u mnogim drzavama koje zastupaju pravo na samo jedno drzavljanstvo. Ko uzme ''tudje'' gubi svoje. Koliko je meni poznato dok se Srbi ne ispisu iz srpskog drzavljanstva ostaju Srbi. Ja imam dokaz srpkog drzavljanstva a zivim u Holandiji + 60 godina. Licna karta je druga prica. Trazi se ''recentna krstenica'' koju je nemoguce dobiti posle ratova. Moja je crkvena , rodjenih i krstenih srpske pravoslavne crkve u Skoplju koja se ne priznaje.
Земунац
Колико ја знам, а нека ме исправе правници, у Међународном праву нема појма двојно држављанство. Постоји само то да неке државе траже, а друге не одрицање од претходног држављанства ради стицања држављанства те државе. Србија је једна од тих која не тражи одрицање пре него што неко добије држављанство Републике Србије, а нарочито ако се ради о лицима која су била држављани бивше нам државе и још ако су српске националности.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.