Четвртак, 01.12.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БРАНКО РУЖИЋ, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја

Бесплатни уџбеници за 88.900 основаца

Школска година старује нормално, каже шеф просветног система и објашњава зашто се мала матура управо мења по хитном поступку, да ли ће ђаци учити из уџбеника написаних родноосетљивим језиком, зашто (не) би остао на овој функцији...
(Фото: МПНТР)

Сви се радујемо првом септембру и дечјем повратку у клупе, њиховој граји у току одмора, нема ништа лепше од те слике – здраве и паметне деце. Школска година ће стартовати нормално, ђаци ће бити у учионицама са својим другарима и наставницима, први пут у клупама биће око 65.000 првака, интонираће се химна Републике Србије, дочарава у разговору за наш лист први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић. Нада се да здравствена ситуација неће бити разлог за стрепњу, најављује нови круг запошљавања наставника застално и повећање плата у јануару. Шеф просветног система објашњава зашто се мала матура управо мења по хитном поступку, да ли ће ђаци учити из уџбеника написаних родноосетљивим језиком, због чега није реализована идеја председника републике да националне предмете ђаци уче из државних уџбеника, зашто би или не би остао на овој функцији...

Први пут за школску годину која данас почиње бесплатне уџбенике од ресорног министарства добиће и сви даровити основци, захваљујући и писању „Политике”, која је скренула пажњу јавности и струке да су првобитно, из добре намере просветног врха да школске књиге приушти и талентима, изостављени седмаци и осмаци у гимназијским одељењима за обдарене за математику.

На републичком нивоу обезбедили смо да уџбеници буду бесплатни за 88.900 ученика, од тога је око 500 њих пријављено за прилагођене уџбенике који одговарају њиховим образовним потребама. Око 29.000 ученика остварује право на бесплатне уџбенике на основу социјалне помоћи, а више од 41.000 на основу чињенице да живе у вишечланој породици. Око 17.000 ученика ће добити уџбенике јер похађају образовање уз додатну образовну подршку. Право на бесплатне уџбенике имају ђаци из материјално угрожених породица, са сметњама у развоју и инвалидитетом, основци који имају потребу за прилагођавањем наставе и они који су у породици треће или свако наредно рођено дете у систему образовања и васпитања. Укупно око 18 одсто ученика остварује право на бесплатне уџбенике које држава финансира са 750 милиона динара. У складу с расположивим средствима из републичког буџета и с намером да што више ђака има право на бесплатне уџбенике, критеријуми се проширују из године у годину. Тако од ове године ђаци који се образују по индивидуалном образовном плану с проширеним и обогаћеним садржајима остварују право на бесплатне уџбенике као и ученици седмог и осмог разреда с изузетним способностима за математику. Друга новина је да се ове године набављају и електронски уџбеници на знаковном језику за први и други разред за предмет српски језик за ученике са сметњама слуха, за које је пријављено 18 деце.

Да ли ће обавеза да се уџбеници убудуће пишу такозваним родноосетљивим језиком постати део стандарда квалитета уџбеника?

Завод за унапређивање образовања и васпитања је саставио неколико предлога стандарда квалитета уџбеника које ће радна група размотрити и сагледаћемо у наредном периоду шта је најбоље усвојити у складу с постојећим Законом о родној равноправности.

Да ли ће српски језик добити натпредметни статус?

Српски језик заслужује такав статус, ту нема сумње, само сматрам да би требало сагледати целокупну слику. Више пута смо разговарали на ту тему и заиста немам ништа против било какве добре идеје. Дилема у вези с том идејом је што оправдано дајући на значају српском језику постоји бојазан код историчара, географа, математичара који траже одговор на који начин ће се то одразити на статус њихових предмета. Више мислим да треба анализирати како подучавамо децу српском језику и књижевности, нашој култури и традицији и да видимо можемо ли да подигнемо квалитет тих часова и унапредимо предавања, него да идемо на пуко повећање броја часова.

Првобитни план државног и просветног врха, као одговор на иницијативу председника Александра Вучића, био је да нови државни уџбеници за наставу српског језика од првог разреда осмолетке до краја предуниверзитетског образовања, и историје и географије, од петог разреда основне до завршног средње школе, буду у ђачким рукама најраније у овој школској 2022/23. години. Због тога је Нацрт измена Закона о уџбеницима урађен још у марту прошле године. Зашто није усвојен, где је запело?

Не могу рећи да је негде запело. Битно је да је радна група израдила Нацрт измена и допуна Закона о уџбеницима, што је основ за даље деловање. Ради се о иницијативи председника Републике Србије, те је нацрт послат и његовом кабинету и кабинету председнице владе на консултације. То је одлична идеја о којој треба добро и шире промислити, а ми имамо шта да радимо на том пољу у међувремену. Са Републиком Српском смо тесно сарађивали на припреми концепта наставе и уџбеника да бисмо јединственим садржајем располагали, а и да наставници прођу кроз обуке како би држали истоветну наставу.

Када ће се и како видети и на делу за сада само усмена подршка просветног врха иницијативи Музеја жртава геноцида да се у програме ђачких путовања обавезно уврсте обиласци места страдања жртава ратних и злочина против човечности у Другом светском рату у нашој домовини, суседним државама и широм Европе?

Врло брзо ћемо послати инструкције школама у вези с овом темом. Поред Јасеновца, постоје места страдања на овим просторима и њих треба, такође, ставити на листу важних локалитета. Такве посете су од изузетне важности, јер иако у школама уче о овим историјским догађајима, на овај начин, ученици ће имати прилику да употпуне своја знања, да разумеју жртву и страдање српског народа, али и Јевреја, Рома и других. Важно је да се не заборави и да због будућих генерација негујемо културу сећања на све трагично настрадале.

Синдикати тврде да редовно изостаје социјални дијалог и да је повећање плата у просвети недовољно.

Имао сам конструктиван састанак с представницима репрезентативних просветних синдиката у којима ресорно министарство, као и увек, види партнере, а не супротну страну, као што се често представља у јавности. Разговарамо о свим важним темама. Најсрећнији бих био кад бисмо решили апсолутно све захтеве и потребе које исказују. Разумем вишегодишњи захтев да се смањи максималан број ученика у одељењима. Републички просек је доста испод 24 ученика у основним школама. Имамо само 1,1 одсто одељења с више од 30 ђака. Такође, имамо 30 одсто одељења широм Србије са 10 и мање ученика. Идеју синдиката да ограничимо законски максимум са 30 на 28, па да се сукцесивно смањује број ученика у одељењу сматрам добром, али то паралелно захтева проширење и просторних и наставних капацитета у школама с великим бројем ученика. Договорили смо се да ће запослени у просвети добити повећање плата у јануару и да ће повишица бити значајно већа него прошли пут. Ипак, најправичније плате донеће увођење система платних разреда који очекујемо од 2025. године. По новом Посебном колективном уговору, који је у изради, просветни радници имаће помоћ за рођење детета и јубиларне награде за 40 година стажа.

Кроз пет фаза запошљавања више од 14.000 просветних радника добило је посао застално. Ускоро почиње нова шеста фаза, али и даље није прецизирано ко и на основу којих критеријума има предност између најбољих кандидата који испуњавају услове конкурса за сталан посао у школи.

Питање технолошких вишкова решава се на основу Посебног колективног уговора и кровног Закона о основама система образовања и васпитања. Цео процес је врло транспарентан и у њега су укључена сва четири репрезентативна синдиката на нивоу школа, школских управа и министарства. Број технолошких вишкова смањује се од 2015. године, од када је утврђен механизам по коме се овај проблем решава. Правило је да, када постоји потреба за наставником, прво се ангажују технолошки вишкови, па запослени са непуним радним временом. Тек ако нема никога за преузимање, даје се сагласност за расписивање конкурса и запошљавање нових просветних радника. У претходне две године омогућили смо конкурсе на неодређено време за више од 11.500 радних места, с пуном и непуном нормом. Ускоро ће почети шеста фаза запошљавања на неодређено време, биће расписан нови конкурс за 2.553 радна места са 50 одсто и више радног ангажовања која су упражњена до 31. децембра 2019. године. Листе технолошких вишкова, запослених с непуном нормом и упражњених радних места доступне су на сајту министарства, као и отворени конкурси.

По акционом плану спровођења актуелне Стратегије развоја образовања концепт мале матуре требало је да већ буде измењен и да по новим правилима завршни испит буде већ положен у јуну ове године. То кашњење је разлог да се матура за осмаке сад мења по хитном поступку?

Разматрање промене концепта комбинованог теста прописано је и Стратегијом образовања, а на основу емпиријског става стручне јавности који указује на то да концепт комбинованог теста у досадашњем облику нема капацитет да оствари свој пуни потенцијал и сврху и да су измене неминовне. Ученици ће се определити за један предмет из ког ће решавати тест и на основу истицања у природним или друштвеним наукама на трећем тесту би радили питања из само једног од пет понуђених предмета: историја, биологија, географија, физика и хемија, уместо комбинованог теста у коме су одговарали на питања из свих пет предмета. Дакле, стратешки правац је заузет, одлука о овоме начелно донета, а очекујемо ускоро и мишљење Националног просветног савета.

Пројекат Државна матура завршава се ове године, реализација остаје у рукама ресорног министарства, без одлагања увођења овог испита?

То је крупна револуционарна промена чија реализација није само у рукама ресорног министарства, већ свих актера. Државна матура омогућава објективну, екстерну проверу квалитета знања ученика и даје нам повратну информацију о квалитету нашег образовног система. Такође, матуранти не би морали да у кратком временском периоду полажу два слична испита, матурски и пријемни за факултете, ни да путују на пријемне испите у универзитетске центре, што за већину представља значајан трошак. Ниједан будући студент не би плаћао полагање пријемног испита, а могли би да конкуришу за упис на неколико факултета истовремено, без потребе да полажу пријемне на сваком од жељених факултета појединачно. Анализе показују да би за преко 90 одсто студијских програма државна матура могла да се сматра само „промењеним местом пријемних испита”. Другим речима, за већину не би требало да буде проблем да државна матура замени пријемни испит. Свакако, реформу не треба уводити ако нисмо сигурни да ће она функционисати свуда. Не бих рекао да факултети априори одбијају да прихвате државну матуру, али верујем да је потребно да сви уложимо додатни напор да овај концепт разумемо боље и схватимо да не постоје ни министарство, ни факултети и универзитети због министара и професора, већ због ученика и студената и да је наш посао да образовање учинимо доступним, а да систем унапредимо тако да одговара њиховим потребама за образовање.

Зашто бисте у новој влади остали на овој позицији, а зашто не?

Врло брзо ћемо сазнати састав владе. Битно је да кад добијете одређени посао, урадите га најбоље што можете, за собом оставите добре резултате и, што је за мене јако важно, да сте до њих дошли дијалогом и добром анализом.

А добри резултати које иза себе остављате су...

Пре свега континуиран дијалог са свим кључним актерима, повећане инвестиције у ученичке и студентске домове, у установе образовања и васпитања, прегршт новина у наставном процесу, унапређење дуалног образовања и увођење дуалних високих студија, „Биосенс” институт, „Био4” кампус, покренути процеси изградње нових, односно реконструкција појединих факултета, дигитализација и осавремењивање школа, али изнад свега то што је све ово достигнуто кроз темељан и веома посвећен рад сјајних професионалаца.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marijana K.
Ostvarite još jedan sjajan rezultat: omogućite svim starim studentima, koji to još uvek žele, da završe započete studije po starom programu. Jedino produženja imaju smisla, jer daju rezultate. Uz sve životne nedaće još uvek se trudimo, a oktobar je blizu, tenzija raste, odgovora još uvek nema!
Nena
Nadam se da će ministar pomoći da se produži rok za završetak studija starim studentima.
Apel studentkinje
Postovani ministre gospodine Ruzicu, Apelujem da produzite rok za zavrsetak studija starijim studentima. Peticiju je potpisalo oko 2000 kolega, mnogi ne znaju da je pokrenuta peticija i sigurno nas ima bar 10000. Pruzite sansu ljudima da zavrse zapocete studije kako Ustav garantuje po Zakonu po kojem su upisali neorocene studije. Produzetke su mnoge kolege iskoristile i dosle do diplome. Sve su to apsolventi sa po 1-3 ispita do diplomiranja. Zivot nije bajka, imate moc i odgovornost, pomozite.
Stari student
Poštovani ministre, Ovom prilikom bih Vas zamolila za produžetak roka za završetak studija studentima koji su upisali fakultete pre 2005. godine. Naime, svima nama je ostalo po 1-3 ispita do kraja, a nekim kolegama i samo diplomski. Sva produženja do sada su značila, dosta kolega je završilo, a veliki broj nas je značajno smanjilo broj preostalih ispita, tako da Vas najlepše molim da nam pomognete sa još jednim produžetkom. Hvala unapred!
Kikirez
I ne samo to nego ako je moguce kada nam ponovo produzite rok za zavrsetak studija da nam u tom periodu omogucite besplatan gradski prevoz, besplatnu ishranu, besplatno lecenje u poliklinici, besplatna mora i jezera, besplatne bioskope i pozorista....
Student Apaolvent
Postovani ministre gospodine Ruzicu, Apelujem da pomognete i produzite rok apsolventima koji su upisali studije 2005. kao poslednji predbolonjci. Mnogima je ostalo po 1-2 ispita do diplome i bore se ti ljudi sa zivotnim nedacama i zele da ostanu u Srb i diplomiraju jer je ogromna satisfakcija zavrsiti zapocete studije kad su na korak do diplome i evo na koraku smo do oktobra koji je za sada rok iako protivustavno uveden. Pomozite ministre. Hvala i Vama ministre i uredniku Politike.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.