Среда, 28.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: Димитар Ковачевски, премијер Републике Северне Македоније

„Отворени Балкан” је корак ка европском квалитету живота

(Фото EPA-EFE/Georgi licovski)

Скопље – У време ратних потреса, као и оних економских као његових последица, Београд је отворио врата миру и регионалној стабилности. Од данас до 4. септембра главним градом Србије вијори се застава „Винске визије Отвореног Балкана”, позивајући посетиоце на Први међународни сајам вина, хране и туризма, у организацији оснивача ове регионалне иницијативе – Србије, Северне Македоније и Албаније. О новом поглављу „Отвореног Балкана” и првој званичној посети Београду, специјално за „Политику” говори Димитар Ковачевски, премијер Северне Македоније.

Колико је „Винска визија Отвореног Балкана” значајна као још једна спона земаља „Отвореног Балкана”?

Иницијатива „Отворени Балкан” отварањем Првог међународног сајма хране, вина и туризма, у Београду, направила је корак ка успостављању нове динамике у нашој регионалној сарадњи, те обезбеђивању економског просперитета и боље будућности наших грађана. Северна Македонија, али и цео регион, поднебље је са традицијом и изузетним квалитетом хране и вина. Важно је да то покажемо и да радимо на унапређењу укупних капацитета. Ова повезивања су изузетно важна за регион и за економске перспективе наших земаља.

Учешће Северне Македоније на сајму има огроман значај за домаћу економију. Компаније које овде излажу обезбедиће већи извоз, откуп и нове пласмане и тржишта за македонску храну и вина. На сајму ће излагати 42 македонске винарије и три дестилерије, те ће посетиоци имати прилику да се упознају са 300 различитих македонских вина и ракија, а представиће се и више од десет произвођача хране. Министарство пољопривреде РСМ заиста се потрудило да им обезбеди одличну промоцију, с обзиром на то да се очекује стотине хиљада посетилаца. Ово је и прилика за одличну промоцију туристичких капацитета Северне Македоније и привлачење нових туриста, пре свега из региона.

Иницијатива „Отворени Балкан” нуди бројне погодности за просперитет земаља чланица и њених грађана, који ће од данас моћи да се запосле на тржишту „Отвореног Балкана”, у било којој од три земље чланице, без визе и без додатних дозвола за рад. Које погодности „Отвореног Балкана” бисте истакли као најзначајније?

У свим уговорима које смо до сада потписали, укључујући и меморандуме за разумевање, увек идемо корак напред ка смањењу бирократских баријера, како би се повећао проток људи и капитала. Дакле, реч је о имплементацији темељних вредности ЕУ. Погодности „Отвореног Балкана” већ су видљиве, а интензивно се ради на превазилажењу административних препрека за све што ће нам омогућити корак ближе зацртаном циљу. Мислим да смо на добром путу да озбиљно направимо један јединствени регион који ће својим грађанима омогућити бржи просперитет.

Када говоримо о конкретним погодностима које пружа „Отворени Балкан”, сматрам да је најважнија економска димензија, од које користи имају и грађани и привреда, посебно сада. Све државе појединачно интересантне су страним и домаћим инвеститорима, али наступом заједно, као регион, инвеститори ће имати далеко већи интерес за улагања и за креирање капацитета, као и за отварање нових радних места. Такође, „Отворени Балкан” је у региону позитивно прихваћен од пословне заједнице, све компаније ће имати предности од учешћа на регионалном тржишту. Конкуренција и квалитет ће расти, грађани ће имати веће шансе за лични развој, а компаније шансе за нове пласмане и сарадњу.

Да ли „Отворени Балкан” има ту снагу да врати чланове породица, па и читаве породице својим домовима из печалбарења и који животни стандард грађани могу очекивати?

Ми морамо заједно да изградимо јаку конкурентну регионалну економију. Одлив мозгова и константно исељавање, најчешће из економских разлога, тема је која је у фокусу, али циљ ових иницијатива и јесте да се омогући грађанима, посебно младим људима, да своју будућност граде овде, код куће, у региону. Са „Отвореним Балканом” и свим активностима у оквиру ове иницијативе ми смо корак ближе европским платама, европском квалитету живота, енергичној економији и владавини права.

Којом стратегијом ће се „Отворени Балкан” борити са економском и енергетском кризом, као последицама ковида 19 и руско-украјинског сукоба?

Ми смо о овим темама интензивно разговарали на претходном самиту, а прошлог месеца су у Тирани имале састанак и радне групе наших влада. На самиту који ће се одржати овде, у Београду, владе и ресорна министарства наших држава имаће интензивне разговоре о проналажењу конкретних начина да обезбедимо довољно хране и енергената да бисмо пребродили најтежу зиму од Другог светског рата. Посебна пажња биће усмерена на то да регион у свако доба има обезбеђену храну и енергенте, уз несметани проток основних прехрамбених производа. Успостављеним механизмима и потписаним меморандумима за сарадњу ми смо се обавезали да помогнемо сами себи у периоду који ће, очекивано, бити озбиљно тежак. Али то, свакако, није непозната категорија. Ми смо се међусобно помагали и у условима пандемије вируса корона.

Да закључим, ми ћемо посвећено радити на томе да не дође до недостатка хране и енергената, али нова геополитичка реалност упућује на обазривост. Имаћемо зиму која ће бити пуна изазова. Као и до сада, као добри суседи, помагаћемо једни другима.

На путу евроинтегративних процеса Северна Македонија је наилазила на бројне препреке својих суседа – Грчке и Бугарске. Бугарска је крочила у Битољ газећи македонски идентитет и понос. Колико је висока цена компромиса и услова који се намећу Северној Македонији за улазак у ЕУ, имајући притом у виду да се Европа не придржава договора?

Северна Македонија је започела преговоре са Европском унијом 19. јула. Ми смо данас много ближе остварењу још једног стратешког циља. И то смо направили као Македонци, који говоре македонским језиком, са јасним идентитетским одликама признатим од стране наших пријатеља у Европској унији. Наш идентитет је заштићен, што је огроман успех за нашу земљу.  Непринципијелних потраживања и дневних политичких агенди – било је и биће их. У суштини, ниједна држава није имала лак пут ка комплетној европској интеграцији. Ми остајемо посвећени својим циљевима, од њих не одступамо, али не можемо да идемо назад зато што то некоме служи за ситне политичке поене. Морамо напред.

Највећа опозициона партија ВМРО–ДПМНЕ – због односа са Бугарском, која условљава пут РСМ у ЕУ захтевајући, између осталог, да се поново промени Устав РСМ, те због све снажнијег криминала који, како истичу, цвета у земљи – перманентно тражи ванредне парламентарне изборе. Након резултата на локалним изборима, сматрају да немате ни легитимитет ни легалитет код народа. Како видите расплет на унутрашњем плану?

Пре само недељу дана имали смо поновљене локалне изборе и победили смо свугде где је СДСМ имао кандидате. То много говори о томе да грађани успевају да разобличе јефтини популизам и непринципијелну борбу од конкретне понуде и завршених пројеката који су донели реалне погодности грађанима у датим општинама. Неке ствари су постале јасне на последњим локалним изборима. Пре свега, грађани и у тешким временима знају да препознају ко стварно ради за њих, која је права политика која доноси напредак. Не желе блокаде, доста им је опструкција, желе да гледају напред и да се развијају. Оно што је посебно важно јесте то да је демократија ојачана, имали смо коректне, слободне, достојанствене изборе, као што доликује једној земљи која претендује да буде део европске породице. Из ових разлога, али и због чињенице да грађани не желе изборе, нарочито у оваквим условима кризе, када земљи треба стабилност, избори ће се одржати у редовном термину, 2024. године. До тада ћемо ми озбиљно радити на ублажавању последица кризе, као што смо радили и до сада.

Када говоримо о Уставу РСМ, ми смо мултиетничка, мултикултурална земља, ми смо Европа у малом, наша снага су различитости које нас чине аутентичним. И на то смо нарочито поносни. Отварање Устава и уношење више делова о народима који живе у Северној Македонији, поред оних који су већ у преамбули, биће само наша потврда о нашој опредељености да креирамо друштво у којем сви имају једнаке могућности за развој. Ја сам убеђен да ће посланици бити на висини свог задатка и да ће, кад дође време, донети државничку одлуку.

Са Србијом више нема отворених питања. Решавањем питања аутокефалности МПЦ од СПЦ народи две државе су још више отоплили односе, иако је РСМ чланица НАТО-а, а Србија негује неутралну војну позицију. Шта можете поручити народима ове две државе?

Како сте и истакли, наше две земље немају отворена питања. То је резултат озбиљне посвећености развоју добросуседских односа. Ми смо први суседи и наш задатак је да будемо добри пријатељи и да сарађујемо, као и да се међусобно помажемо. Иако смо секуларна држава, признање цркве и уношење у канонско јединство затворило је и последње отворено питање, што је велики успех и за Северну Македонију и за Србију. Сада су пред нама нови путеви, повезивања, развијање региона. Сада је право време да заједно искористимо шансу и да изградимо боље сутра за нашу децу.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Stevo
Srećno vam, da Bog da jeli zlatnim kašikama opet!
Zoran
Srbija je to napravila još početkom prošlog veka...
Hajduk Veljko
Sto ste onda, Braco Makedonci, Izlazili iz Jugoslavije?
Maks
Jer to više nije bila SFRJ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.