Субота, 04.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДЕТАЉИ ИЗ ЖАЛБЕ НА ПРЕСУДУ ВАЉЕВСКОГ СУДА

Калабић нема право на рехабилитацију јер je утврђено да је ратни злочинац

Тужилаштво сматра да није основано становиште да су одлуке правосуђа ФНРЈ донете противно начелима правне државе и да су мотивисане политичким и идеолошким разлозима
Коначну одлуку донеће Апелациони суд у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Ваљево – Одлуке Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата из периода од марта до септембра 1945. године, које су се односиле на Николу Калабића, нису донете противно начелима правне државе и због тога Никола Калабић нема право на рехабилитацију, сматра Више јавно тужилаштво у Ваљеву.

Ова институција је Апелационом суду у Београду пре неколико дана поднела жалбу на решење Вишег суда у Ваљеву којим је Никола Калабић, некадашњи командант Горске краљеве гарде Југословенске војске у отаџбини рехабилитован. Жалбом се тражи преиначење поменутог решења и одбијање захтева за рехабилитацију који је пре више од једне деценије поднела Ваљевка Весна Калабић, унука Николе Калабића.

– У образложењу жалбе, поред осталог, подсећа се да је одредбама закона прописано да се не могу рехабилитовати припадници окупационих снага и чланови квислиншких формација који су извршили односно учествовали у извршењу ратних злочина током Другог светског рата. Под тим особама се подразумевају сви они које су судови и други органи Демократске Федеративне Југославије и Федеративне Народне Републике Југославије, као и Државна комисија прогласили да су ратни злочинци, односно учесници у ратним злочинима. Несумњиво је током поступка утврђено да је одлукама Државне комисије Никола Калабић проглашен за ратног злочинца – наглашава за „Политику” Драгана Марковић, виши јавни тужилац у Ваљеву. Додаје да нико, па ни историчари, не може да даје правне квалификације значаја одлука Државне комисије када је то Закон о рехабилитацији јасно прописао.

Тужилаштво сматра да није основано становиште првостепеног суда да су одлуке за које је тражена рехабилитација Калабића донете противно начелима правне државе и општеприхваћеним стандардима људских права и слобода и да су биле мотивисане политичким и идеолошким разлозима. У прилог својој тези тужилаштво подсећа да пре 70 година поменута начела и стандарди нису ни постојали у данашњем облику правних схватања. Наводи да је Универзална декларација о људским правима и слободама донета 1948, а Европска конвенција о људским правима и слободама 1950. године.

– Догађај једног времена можемо ценити само према мерилима која су важила у том времену, јер ако би се данашњи стандарди људских права примењивали на пресуде и одлуке других државних органа из тог периода, тешко да би било која одлука остала на правној снази – наводи тужилац Драгана Марковић. У том контексту, у прилог свом ставу да одлуке Државне комисије нису донете из идеолошких и политичких разлога, тужилаштво подсећа на ону која се односи на злочин почињен у селу Друговац. Има разлога за повезивање Николе Калабића са тим догађајем, јер су две његове јединице биле ангажоване у том злочину, а то није могло бити без његовог знања и наредбе, каже Марковићева.

Жалба се бави и квислиншким карактером Краљеве горске гарде као сегмента равногорског покрета и указује да је Никола Калабић одржавао везе са окупационим немачким снагама, о чему су се изјашњавали и саслушани историчари. Као посебно занимљив издвојен је део из књиге историчара Милана Радановића „Казна и злочин” који преноси дневник немачког војног изасланика за НДХ Едмунда Глајзера фон Хорстенауа који је после боравка у Србији јануара 1944. забележио следеће: „Чини се да је Србија најмирнија земља на Балкану, нетко је рекао чак и у Европи... Користећи опћу ситуацију у којој се налази Дража Михаиловић, склопљени су локални споразуми са разним четничким групама.”

Позивајући се на одредбе закона, да право на рехабилитацију немају особе које су лишене живота у оружаним сукобима као припадници квислиншких формација, тужилаштво у жалби наводи да то право нема ни Никола Калабић, јер, како тужилаштво налази, првостепени суд је погрешно утврдио одлучну чињеницу која се односи на квислиншки и колаборационистички карактер војне формације којом је он командовао.

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

др Слободан Девић
Да ли је Калабић био или није ратни злочинац је ваљда историјско а не правно питање?
Vladimir B.
Kako god, hajde i neka bude da "nije" bio ratni zločinac jer mu je tu "etiketu prišio Brozov komunistički režim" i hajde da se kao "pravi legalisti" držimo prethodne Kraljevine Jugoslavije i njenih zakona a onda dolazimo, da kao pripadnik JVuO, možda nije zločinac ali opet, on je dezerter i izdajnik. Ostao je i posle septembra 1944 i dalje u JVuO, direktno odbivši naredjenje, legalnog i legitimnog vrhovnog komandata te iste JVuO, kralja Petra II da se stavi pod Titovu komandu. I šta sad?
Joca Švedska
Utvrđeno od koga? Od Brozovih komisija? Pa te su komisije osudile, streljale i opljačkale par stotina hiljada viđenijih Srba. Svako ko je nešto imao proglašavan je "narodnim izdajnikom" da bi mu se opljačkala imovina. JVuO bila je vojska okupirane Kraljevine Jugoslavije pod komandom vlade u Londonu, pa kao takva nije bila ni kvislinška ni nelegalna. A ratne zločine su tada činili mnogi pojedinci na svim stranama, jer je vladao haos. Treba stvoriti nezavisnu komisiju da ispita Brozove zločine.
Горан NS
Не чуди овакво образложење тужилаштва, јер у Србији на жалост још увек имамо комунистичку власт, односно децу и унуке комунистичких "великана". Што је много, много је.
Лепо д'њ с ничи
Треба једном више донети закон по коме се имовина свих осуђених за ратне злочине у другом светском рату изузима из конфискације, одн. де-конфискује и преноси на наследнике по закону о наслеђивању. И тиме обуставити у већини случајева бесмислене захтеве за рехабилитацијом, који би тиме постали беспредметни (осим политичке обојености која је такође бесмислена).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.